Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

омогућује општинским народким саветима да правилно врше своје координационе функције према осталим органима, установама и предузећима која раде на селу, што није било могуће у ранијим громадама. Образовањем општина извршене су суштинске измене у организации општинских народних савета, у поре Вену, разуме се, с ранијим Громадским саветима. Пре свега функције ранијих председништава Громадских савета подељене су међу два новостворена разна органа: 1) функције извршних и управних органа савета поверене су новостворещш начелницима општина, које, меВутим, не бирају народни савети већ !шенују тадашњи председииди председништава војводских народних савета на неодређено време; 2)функције унутрашњих руководећих органа савета поверене су председништвима савета, која су већ образована у новом саставу и свойству и која се битно разликују од ранијих председништава Громадских савета. Новообразованн општински народни савети добили су ширу надлежност. Y неким случајевима створени су заједнички народни савети за суседне мале градове и општине, као и начелшщи градова и општина као локални органи државне управе у истим јединицама а такође и нзвршни и управни органи одговарајућих народних савета. Y II етапи реформе, извршеној после избора за народне савете одржаним 9. децембра 1973. г., уопштене су измене у организацији локалних органа државне власти и управе, уведене у општинама годину дана раније, тако да се од тада примењују и у војводствима, срезовима, градовима и рејонима већих градова. Извршена je дакле подела функдија рашгјих председништава војводских, среских, градских и рејонских народних савета међу два разна органа и то тако да су; 1) извршне и управне функције одговарајућих народних савета поверене локалним органима државне управе, тј. војводама, начелницима срезова, председницима или начелницима градова као и начелницима рејона, које име нују одговарајући виши органи државне управе, тј. Председник министарског савета и војводе, на неодреВено време; 2) функције унутрашгьих руководећих органа савета поверене су председништвима народних савета, који, меВутим, већ раде у новом саставу и својству. Y њиховом су саставу председшщи савета и њихови заменици као и председници сталних комисија савета, при чему су од тада, у пракси, на положаје председника савета обично били именовани први секретари одговарајућих комитета ПУРП. На место ранијих колегијалних локалних органа опште управе и извршних и управних органа савета образовани су инокосни органи, подреВени у принципу вертикално a овојим саветима само у границама које утврВују ти савети. Позитивни резултати првих двеју етапа реформе постали су претгюставка за припрему треће етапе, која je уследила 1. јуна 1975. г. ( 5 ). Она се углавном састојала у укидању једне карике у административној подели земље, тј. среза, у увоВењу двостепене административно-територијалне поделе државе и двостепене структуре локалних органа државне

(■’) То су истицали Е. Терек и 11. .Тарошевич у својим i-оворима на XVII Пленуму ЦК ПУРП. Упор. XVII Пленум ЦК ПУРП, 12. маја 1975. г„ KiW, Варшава, 1975 стр 20 и стр, 34-36.

505

РЕФОРМА ЛОКАЛНИХ ОРГАНА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ И УПРАВЕ 1972—1975. Г.