Arhiv UNS — Crkveni listovi

VIŠE POKRET NEGO VERA

Zrelost za odluku: obred krštenja kod adventista У

Davno su izašli iz nacionalnih, rasnih i političkih okvira. Adventisti su zato više pokret nego verska zajednica. Smatraju sve |ude braćom. Tako su govorili i Novozavetni apostoli: ;; Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema muškoga roda ni ženskoga, јег ste vi jedno u Hristu Isusu"

Adventisti danas deluju u oko 190 zemalja na svetu, sa izuzetkom Albanije, Avganistana i nekih arapsian zemalja. Najviše ih ima u Južnoj Americi, Africi, Novoj Gvineji (kojoj su doneli kulturu) Kini, iako je u ovoj mnogoljudnoj zemlji religija bila dugo zabranjena. Prošle godine stiglo je iz Kine oko 13.000 pisama zainteresovanih za pristupanje ađventistima. U naše krajeve adventna vest doneta je рге sto godina. Doneli su je misionari iz Rumunije i Mađarske. Najviše se raširila u Vojvodini, delu Hrvatske, centralnom delu Srbije tamo gde je bio prisutan protestantizam, delu Makedonije. U Jugoslaviji imaju više stotina crkava, srednju školu kod Varaždina i Teološki fakultet. Izdaju dva časopisa, ,Život i zdravlje" i .Znaci vremena' za široku javnost i crkveni „Glasnik". - Ključna tema Svetog pisma je drugi Hristov dolazak - гекао je propovednik na nedavno odižanom Saboru adventista u Beogradu. - U Novom zavetu se ovo obećanje ponavlja 319 puta, tako da nam prosečno svaki 25 stih govori o tome. Nada u drugi Hristov dolazak predstavlja suštinu hriščanstva, samo što hrišćanski svet iako u to veruje, to posebno ne naglašava. Međutim, suština i osnov adventističke nauke je veга u Hristov drugi dolazak. U današnje vreme došlo je do naglašene adventne nade: Isus će doći u sih i slavi. On će doći tako da će ga videti svako oko i čuti svako uvo. Biblija jasno uči da Isus dolazi na zemlju da bi na njoj uspostavio svoje carstvo. Pravedni će naslediti zemlju. Božji narod koji je vaskrsnuo iz mrtvih i susreo se sa Isusom, nastaviće da živi na obnovljenoj zeralji. Vera Velinović iz Novog Beograda koju smo sreli na Saboru kaže: Kao veoma mlada počela sam da tragam za istinom, I u najtežim časovima svoga života kada mi je poginuo sin od petnaest godina, Biblija je učinila da nađem mir i sigumost. Ja sam u molitvi čula Božiji glas koji mi je ulio nadu i poverenje da ovaj život nije sve. Biblija uči da će jeđnog đana biti Vaskrsenje i da ćemo u tom Vaskrsenju videti svoje mile i drage. Adventisti smatraju da je Ijudima potrebno znanje, obrazovanje i kultura. Ali više od poznavanja činjenica, oni cene energiju, više od energije, dobrotu, više od intelektualnih dostignuća, karaktera. Svetu su potrebni Ijudi čijim sposobnostima vladaju čvrsta načela: Jezik mudroga se pravilno služi znanjem". Zoran Mitjanić, student teologije priča o tome kako je odrastao u porodici koja je po tradiciji bila pravoslavna i ističe: U crkvu se išlo samo u izuzetnim prilikama. U detinjstvu sam se plašio krsta јег sam ga povezivao sa grobijem. 0 Bogu sam razmišljao na neki imaginaran način, ah sam imao želju đa proniknem u samu suštinu života. Hese je bio taj koji je ostavio na mene snažan utisak. Tada sam prvi put počeo da razmišljam na duhovni način. Uvideo sam da osim onoga

