Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Уставотворног сејма, нарочито после усвајања и ступања на снагу Закона о локалним органњма јединствене државне власти од 20. марта 1950. г. Ту концепцију je затим оснажио Устав НРП од 1952. н. Он je усвојио начела, као што су: да радни народ не врши државну власт само преко Сејма, већ и преко народннх савета (чл. 2); да се како посланици Сејма тако и чланови народннх савета бирају на ошптим, једнаким, непосредним изборима и тајним гласањем, да су за свој рад одговорни својим бирачима, да су обавезни да извештавају своје бираче о свом раду и делатности органа у који су изабрани, као и да могу бита опозвани од бирача (чл. 2 и 87); да су како Сејм, тако и народны савета, представнички органы радног народа, обавезни да у својој делатности изражавају интересе и вољу народа, да су органы државне власти, али у грашщама своје месне и стварне надлежноста, да су они органи који стоје изнад својих извршних и управних органа, да их они образују, да врше контролу и надзор над њиховим радом (ч\. 15, 30, 29, 34, 42 и др.);. да су народны савета као локални представнички органи подређени врховним органима државне власти, да ови органы врше над њима контролу и надзор, али да су у пословима локалног карактера и значаја самоуправны органи (чл. 27, 34, 37, 42 и др.). Народни савети у Пољској су у току преко тридесет година свог постојања прешли дуг пут развоја. Како пре увођења у живот Устава од 1952. г., тако и у периоду његовог постојања, народни савета су мешали свој характер, изражен у њиховом саставу и њиховој надлежности, метьао се начин њиховог бирања, њихова уиутрашња организација и одпос према локалним органима државне управе. Може се рећи да je сваки нови закон о народным саветнма и сваки закон о његовнм изменама и допунама представљао у нзвесној мери нову интерпретацију лењинистичке концепције вршења власти народа преко савета, ньену конкретизацију и примену у пољским условима у одређеној етапи социјалистичке изградње. То се односн и на реформу локалних органа државне власти и управе, која je извршеыа у периоду 1972 —1975. г., дубоку реформу која у принципу утиче на све постојеће друштвене и политичке структуре. Свака од тих реформы довела je до ојачања руководеће улоге партије радничке класе у механизму вршетьа власти радног народа.

II

Наговештај спровођења реформе локалних органа државне власти и управе садржи одлука VI Конгреса ПУРП (Поляка уједињена радничка партија) у којој се п.о. поставља питагье унапређења содијалистичке дедаљег јачања државе и њене веће улоге у остваривању циљева које je поставио Конгрес, тј. бржег друштвеног, економског и културиог развоја земље. За извршење задатака које je усвојио Конгрес било je потребно све веће учешће маса у полйтичкОхМ и друштвеном животу, у државним функдијама а, следствено, било je потребно и јачање народпих савета као представничких и самоуправных органа а истовремено je било потребно и модериизовање администратиције и метода управљања. Политичку концепдију рефор.ме и њеног спровођехва у поједииим ета-’

503

РЕФОРМА ЛОКАЛНИХ ОРГАНА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ И УПРАЗЕ 1972-1975. Г.