Arhiv UNS — Crkveni listovi

сите свакојаке неугодности, и због истијех, како је тешко стање Вашег положаја; и молите да св. мати велика црква узме у призрење Вашу оставку на митрополију босанску. А у другом молите телеграФично да вам се одговори на ваше писмо. Ми смо вам брзојавом одговорили, да се не може Ваша оставка уважити: зато данас упућујемо Вашем Преосвештенству ову нашу патријаршеску синодалну епистолију, с којом препоручујемо Вам, да као верни и искусни војник св. православне цркве опоменете се на онога, ко]и је рекао; Драге воље подносим туге, поруге, клевете, нужде, гоњења и све тешкоће за Христа, јер кад патим, тад сам крепак, и да одустанете од сваке намере о оставци; него да и сад ставите руку Вашу на рало плуга, не осврћући се на оне узроке, о којима Ваше Преосвештенство мисли, да су дале повода Вашој оставцн, јер баш у најтежим временима света христова црква и православни народ имају велику потребу од достојних и способних служитеља и пастира а то се осведочило и у Вашем Преосвештенству који могу успешно бранити праве користи свога благочаотивога стада и право свете православне цркве; и при таким богоугодним трудима и напорииа окушавају се и познају се добри пастири. Надамо се да ће и Ваше Преосвештенство, као добар и опробан војник св. правоолавне цркве бити послушан гласу нашем, те продужити свој труд за добро непорочне наше православне вере, и подвостручити напоре за поверени Вам од Господа народ, ког ћете разумно руководити, а тако радећи имаћете благонаклоно правитељство Његовог Императорског Величанотва, богољубезњејшег аустријског императора и краља угарског, који је благоизволио више пути ооведочити на најовечанији и најзваничнији начин, да православна босанско-херцеговачка црква може рачунати и може се сигурно у сваком олучају ослонити на припомоћ и заштиту цео. краљ. владе. И тако чинећи добићете благослов св. маторе цркве, и сподобићете ое заслу жнога венца од правед ног дароватеха Бога, којег благодат и млога милост да буде с вама. У Цариграду 12. јулија, 1885. Јоаким Константинопољски, у христу вазљубљени брат, Кизићки Никодим, у христу вазљубљени брат, Халкидонски Еалиник , у христу вазљубљени брат, Амасински Софроније, у христу вазљубљени брат, Сереоки Натапаил , у христу вазљубљени брат, Меленићки Нрокоиије, у христу вазљубљени брат, Метимски Никифор , у христу вазљубљени брат, Дебар. и Вел. Никифор , у христу вазљубљени брат, Самоски Гаврил, у христу вазљубљени брат, ЈГитички Нгнатије, у христу вазљубљени брат.

Одговор на одговор

Пречасном Тосиодину Д. ЈевриЛу иароху у Јамени. (Свршетак.)

4. Уверени будите г. да ми неби ни најмање противно било, кад бисте ми ма какав мој став фактично побили, нека се види да и ви у нечем имате право; које ако не бих ја признао, а оно би неки од тих ваших пријатеља морао рећи реч од истине у хатар саме ње. Али глете чуда! Ви место да мене исмејете са старцем и баком, како се у свом љубавном заносу цмакају и грле, што никако непостоји ни у каквом мом ставу или смислу, ви се сами собом шалите, кад посље свега тога трогателног призора опет изрично тврдите, да и стари супрузи осјећају љубави једно према другоме. И кад то постоји, су чим ви мени пребацујете, онда би најбоље било, да сте ту вашу замишљену слику Чермакову прислонили т уз ваш запећак, него што је пењете на академијске галерије, па неби нико знао за ту вашу недоследност. 5. С тим вашим вечитим неповерењем збиља одбијате младенце од људског удруживања, због чега још додајем, да у данашње време самоћа није ни за стара игумана а камоли за

