Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

491

ЈУГОСЛОВЕНСКО ИНТЕРНО УПОРНДНО ПРЛВО

чајних околности и сл. Грешке се дешавају свуда, па и у сфери- нормирагьа, поготову ако се ради брзо или у неповолшим условима ( 6 ). Несум-IЬиво да ова врста разлика само по себи нема неки већи значај, a њих je ако су заисха неоправдане веома лако уклонили. Сврхе интерних упоредних проучавања. Сврхе у ко je се приступа интерним упоредним проучавањима могу да буду, као када су у гштању упоредна проучаван.а уопште, веома различите, а резултати до којих се долази, испуњавајући те различите сврхе, веома корисни. Интерна упоредна проучавагьа могу да имају за сврху, пре свега, погребе законодавног рада. ПоЬимо од најједноставније, у овом периоду у нас најнепосредније потребе доношегьа низа законских прописа у републикама и покрајннама. Несумњиво да ће сваки поједпни законодавац осетити оправдану потребу да се, припремајући свој пропис, упозна с одговарајућим прописима других републпка и покрајина, уколико су их ове већ донеле, као и са решењима која такви прописи садрже. Према томе, он ће морати да се бави упоредноправним проучавањима у овом рудиментарном виду, како би, корпстећи се туЬнм, добрим и лошим, искуствима, прнпремио текст у коме Be, ако томе, с обзиром на локалне услове и потребе, има места, бити узети у обзир и ставови и решења до којих je неко друти већ дошао. Овакав приступ je, мислим, због своје рационалности у потпуносги оправдан. Но, и онда када републички и покрајински правни системи сваки за себе буду у целини (или највећим делом) изграђени, потребе живота ће захтевати да се поједини прописи у датом тренутку подвргну ревизији. При томе ће опет бити потребно познавање прописа других република и покрајина и, можда join важније, познавање праксе примене тих прописа. (На овом месту само указујућн на ово ново поље упоредноправних истраживања, ja опширније разматрање о потреби праћеља примене права, с обзиром на његов знача], остављам за касније.) Према томе, интерна упоредна проучавања ће у сврхе законодавног рада у републикама и покрајинама од сада па на дал>е увек имати своје пуно оправдање, a њихови резултати ће без икакве сумње бити корисни. Y вези с овом сврхом, поставља се питагье да ли се и у оквиру ннтерних упоредних проучавагьа у нас може говорити и о унификадији одреВених правних прописа, као једној од сврха проучавагьа. Као што je нознато, наш концепт федерализма, посебно по Уставу од 1974. полази од широких овлашћења република, (и у нешто мањој мери покрајина) да самостално регулишу низ друштвених односа. МеВутим, та самосталност (која представља гьихово неотуВиво право) не значи и неопходност различитог регулисагьа. Сасвим je могућно замислити да у по]единим областима, нарочито онима у којима преовлађују правно-технички прописи (где, дакле, не долазе до изражаја националне или регионалне посебности), републике и покрајине дођу до да би једино рационално било донети једнообразне прюписе у свим овим друштвено-политичким заједницама и тиме практично спровести унификацију р>егулисан>а дате

(в) Примере оваквих слабости можемо уочити чак и у недавно дометим републичким и покрајинским уставима. В. нпр. К. Салиу, Неке специфичности уставног урећења САП Косова, рад у штамгги у издању Института за упоредно право.