Arhiv UNS — Selo

Међусобне оптужбе Призада и Савеза српских земљорадничких задруга

На скупштивд Главме. произвођачме задруге Са.веза орпских земљо/радничких задруга пала је оигтра критика на Призадов рад. То је 6iho повод да се преко београдоког листа ,ЈТолитике заподене дуга и жучна препирка између Савеза и Призада, која је затим прешла у препирку између претседника Савсза, бивnier министра г. Воје Ђорђевиha, директора Призада г. Еде Марко-вића и претседника управног одбора Призада г. Новаковића. Привилеговано извозно друштво (скраћено: Призад), са седиштем у Београду, осеовано |е пре 9 година у доба велике кризе. Призад је основан са држа;вни!м парама уз мало учешће извозиика и задругарства, а као главии задатак му је одређено да купује шпеницу и извози fe у иностраистlВlo да би пољоеривредници добили већу цену. У првим годинама иа овом послу Призад (однооно држава) имао је губитак од преко три стотlиие милиоиа динара, док се последњих година догодила обратно и Призад данас располаже са преко 250 милиона динара. ЈеДјно време Призадо!ве зараде давате су Министарству финакја. Као што видимо Призад је установа која је прво изгуоша стотине милиона дипара а потом зарађује стотиие милиона динара иродајући земљорадничке п|рои.з;воде. Поставља се питање” како је Призад могао oiCTBapiHTH тоlЛиме зараде? Како ради Призад? Призад је постигао ову зараду од стотина милиона динара на преференцијалу. А шта је префереици|ал ? То је иов порез који плаћају п о љ оири вредииц и продајући гппеницу и друге земљоради.ичке производс и добија се на тај еачии што један део новца од, продатог жита другим државама по већим ценама Призад задржава за себе. Годииама су тражили преетавници поЉloпрlИ!вредника да префереицијал ирипадне њима, али им није успсло. Призад тргује и са другим производима и то: кукурузо|М, брашиом, уљарицама, с у в и м шлшвама, пекмезом, свежим воћем, ониумо'М, али ни овде није имао губитака, Нико не може порећи да су житородии крајеви, нарочито велепокзедници и богати сељаци у Војводини и Србији, имали користи од овог такозваног житног режима и утврђеиих најнижих откупиих цена пшенице, али су зато смуПЈве плаћали жито и, храну сељаци из пасивних крајева и градсми потрошачи. Коме користи Призад? Али, последњих година Призадов рад иије пољо!Пр)Иlвреди донео користи. Изнећемо два примера. Прlво, стога што је Приаад 1937 г. одмах у августу купјио и продао у иностранство

око десет хиљада вагона ишенице, а после се испоставило да уопште HHijie било извозиог вишка пшеиице него је извезена роба која била потребна за домаћу потрошњу. То је имало за последицу да је у пролеће npioшле годинс цена пшенице достигла 240 динара, па се пlдстављало и питање увоза пшенице. Од овако високих цена пшенице! произвођач није видео асну, јер није имао нгта да прода. Друго, ове године одређена је откупиина цена за најбољу пшсницу 165 динара и њу је Призад плаћао, али су сиромашнији земљорадници продавали

посредницима по много ни'жи,м ценама, чац и по 100 динара, иако мссец и по дана касније пшееица достиже једног момента цеку 210 динара! Сељаци не М'oгу остварити и постићи Прнзадову цену, ј;ер Призад купује пајмањс пет вагона, а oibic године Призад је још више куповао од оних који имају по читав шлеп жита. И овај, шлсповски систем погодује великим трговачким фирмама, а на штету с.ељака-произвођача. Такође jie неповољан и по земљорадничке задруге, које продају жито Призаду. Што се тиче рада Савеза cpinских зе MJbop адии 1 исих задруга, односно Глав(не произвођачке задруге, Пркзад је нзмеђу осталог еавео и следеће; „Г. Boja Ђорђевић напада наше друштво као да се у њему немилице расипају паре на не~