što se vidi običnim očima postoji i nešto drugo. Kasnije sam počeo da čitam Bibliju i to Novi zavet i počeo da razmišljam o tim mnogim čudima i raznim Božjim otkrivanjima. Nekima se Bog javljao, mnogi su ga sanjali, a ja sam otkrio da Bog prema svakom čoveku postupa na poseban način, Upoznao sam to duhovno i u debi osetio poseban mir i neku nesvakidašnju radost. Verujem da je to Božji dar. Verujem da taj dar Bog daje svim dobrim Ijudiraa. I iskustvo Jelene Atanasković, studentkinje elektrotehnike, slično je Zoranovom. Odrasla sam u ateističkoj porođici priča ova dvadesetjednogodišnja devojka u kojoj se nikad nije govorilo o Bogu. Uvek sam smatrala da čovek svojim razumom može

i treba da objasni sve što se dešava oko njega. S drage strane imala sam veliku želju za znanjem. Želela sam da proniknem u srž svih pojava, ne samo u materijalnom nego i u đuhovnom svetu. Kada je počelo da se govori o telepatiji i telekinezi, meni je to izgledalo kao divno rešenje za sve probleme na zemlji. Baveći se njima nisam se osećala nimalo bolje. Zapadala sam u neka ćudna stanja i poćela da čitam Bibliju. Posle predavanja iz filozofije na fakultetu, poćeli smo da govorimo o hrišćanstvu. Sama misao da je Bog razapet, da je umro za Ijude zvučala mi je kao nešto što sam oduvek tražila. To je Ijubav za kojom sam čeznula, ona je neuslovljena, ona se daje bez oćekivanja da bude uzvraćena. To se urezalo u moju svest. Shvatila sam da Bog

postoji i da ga шогат naći. I tragala sam. Za mene je bilo ogromno otkriće da postoji neko biće, nešto iznad nas, neko ko nas voli, neko ko nam je prijatelj. I zaista sam se molila Bogu da mi pokaže pravu istinu. Moje lutanje se završilo, ali traganje tek poćinje. Došla sara do onog izvora znanja, mira i sreče koje sam uvek tražila. To će mi ispunjavati ceo život. Svi naši sagovomici istiću da je vera u Isusa Hrista Spasitelja i Otkupitelja, kao jedinog posrednika između ćoveka i Boga, jedino pravo rešenje za ovaj svet, jer On je, kako kaže jedino bez greha, svi ostali su Ijudi smrtni, prolazni i grešni.

OBREDI

U odnosu na ostale verske zajednice, adventisti prihvataju samo one običaje koje nalaze u Bibliji. Jer, trađicija, kako kaže Ratko Kuburić, sekretar Hrišćanske adventistićke crkve u Jugoslaviji, jeste lepa i zabavna, ali ona nema biblijsku podlogu. Zato, kao đeo verskih obreda imaju: krsterge, sveto prićešće, obred poniznosti Ш praq'a nogu. Kada neko postane potpuno svestan onoga u šta veruje, kada to potpuno prihvata i odlućuje se da tako živi bez ikakvog Ш ićijeg nagovora, tada on ćini zavet sa Bogom, tada se on krštava. Krštavanje se obavija zagnjurivanjem u vodu, znaći, kao što se Isus Hristos krstio na reci Jorđanu. Prema Svetom pismu, Hristos je ostavio sveti obred prićešće - većera Gospodnja. Pričešćuju se beskvasnim hlebom i bezalkoholnim vinom. Isus Hrostos kada je uspostavio obred većere Gospodnje Ш obred pričešća, on je pre većere uzeo vodu i oprao noge ućenicima. Tađa je rekao: ,Kada je Gospod i ućitelj ućinio to vama i vi ste dužni jedni drugome tako činiti". To je bilo nešto veoma revolucionamo u vreme ranog hrišćanstva. Treba zamisliti gospodara koji se smatra bogom na zemlji kako se savija i pere noge svom robu! Pred Bogom su svi Ijuđi jednaki. Dakle, poruka je jasna.

Miroslava TOMIĆ HORVAT

MALE VERSKE ZAJEDNICE

ВЕРА

24

BEPA