Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

508

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

ноекономског развоја земље, стварагье услова за ефикасније управљање народном привредом и функционисагье органа државне власти и г/праве а такође и боље задовољавање све већих потреба становииштва”. Опште узевши може се рећи да се у сва три случаја указује на две врсте циљева: основне и тзв. инструменталне. Диљеви као што су убрзање друштвено-економског развоја земле и боље задовол>авагье све већих потреба становииштва, свакако су виши у односу на циљеве, као што су ефикасније управљање народном привредом и функционисагье органа државне власти и управе. Иако се обе ове врсте циљева наводе једна перед друге и зајено, jep се и гьихово остваривање не може одвијати одвојено, гьихов значај са гледишта друштвених Iштереса je различит; ови други имају инструменталии характер у односу на прве. Важно je истаћи да je цил, реформе у свима трима етапама било истовремено: 1) већа улога и значај народних савета као органа који представљају интересе и вољу радног народа појединих административно-територијалних јединица, као локалних органа државне власти и уједно основних органа друштвеног самоуправљања који одлучују о пословима локалног значаја и контролишу рад одговарајућих органа државне управе војвода, председника и начелшпеа градова као и начелника општина и рејона, који истовремено врше функције изврпших и управних органа савета; 2) боле функционисагье локалних органа државне управе. Већа улога и значај народних савета изражавају се у гьиховом већем делокругу и већој самосталности, нарочито народних савета основног степени, у новом формирању председншптава савета, како у погледу гьиховог сасгава, тако и карактера, у новим формами утнцагьа ПУРП и ФЈН (Фронта нащюналног јединства) на савете итд. Бољем функционисању локалне управе има да погодује углавном то што су на место колегијалних органа образовали инокосни органи, што je дакле јаче конкретизована одговорност одређених лица за рад државне управе у пој единим административним јединицама, затим приближегье ових органа граВанима тиме што су органи државне управе основног степена у већем делу послова постали првостепени органи, као и тиме што je елиминасана једна, посредна карика државне управе. Један од основних циљева реформе било je и јасније прецизнраше задатака локалних органа државне власти и управе појединих степена, одреБивагье њихових, у извесној мери друкчијих функција. То je п.о. било могуће захваљујући елиминисагьу једне карике у административно-територијалној подели, тј. среза. Прецизније одређивање улоге осталих двеју карика, односно административно-територијалних јединица, има да доведе до ојачања војводства а пре свега до ојачања органа државне власти и управе основног степена. Овај цил> истицали суг Едвард Терек и Пиотр Тарошевич у својим говорима на XVII Пленуму ЦК ПУРП 12. маја 1975. г. „У најскорије време говорио je Е. Терек наши напори биће из разумљивих разлога усредсреВени око огранизовагьа нових војводстава. Али главни и дуторочни циљ реформе je ојачање огаптина и градова, тј. једингша у чијој су непосредној надлежности пољопривредна производња, унапреВегье услуга, локална индустрија, комуиална привреда, трговина и здравствена заштиха. Од њиховог рада у знатној мери