Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

био од значаја за становнике административних ј единица основыог степена, требало да буду у надлежыости овог стеиена народних савета. Као резултат реформе битно су измењеке одредбе Закона о народным саветима ксје се односе на унутрашње руководеће органе савета. Сада савехи имају две врсте унутраппьих руководећнх органа: 1) председништва; 2) председнике народних савета. Ове органе бирају савети из свог састава на првим заседањима после набора на цео мандатни период. Председништво савета састоји се од председника савета, његових заменика и председника сталних комисија савета. Број заменика председника утврђује народни савет према директивами Аржавног савета. Председник народног савета и његови заменици раде до избора за та радна места од стране народног савета наредног мандатног периода. За председника савета у пракси се обично бира I секретар одговарајућег комитета ПУРП или некн од секретара, а за његове заменике бирају се представниди савезничких странака ЗСЛ и СА- (тј. Земљорадничке и Демократске страйке). Тако се дакле на састав председништва народног савета одражава идеја ФЈН (Фронта иационалног јединства). Кад престане мандат председника народног савета или његовог заменика савет на предлог одговарајућег комитета ФЈН може за то радио место иза брати лице ван савета, ако оно врши друштвено-политичку функцију, с обзиром на коју je ранији председник или његов заменик био изабран. На председника савета или његовог заменика који je на тај начин изабран примењују се одредбе о правима и дужностима члана савета. Радни савети образују комисије као своје унутрашње помоћне органе. Y вези ca реформой која се овде излаже потребно je напоменути да ни одредбе Устава ни одредбе Закона о народным саветима који се односе на комисије савета нису измењене. Рlзменьена je само ранија одредба о броју комиснја, uno уосталом у пракси нема битнији значај, у том смислу nixo се у директивама Државног савета, према којима савети образују сталне комисије, сада одређује максимални број комисија и минимални број комисија које образују савети појединих степени. Услед реформе нису битније измењене ни одредбе Закона о народным савегима о правима и дужностима чланова савета. Редина измена у том потледу.је дававье новим председништвима народних савета овлашћења у домену правые заштите члана савета. Наиме, радна организација у којој je запослен члан савета не може раскинута радни однос с њим без сагласности председништва народног савета, а ако бн то било неопходно потребно радна организација je дужна да о томе одмах обавести председништво савета, ко je са своје стране има обавезу да о том случају обавести савет на гьеговом најближем заседању. Ова врста заштите постојала je и раније; н>у je вршило рани je председништво, које je, међутим, имало друга састав и карактер. Услед реформе нису нзмењени ни облнци ни инструмента надзора над радом народних савета који врше савети вншег степена, тј. сада војводског степена, и Аржавни савет.

511

РЕФОРМА ЛОКАЛНИХ ОРГАНА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ И УПРАВЕ 1972—1975. Г.