Arhiv UNS — Listovi stranaka

više odgovara današnjim potrebama privrede. U konkretnoj politici, naročito lokalnih organa vlasti, često su stručne škole bile zanemarivane na račun gimnazija. Nije se dokraja shvatao (a u pojedinim mestima se još i danas ne shvata) značaj školovanja budućih i sadašnjih neposredmh proizvođača, značaj formiranja obrazovane i stručno kvalifikovane radničke klase. „Nastava u školama na celoj teritoriji Jugoslavije zasniva se na jedinstvenim načelima." (Cl. 11 Opšteg zakona o školstvu.) Jedinstvo se obezbeđuje osnovama nastavnih planova i programa. Kao reakcija na dosadašnje stanje, nepotrebnog, a često i štetnog ~šarenila“, propraćenog uskim nacionalizmom, zahtevalo se da se izvrši potpuna unifikacija škola. Međutim, to nije moglo biti prihvaćeno, i to ne samo zbog potrebe da se poštuju nacionalne osobenosti pojedinih republika ili posebni uslovi različitih krajeva, već i zato što reforma škole zavisi od stvaralačkog rada pedagoga, a рге svega nastavnika, kao i od stepena smišljene i na određenim principima izgrađene aktivnosti ostalih društvenih faktora. Jedinstvenost u našim uslovima ne znači, i ne može značiti, uniformnost, ukidanje individualnosti, šablonsko ukalupljivanje života i rada škole bez obizra na uslove u kojima ona postoji i razvija se. Jedinstvena u osnovama nastavnih planova i programa, svaka škola če izgrađivati svoju individualnost a nastavnički kolektivi, omladinske organizacije, školski odbori i komune unosiče u školu svoje sposobnosti i znanje. Baš na ovom mestu treba nešto reći i o pogrešnim a u suštini štetnim shvatanjima jedinstva škole. Ona proističu iz osnove pogrešnog tumačenja jedinstva naše zemlje. Često se čuju (pa čak i u redovima komunista) zahtevi za forsiranjem procesa čiji je cilj stvaranje nove, „jugoslovenske nacije", što sadrži prenebregavanje svih nacionalnih osobenosti pojedinih naših naroda. Ovakva shvatanja u oblasti školstva imaju za posledicu zahtev da se uvede jedan opštevažeći nastavni jezik, izbaci iz nastave sve što je osobeno u istoriski-progresivnom smislu i sl. Drug Kardelj je ovaj problem vrlo dobro obradio u Predgovoru novom izdanju svog dela „Razvoji slovenačkog nacionalnog pitanja“ O opasnosti birokratsko-centralističkih tendencija u radničkom pokretu uopšte a naročito u mnogonacionalnim zemljama on kaže; „Baš na osnovi takvih birokratskocentralističkih tendencija pojavljuju se tu i tamo i pokušaji

DRUSTVENE OSNOVE REFOEME SKOLE

55