Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

484

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

ријама које су у целини у републичкој односно покрајинској надлежности. Да би се сазнало шта представља југословенско право у датој области права неопходно je (са изузетком наведене, релахизно ретке ситуације када je ругулисање и даље у искључивој надлежносхи федерације) познавати и савезно право и права република и покрајина, односно чак само ова друга. Из реченог се, сам по себи, намеће закл>учак о зиачају упоредноправних истраживања ради утврђивања појма и садржине југословенског права, односно, уже, појединих хьегових грана или, још уже, појединих његових института. Упоредноправна истраживања постају (са наведеним изузетком) претпоставка sine qua поп за свако истраживање југословенског права. Упоредном праву, тој некада у нас реткој и нежно) бшъчици, која се последњнх деденија пажљивом него.м почела да развија и јача, све више пушхајући корене у тле, данас пристижу нови сокови који ће својим све живљим струјањем допринети да се разрасте у снажно, плодовима богато дрво ( l ). Могућности приступања иптершш упоредним проучавањгша. Могућносги за приступање интерним упоредним проучавањима, као уошпте и потреба за н>има, појављују ce y ohilm државама у којима ce среће, један поред других, вшпе посебних правних поредака, који ce примењују на различитим подручјима једне државе. Такве могућности постоје, пре свега, у федерално уређеним државама, с обзиром да у њима федералне ј единице, по дефинидији, расположу извесшш овлашћењима на сопствено правно регулисање и, користећи та овлашћења, доводе до стварања лонекле различитих правних поредака. МеВутим, познати су случајеви да се и у унитарним државама јавља овакав „правни федерализам”. То je, рецимо. у периоду између два светска рата случај са земљама средне и југоисточне Европе, посебно оним новообразованим, као што су биле Пољска, Чехословачка, Румунија и Југославија, у којима су у појединим подручјима која су ушла у састав ових држава важили посебни правки пореци. У њима се из низа оправдание и неоправданих разлога није oASiax приступшго унификацији, тако да су све до другог светског рата, а у извесној мери чак и по његовом окончању, коегзистирали једни поред других различит правни пореци. Таква je ситуација била карактеристична, пре свега, у области грађанског права. Тако je, рецимо, познато да je током целох живота Краљевине Југославије (1918 —1941) у њој било шест правхшх подручја на којима су постојали разшшити граВанскоправни режихш (у Србији и Македонији je примењиван Српски граЬансхш законик од 1844, У Црној Гори ■ — Општи имовхшеки законик од 1888, у Словенији и

(i) Основну литературу на нашем језику о упоредном праву уоппгге представљају следећи радови: Б. Благојевић, Упоредно право метод или наука, ~Анали Правног факултета у Београду", 1/1953, стр. 7—16; М. Јовпчпћ, Упоредна проучаеањи у уставном праву, .Сборник радова о страпом ч упоредном праву III", Београд 1965, стр. 105—150; М. Јовичић, Емпиријска истраживања у упоредним студијама у нрава, „Анали правног факултета у Београду", I—2/1965, стр. 60—70; Б. БлагојсвиБ М. Јовичић, Место упоредног права у оквиру правпих истраживања уопштс у Југославији, ~Страны правки живот", бр. 50, 1966, стр. 13—23; чстири свеске Збирхе нланака о упоредном праву, у издању Института за упоредно право, 1959.