Arhiv UNS — Listovi stranaka

lakom životu, o njenoj ravnodušnosti prema savremenim društvenim zbivanjima. Atmosfera aktivnosti itekako vlada u redovima savremene omladine. Ona često jedinstveno reaguje na svaki značajni događaj našeg razvitka ili međunarodnih odnosa. Kritika da se isuviše ističe uloga učenika u školi svakako je u osnovi konzervativna, јег ona smatra da nastavnici treba omladini da drže pridike, da dociraju. Nije i ne može biti zadatak škole neko apstraktno vaspitavanje, na osnovi šablonskih apstraktnih etičkih normi. Omladina se vaspitava i konačno formira u celokupnom procesu društvenog razvitka a ne samo lekcijama iz etike. To su zastarele metode koje nikako ne odgovaraju našem socijalističkom društvu. „Apstraktno dociranje bez veze sa životom ne može imati uticaja na formiranje svesti omiadine. Vaspitanje oslonjeno na odgovoran rad u dmštvu, osposobljavaće omladinu za taj rad, oblikujuči njenu svest. Pošto omladinu prvenstveno vaspitavaju odnosi u društvu, metode vaspitanja treba osloniti upravo na te odnose i na položaj omladine u njima.“ (Program SKJ, str. 410.) Danas se svakako drugi zadaci postavljaju pred omladinom, i zato je svaka analogija (~mi smo bili bolji i aktivniji, revolucionarniji") deplasirana. Posle oružane Revolucije i uspostavIjanja socijahstičkih društvenih odnosa u jednoj relativno zaostaloj zemlji, na dnevni red je došlo pitanje industriske revolucije. Ovaj isto tako grandiozni poduhvat postavlja i pred omladinom, i pre svega pred njom, određene zahteve za većim savlađivanjem tehničkih i drugih znanja, za upomim radom u proizvodnji. To je u našim uslovima praćeno i stalnim naporima za podizanje životnog standarda. Skola novog socijalističkog društva mora shvatiti sve te pojave i procese kako bi, budući uvek dinamična'do krajnje mogučih granica, mogla doprineti formiranju mladog čoveka u svesnog i slobodnog socijalističkog građanina. Skola nije jedini a često ni presudni iako nije ni beznačajan faktor u formiranju čoveka. Ukoliko bude spremnija da shvati progres društva, s jedne strane, i stremljenja, zahteve, prohteve, senzibilitet i nemimu intelektualnu radoznalost mladih, s dmge, utoliko će više pretstavljati značajniji faktor u stvaranju aktivnog odnosa omladmaca prema društvenim zbivanjima. Klasični sukob između nastavnika i učenika, između starih (i isto vreme konzervativnijih) i mladih (i pro-

50

SOCUALIZAM