Arhiv UNS — Crkveni listovi

нас у српској цркри. н то не само онда када је наш народ имао своју нацконалну државу и уживао њене слободе. већ и касннје у временима ропства и губитка слободе и државне незавнсности. у којима је баш временима црква на тај начнн одиграла своју велику и спасоносну улогу међу својим народом. * Окупација земље и губитак државне самосталносги, траховито је нзненадио званичну цркву, и затекао је потпуо неспремном своме задатку у томе отсудном часу. Једини ; асни изузетак у том мо.менту био је поглавар цркве Њ. С.в. Патријарх Гаврило, ио нажалост Он је био убрзо оиечогуаен да било шта предузмс, јер је одмах ухваћен и атварен, а тиме црква потпуно обезглављена. Његов став није се могао одржатн послије тога, јер се ни је нашло прз!;ихсљедбеника, који би преузели чврсто у своје руке упрачу н говели је Његовим указивањнма. Није сс нашло никога загоазо међу претставинцима званичне цркве, којн би прихвггили и спровели Његову одлуку која је била јасна и 'дучно, српска и косовска. Било је нажалост чак тешких поава у црквеипј јерархији, које су прслазиле у крајње азшјство свог иарода и (вегових интереса, на срамоту цркве н њених великих традиција. Но, и поред великог бро.ја' "а:оких изудетака међу вишим и нижим свештенством, вје(гсне трздииРје српске цркве и српског иарода, и .ов.зје сгашаго једаи дио иижог свештенства својом ти.јесном повваиошћу са својим »шродом, сво.јим учешћем са њим о:ме у раме у рвеговој тешкој ослободилачкој борби, бодреhi га у најтежим часовима на прегнућа до крајњих граиица cć надом на ускрснуће и нови живот, чувајући тако и прадедовску вјеру и народне традиције. У свим крајевима iiane домовине, у том тешком периоду током четиригодиiiiber рата, чула се оллучна ријеч родољубивог свештенства да скупштииама у Српској Ласеници, Далматииској Буковији, Мапастиру Крци, те нзјавс иа свом мјесту свештснст»а са скупштииа округа врањског, јабланичког и топличког, кр.гујевачког, жичког и др. У њима с правом одаје прЈзнаг е Народноослоболилачкој војсци у ослобођењу зе4лд, извојсваној слободи, а осуђује рад непријатеља иародшх и домаћих издајицз у цркви и ван ње, који су) чаку свом издајпичком путу настојали употребити и српску upiey и српско име у борби против српског и осталик братких народа наше домовиие. Из овога и многих других примјера следују закључци, да ,с српска црква одржала и у овом врсмеиу континунтет :BOjix традиција и своје славне прошлости и прошлости свог народа. благодарећи напорнма и жртвама једног ди-