Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

307

ПРИКАЗИ

Михајло Дика (ред.), Ново насљедноправно уређење

(Народе новине, Загреб, 2003, IX + 273)

1. УВОД

У Хрватској je готово педесет година најважнији извор материјалног и процесног наследног права био Савезни закон о наслеђпвању из 1955. године. 1 Када je закон ступио на снагу 11. јула 1955, важио je на целокупној територији тадашње ФНРЈ. Након доношења Уставних амандмана из 1971. године и Устава СФРЈ из 1974. године, регулисање материјалног наследног права и оставинског поступка прелази y нормативну надлежност република. Све републике су y времену од 1973. до 1976. године, донеле своје законе о наслеђивању. Изузетак y том смислу je била Хрватска, где je 10. децембра 1971. донет Закон о преузимању савезних закона којима ce уређују односи о којима по Уставним амандманима од XX до XLI на Устав СФРЈ одлучују републике. 2 У члану 1, тачка 72. овог закона било je предвиђено да Закон о наслеђивању из 1955. године остаје на снази и примењује ce као републички закон.

Реформа наследног права y Хрватској je извршена 2003. године, доношењем новог Закона о насљеђивању. Закон je донет 11. марта, a примењује ce од 3. октобра 2003. 3 Нови Закон о

3 Службени лисш ФНРЈ, бр. 20/55.

2 Народне новине СР Хрвшиске, бр. 52/71.

3 Видети члан 260. Закона о насљеђивању, Народне нооине Реиублике Хрвашске, бр. 48/03.