млад свет. Никако ми није противно, што се сумњате о моме знању српске граматике и што ме јасно упућујете у ком падежу стоји реченица : Donnez-moi du pain, јер сам ја вас врло добро разумио; само вас лепо молим, да се и ви непађете увређени на спрезање овог глагола, из чега ћете видити, да ли и ја што граматично разумем: Нерадим ја, нерадиш ти, неради он, нерадимо ми, нерадите ви, нераде они (наравно на просветном пољу). Ако се нађе по несрећи какав слободњак па примети, да се овај глагол садашњег времена највише нас свештеника тиче, међу које и моја маленкост спада, и то с малим изузетком; онда је то, и ако се ви шалите, и опет вам кажем, грдна штета по нашу општу књижевност. Међутим ја ништа немам ни противу тог вашег дугогодишњег искуства, конзијторијалног и комисијоналног чланства, него шта више, високопоштујем и вас и то ваше лепо одличије, што вам је наша висока духовна власт предала. Уосталом, кад бисте ви г. знали, каква ми је опасност грозила кроз пуних девет година, због предавања српског слова и српске граматике у тако званој сарајевској реалди, уверен сам, да небисте стављали условље: „Ако знам српску граматику"! Али немојте помислити да та опасност долазаше од какве сеченице Вукове или Даничићеве ; него то беше баш права Мујина сабља дамаскија, која је много и премного драгоцјених српских глава и живота одрубила и уништила! Па опет зато недобих никакво одличије ни од владике, ни од патрике, ни од кнеза, нити од витеза. 6. На 6. тачку ви неналазите за вредно ни обазрети се, ваљда за то, што је она канда прави барјактар у мојој критици, по чему ни ја неналазим за нужно додавати јој више части него што јој припада, 7. У беседи вашој изрично стоји, ако ступи разум на место идеалних сањарија и т. д, а у одговору велите, да не сматрате за старије ни идеју ни разум, него да се заједно рађају иделају; па одкуда сад да једно друго потискива и заме* њива ? Непротивуречите ли сами себи ? 0 срећи луда и њиним сталним или несталним идејама најбоље је оставити лекарском искуству, јер није ни један од нас у томе стручан. 8. Ви сте у истини тврдили, да ће бог поклонити младенцима деце, а могли сте то ставити под условљем „ако“, па мирна Бачка. 0 драги г., кад бих ја био тако срећан да говорим с богом „лицем к лицу“, онда небих га ја питао за бабу Еву и деду Адама, као што ме ви упућујете, него бих га ословио за неке наше важније ствари и будуће тајне! Уосталом, ако ее ја будем бацао и даље на критиковање, као што ми ви пребацујете, то се вас неће ништа тицати, ако ми зато недадете материјала. 9. Кад би се то „бијење" односило на бој и мегдан или на међусобно тучење и злостављање јадне марве, онда би подпуно имали право да је то противно законима човечности. Али, пошто је та родитељска псовка и казан, о којој ја нешто споменух, далеко њежнија од такве суровости, то вам и опет кажем: Да је такво родитељско поступање противно законима педагогије а не законима човечности. Јер је то велика разлика између ситне деце и марве између велим џелатске и њежне родитељске руке. 0 простом човеку ни спомена нема у мојој критици, а још мање о глупости нашег народа. То сте само ви дометнули. Таково што може се разумети из ове друге ваше беседе, коју сте на бирачком збору у Моровићу држали. Није ми никако противно што ме опомињете да народ поучавам, за које ме и плаћа; пошто сетрудим и без те ваше опомене да гаобучим покрај верских и моралних појмова и у ономе, на што је данас напредни свет највишупажњу окренуо, а то је и опет кажем, на икономију, трудећи се у колико год више могу, ако ће вашој пречасности и противно бити, да развијем у мојим парохијанима колико толико појма: о напредном пољоделству, сточарству, вртарству , воћарству, свиларству, рацијоналном пчеларству, о штедњи и о раду. Јер сам уверен, да се најбоље са овим живот и огњиште народно сачувати може. Ако пак у овоме гр е« шим као свештеник, то вас лепо молим, да јасно обиљежите те моје заблуде, па ако збиља будем на кривом путу, ја ћу се верујте исправити, не сматрајући то ни за какво понижење, по речима св. писма: „Никтоже без греха токмо једин бог“. Ја

Бр. 15.

„ГЛАС ИСТИНЕ“.

119