Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

чај. Ради се о томе да савет даје мишљење на заххев свог председништва, Y чијем су саставу највишн представнпцн ПУРП, Савеза земљорадшгчких странака и Демократске странке на датом подручју, а о таквом мшпљењу виши орган државне управе сигурно lie водити рачуна. Међутим, у датом случају ради се и о нечему више. Према садашњем тексту одговарајуће одредбе Устава, а и према одредбама Закона о народним саветнма, локални органи државне управе подређени су вишим управним органима, п.о. Министарском савету и његовом Председшнсу, као и народним саветнма истог степена, чији су извршни и управни органи. Устав прописује да je: „Локални орган државне управе подреВен органу државне управе вишег степена, а у погледу извршавања задатака које je утврдио пародии савет подреВен je том народном савету”. Овом се одредбом, која у цитнраној формулацији важи од новембра 1973. г с једне стране први пут ставља у први план вертикална а не хоризонтална подреВеност, као што je било раније, с друге пак стране јасно се разграничава облает једне и друге подреВеиости. ПодреВеност према народним саветнма постоји у области задатака које они утврВују, док су у области осталих задатака ови органи вертикално подређени Вlппим управним органима. Из цитиране одредбе Устава произилази и начело првенства вертикалне над хоризонталиом подређеношћу. Како су органи о којима je реч подреВени народним саветнма само у области задатака које утврВују саеети, а надлежност народних савета одре Вују обични закони, то ће се у сумњи увек претпостављаги вертикална а не хоризонтална подреВеност поменутих органа. Степей самосталности локалних органа државне управе и уједно њихове подреБенссти према вишим управним органима и народним саветима je различит, зависно од врсте послова. Степей њихове самосталности je најеиши кад они како стоји у чл. 48 ст. 1 Закона о народним саветнма „врше управну делатност, на основу законскхгх, прописа У тој области они такорећи остварују „своја” ( 14 ) овлашћења ко ja су им дата законским прописима. Закон о народним саветнма у чл. 48 ст. 2 усваја и начело претпостављања надежности у корист органа о којима je реч, прописујући да: „у надлежност- локалних органа државне управе спадају сви послови из области државне управе који нису поверени другим оргашlма". Самосталност органа о којииа je реч сигурно je више ограничена кад они врше функције извршних и управних органа народних савета, тј. задатке ко je утврВују савети. У тој области ови органи извршују одлуке народних садвета, подносе саветнма извештаје по извршењу њихових одлука, као и годишње извештаје о извршењу друштвено-економског плана развоја подручја и буцета, и раде под контролом и надзором савета. Према закону о народним саветнма, локални органи државне управе војводског степена на свом подручју су представници Владе и, радеђи у том својству, извршују задатке које им je поставила Влада или Председник мшшстарског савета.

(Щ Упор, Zb. Leonski; ТТравни карактер локалних органа опште управе у систему народних савета, (w): Из проблематике народних савета и локалних органа управе после реформе. Познан, 1975, стр. 75 и кар.

513

РЕФОРМА ЛОКАЛНИХ ОРГАНА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ И УПРАВЕ 1972—1975. Г.