Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

608

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

6и важно како у економији тако и у праву (в. схр. 29. и сл. моје књиге). Y ствари, горње излагање проф. Meichsnera je готово идентично са ставом једног од истакнутих присталица психо-содиолошке теорије новца, професора А. Нусбаум-а који, говорећи о новчаној одн. идеалној јединици каже да je она „произвол процеса социјалне психологије” ( 1S ). Moja ce схватања дубоко разликују од изложених гледишта проф. Meichsnera. До правог, научног објапгњења постанка новчане (идеалне, рачунске) ј единице може ce доћи само путем анализе економско-друштвених односа робне производив који су условили настанак новца и његово преображавање током историјског развоја све до његовог одвајања од материјалног супстрата. Ja сам такву анализу покушао извршити у сделку о новчаној јединици мере (стр. 7—lo моје књиге) и у оделку о „правном коlщепту ковца" (новац-ствар sui generis) (стр. 38—40. моје кгьиге). Ту сам изложио како се новчана јединица првобитно изједначавала са одређеном тежинском количином племенитог метала и да je она практично егзистирала односно била инксрпорисана у тај метал као новчани инструмент. Y тој фази je новчана j единица имала реалан карактер jep се сваки обрачун помоћу ње сводио на одреЬену количину племенитог метала, у којем je она била отеловлена. Y току даљег економско-друштвеног развоја дошло je до одвајања новчаних система од племенитог метала, тако да je новчана јединица на којој су они почивали све више губила реалан карактер, као одређена количина (тежина) новчане робе и претварала се од реалне у идеалну новчану јединицу. Y питању je један процес преображаја из једног стања у друго тако да се елеменги „реалног” у „идеалном” одржавају у оној мери у којој се новчана јединица може „у крајњој линији" претворити у племенити метал. Није према томе новчана ј единица никакав „произвол психологије масе" као што тврди заједно са другим поборницима психо-социолошког схватања проф. Meichsner, него je она резултат једног дуготрајног економско-социјалног и класног процеса и развитка. То je потребно рећи управо због исправног правног осветлавагьа феномена новца и због тога je, у најмању руку, неумесна примедба проф. Meichsnera да се „аутор (тј. моја маленкост) често губи у сувшпним хисторијским, монетарно-политичким, економским па и идеолошким разматран>има” (стр. 231. приказа). Није проф. Meichsner схватио ни граВанскоправну концепцнју номинализма коју и ja заступам. Он нпр. каже да се „номиналистичко начало заснива на самој дефиницији наше новчане јединице" (стр. 227. приказа) што може довести до погрешних схватања и третирагьа номинализма као јавноправне норме (која као таква има императиван карактер) ако се при томе не истакне да je то начело изражено у граБанскоправној норми по којој je дуж ник „када обавеза има за предмет своту новца дужан исплатити исти број новчаних j единица без обзира да ли je њихова куповна моћ у меВувремену порасла или опала” (в. чл. 316. Скице за законик о облигацијама и уговорима проф. Мих. Коысханхиновића и чл. 374. Нацрта закона о облигацијама и уговорима) и да та норма проистиче из поставке да je предмет новчане обавезе одређена сума (збир) новчаних j единица, а не куповна снага коју оне у себи садрже. Исто се може речи и за гледиште проф. Meichsnera о питању императивности онд. диспозитивности правила о номиналној вредности новца. Да ли je у конкретном нравном систему номиналнзам принудно-правна (когентна) или диспозитивна норма утврВује се из правних правила која тај систем о томе садржи. О томе питању се расправла огапирно у мојој књизи у сделку „Златне клаузуле под режимом принудыог течаја папирног новца” (стр. 80. и дале моје књиге).

(is) Nussbaum: Money in law, стр. 18.