Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

519

ПОЈАМ ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

јест када се изражава у реалној повреди тих односа. Зато и одражавање тог посезања на развој социјалистичког друштва, односно његова друштвена опасност je најзначајнија, најочигледнија,, када долази до конкретних штетних резултата. Али, ипак, оста je као најбитније то да се као друштвено опасно дело, у оквиру кривичног права, треба да схвати како оно дело које проузрокује најнепосредније и најконкретније последние у односу на непосредан објект кривичноправне заштите, тако и оно које само угрожава одређене кривичноправне вредности. Другим речима, друштвено опасно дело je оно дело које, будући непосредно уперено против ових или оних друштвених односа, ствара опасност за целокупни развитак друштва, за његов напредак уопште,

2. Предбуржоаска и буржоаска схватања о појму друштвене опасности кривичног дела Владајуће експлоататорске класе, никада нису биле заинтересоване за истинско разјашњење стварног друштвеног характера дела, према којима je уперена оштрица њиховог кривичног права. Напротив, гьихов интерес je увек захтевао да прикрију ту суштину, а тиме и стварне диљеве постојећег кривпчноправног поретка. (-) Историјске тачности ради, међутим, морамо истаћи да и поред тога што je у експлоататорским друштвима државама преовладавало формалистичко прилажење појму кривичног дела, које карактерише заобилажење друштвене опасности као његове социјално-политичке садржине, и пре појаве марксистичке теорије, било je покушаја да се кривично дело осветли и са његове уыутраппье, реалне стране. Домарксистичко содиолошко проучавање садржине кривичног дела, његове друштвене опасности, можемо поделити у неколико развојних етапа. а) Материјални концепт кривичног дела у канонском праву и кривичном праву апсолутистичких држава. Теоретичари канонског права су сматрали да je суштина кривичног дела у томе што оно представља противљење води божјој и његовим заповестима како човек треб'а да се понаша у свом животу. Из такие материјалне дефиниције кривичног дела проистицали су и диљеви кажњавања искупљење учиниоца кривичног дела од своје кривице пред богом и умекшавање душе делинквента. Y периоду апсолутизма искристалисала су се два материјална схватања кривичног дела. Према једном од ових схватања кривично дело je онај прекршај закона који je непосредно или посредио уперен против благостања целог друштва.

(2) Др И. Ненов: Наказателно право, Обшча част, Софија, 1963, стр 218.