Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

496

АНАЛИ ПРАВ НОГ ФАКУЛТЕТА

учавања морају да почну од тога и за тренутак практично углавном се и задовоље овим могуВностима. Оеаква проучавања, у једном рудиментарном виду, већ су организована у Институту за упоредно право, и гьихови први резултатн су већ доступни јавности. Тако je, најпре, у посебној публикации Института 1974. године објављен Упоргдни преглео републичких и покрајинских устава. Ова публикација омогућава, како je речено у уводној белешци, „увид у чему се, ндући редом кроз целокупну уставну материју, састоје ако их има специфичности појединих устава у регулисању те материје". С друге стране, Институт je 1974. године започео са објављивањем тзв. Синоптичких таблица републичких и пог-рајинских закона. Y оквиру сваке од ових таблица, а гвих je до сада објављено више десетина, систематски je извршено поређење одредаба републичких и покрајинских закона у датој материји и указано на њихове слнчности и разлике. Ово поређење je, да тако кажемо, механичко (реч je, не заборавимо, управо о синопсису!) , тј. не дају се никаква објашњења и не извлаче било какви закључци. Но, корист од њега због тога није мања, јер синоптичке таблице у сваком случају представљају основу од које се у даљим проучаваљима мора поћи ( и ). Аакле, извесне могућности за интерна упоредна проучавања већ постоје и њима треба приступит!!. И несумгыгво ће већ први њихови резултатн моћи да буду врло корисни, и то у различите сврхе напред наведене. У другој фази било би, међутим, могућно поћи корак даље. Рад у оквиру те фазе претпоставла постојање већ извесне теоријске обраде појединих института или, шире, грана права република и покрајина. Такву обраду треба, разумљиво, очекивати, углавном, од аутора из одговарајућих република и покрајина. И с оваквим радом се већ почело. Тако, опет у Институту за упоредно право организована je израда једне збирке студија посвећених специфичностима уставних уређења појединих република и покрајина. Као аутори ових студија ангажовани су зналци тих уређења, који су изложили основне специфичности уставног уреВења своје републике односно покрајине и покушали да дају објашњења тих специфичности. Ова збирка студија, чије објављивање ускоро предстоји, представљаће дакле већ извесну теоријску обраду републичких и покрајинских устава. И у другим областима права већ се, пре свега у правним часописима, појављују први радови посвећени пој единим инстнтутима датог републичког односно покрајшгског правног система и тих радова he свакако бити стално све више. Институт за упоредно право би и овде могао да одигра корисну улогу, организујући евиденцију о оваквим радовима и стављајући на располагање податке о томе. Најзад, трећу фазу би представљала права теорнјска упоредноправна обрада појединих грана права односно правних института, обрада која би, на основу познавања законодавсхва, теорије и, по могућству праксе (у смислу у коме je горе било речи) у појединим републикама и покрајинама, на синтетичан начин излагала шта, у датој грани права или

(и) О синоптичкнм таблицаыа види белешку В. Чок у „Архиву за правые и друштвене науке”. 2/1975, стр. 263—267.