Arhiv UNS — Listovi stranaka

gresivnijih) mora se savlađivati u borbi protiv svega preživelog. Ko, to se ne postiže samo dobrim željama, a još manje dekretima. Dekret može umiriti ~sa\est“ bi rokrate koji sebe smatra sveznajućim i svemogućim, ali problemi ostaju. Problemi vaspitavanja i obrazovanja savlađuju se samo u procesu razvitka, dejstvom niza subjektivnih i objektivnih faktora, svesnom akcijom i spontanim kretanjem. Otuda se i od škole očekuje mnogo u formiranju mladih Ijudi građana socijalističke zajednice, iako su uticaji i ostalih društvenih faktora na svest omladine snažno porasli. Omladinac već u školi počinje da se formira u društvenog javnog radnika; on učestvuje u organima društvenog upravljanja. Nekada su progresivni mladi Ijudi izrastali mimo, a često i nasuprot školi. Boljim shvatanjem problema savremenih generacija nova škola u novim društvenim odnosima može i mora izbeći tu protivurečnost. Reforma škole je imala i ima zadatak da u celokupnom našem revolucionarnom zbivanju potpomogne objektivni proces preobražavanja rmutrašnje strukture škole i njenog mesta u društvu. ~Na reformu školstva treba gledati kao na trajni i živ proces postepenog i smišljenog preobražavanja škole i odgojno-obrazovnih koncepcija kroz svakodnevni stvaralački rad prosvetnih radnika i društvenih snaga koje oko škole i odgoja mlade generacije okuplja društveno upravljanje školama, a na bazi jasnijeg sagledavanja odgojnih ciljeva, obrazovnih, odgojnih i stručnih zadataka školskog sistema, pojedinih kategorija škola i ustanova u tom smislu.“ (Iz predloga Deklaracije o sistemu obrazovanja i odgoja u FNRJ.) Mnogi zakonski akti i delatnost društvenih faktora već su doprineli, a i dalje će doprinositi preobražavanju stare škole. Od stare škole nismo mogli mnogošta preuzeti. Ona ne bi odgovarala ni industriski razvijenom kapitalizmu akamoli socijalističkom društvu. U staroj školi neke bitne izmene nisu unete ni značajnim radom dobrog dela progresivnih prosvetnih radnika; ona je bila uslovljena odredenim sistemom vlasti i razvijala se u njemu. Nasleđena organizacija školstva i shvatanja o vaspitavanju podržavali su u društvu već ukorenjenu predrasudu o hijerarhiji društvenih poziva, koja je proizilazila iz stroge podele rada na intelektualno i društveno više vredniji pošto je znanja dugo bilo privilegija određenog i ograničenog sloja Ijudi,

DRUSTVENE OSNOVE EEFOEME SKOLE

51