Arhiv UNS — Listovi stranaka

na univerzitet bez obzira da li je рге toga završio bilo kakvu školu. Isto tako elastičnost sistema se ogleda i u mogućnosti prelaska iz jedne u drugu vrstu škola. U novom sistemu sve škole dobijaju isti društveni značaj, jer su one potrebne za osposobljavanje kadrova i sve zajedno doprinose opštem obrazovanju trudbenika. Opšti zakon o školstvu posebnu pažnju je posvetio nastavi za pripadnike nacionalnih manjina, čija su dosadašnja prava i mogućnosti prošireni. Nacionalnim manjinama se pružaju sva prava koja proizilaze iz dosledne socijalističke nacionalne politike. Pored prava o nastavi na nacionalnom jeziku u svim vrstama škola i nastave iz oblasti njihove nacionalne kulture Zakon predviđa mogučnost stvaranja dvojezičnih škola. Život često nameće ne samo potrebu da pripadnici nacionalne manjine poznaju jezik naroda s kojim žive u jednoj zajednici već i obratno, tj. da pripadnici dotičnog naroda znaju jezik manjine. U tim uslovima se gubi svako osećanje inferiomosti i svaka pomisao na mogućnost neravnopravnosti i podredenosti. Radi stvaranja 'većih mogućnosti u nalaženju uposlenja i aktivnijem učestvovanju u društvenom životu za pripadnike nacionalnih manjina u školama se i Zakonom obezbeđuje izučavanje jezika narodne republike. Povodom reforme najviše se diskutovalo o gimnazijama. Staга gimnazija kao izrazita škola ~intelektualističko“ gospodskog karaktera nije više odgovarala potrebama našeg razvitka. Dugi niz godina, pa i u novoj Jugoslaviji, ona je bila privilegovana: samo se sa svršenom gimnazijom moglo produžiti školovanje na univerzitetu. Nastava u njoj bila je zastarela, nesavremena, nije se obraćala pažnja ni radnom vaspitavanju niti pak bilo kakvom tehničkom, praktičnom vaspitavanju. Gimnazija nije pretstavljala završnu školu, ona je samo pripremala učenike za dalje školovanje. Uglavnom većina prosvetnih radnika i drugih zainteresovanih faktora zalagala se i zalaže se za dublju reformu gimnazije. Bilo je zahteva da se ona čak i ukine ili pretvori u neku vrstu stručne škole, što nije bilo ni sasvim prirodno niti se moglo prihvatiti. Izmenjeni društveni položaj struonih škola bitno je uticao i na mesto i ulogu gimnazije u stručnom životu. Poslednjih godina stručne škole su bile po-

DRUSTVENE OSNOVE REFORME SKOLE

59