потребне ствари, као да v њему нема реда, нема контроле, укратко: да се у њему ради све што jo Господ забранио. Међутим, рад нашег друштва стоји, као’ што |е познато, под много јачом контролом но инетитуци је г * Ђорђевића и наш Је рад јав пији но рад тих устаиова. Шта више, код нас је, на иницијативу г. Воје Борђевића, био извршен 'Л званични комисиЈски преглед. Мм смо радо спремни да резулiare тога прегледа саопштимо јавности. и код Савеза г. Воје Борђевића вршени су слични -'spei леди. Јавност би могли интересовати и резултати тих преглсда. Можда бисмо их могли заЈеднички објавити, да се Јавиост обавести и да хе видц где треба мењати воћство: код нас или у Савезу г. Boje Ворђевића! Поред тога, ми смо спремни да, кад год то г. Boja Ђорђевић зажели, све наше књиге и документа ставимо на расположење његовим контролорима, под условом да он истовремено стави нашим коктролорима на расположење књиге и документа у« станове коЈоЈ Је он на челу. Шта је било са Пожаревачким вадружним савезом ? Ми смо спремни да пристанемо на Тбкву узајамну анкету, иако Je г. Воја Ђорђевић последњи који има права да ма кога позива на полагање рачуна. Јер онаЈ ко тражи полагање рачуна од других мора најппр сам положити своЈе рачуне. А r. Boja Ђорђевић већ петнаест година носи на себи стечај Пожаревачког окружног савеза и ни мало се не жури да положи рачуне и стечаЈ ликвидира, иако Је њиме, за суму која иде на више милибна динара, оштећено неколико стотина ситних и бедних земљорадника. При руци нам Је решење Окружног суда у Пожаревцу у предмету тога стечаја, решење v ком се наводе примедбе Касационог суда у Београду од 5 марта 1936 године. Ево шта се у тим оримедбама КасациЈе, између осталог, каже о стању у том Савезу коЈи је, под управом г. Boje Ђорђевића, отишао у стечаЈ: „...у извештаЈу чланова поверилачког одбора... и у извештаЈу стручњака... тврди се, да књиге нису уредно вођене и да су у вођењу псслова овог Савеза почињеке многе злоупотребе, па чак и кривична дела”. СтаЈати под таквим оптужбама, то заиста ниЈе квалификациЈа која би неком давала право да ма кога позива на ред, да и не говоримо о том да ли Је то квалификациЈа за вођење „највеће организације српског сељаштва”, сељаштва чии Је „дииар тежак, знојав и крвав <! ! Изнете међуообне оптужбе ве-ома су тешкс, па би било заиста потребно утврдити колико су оштећени мародни инTietpecH, а ваљда за то треба неко и да одговара. Ми сматрамо да иије довољно изнети да је неко неправилно радио и на томе да остане по оној народној: „Појео вук магарца”.

Колико је стајао Светски рат?

Колико је стајао светски рат не може се тачно рећи. И када се наведу и приближне бројке из разних зем-аља, оне се односе само на неlпосред,не издатке за рат. А сваком је јасно да би се веродостојна цифра могла добити тек када би били обухваћени и сви посредни расходи, т. ј. они који су за рат тесно везани, било да су учињени пре или после избијања ' рзта. Један француски професор израчунао је да је светски рат коштао 200-225 м-илијарди долара, а што би у нашем новцу изнело 1112 хиљада милијарди динара. Днеени издаци изнели cv 1914 год. 47 мил. у Енглеској, 42 мил. у Француској, у Немачкој 66 милијона франц. франака, док су 1918 год. износиле дневно у Енглеској 160 мил., у Француској скоро исто, у Немачкој преко 170 милијона франака-; Порески терет постао ie за последњих 25 год. два па и три пута тежи него npe прошлог светског рата, О другим последицама да не говоримо.

Укидање земљарине

Недавно |е „Сељачки дом" лист Хрв. Сељ. Странке у уводном чланку изнео пшребу доношења котог пореског закона: Порез треба разрезати такс да сви плаћају подједнако по својој могућности, а ке како је до сада било к-ада је сељак плаћао све непосредне порезе као и остали сталежи и још поврх тога имао ie на врату посредни порез у облику земљарине. Сељак је стварно плаћао све порезе којима су били опорезовани закатлије и трговци, јер је то вештом манипулацијом (работом) пребачено на њега. Земљарина је погађала и сам сељачки опстанак. Зато се не само надамо већ чврсто верујемо да ће се земљарина у Хрватској “vac - укинути, а брисати сви дугови произишли из ове неправдв.

Дневни ратни трошкови Вел. Британије

„Рајтер" јавља, да је бритамски министар финансија Џон Сајмон, апелирајући на Енглезе, да уписују државни зајам, изјавио: „Садањи рат стоји Вел. Британију дневно шест милијуна фунти стерлинпа (милијарду и пол динара!). Издржавање војоке на ратишТу стоји сада два пута више него је стајало у светском рату. Ратно оружје и ратни материјал троши се сада три пута више, а у неким родовима оружја и седам пута више него ли у светском рату.'

Немири у Индији?

Калкута, новембра Како је веК јављено, у Вазиристану (у северозападном делу Индије) побунила су се многа племена. Према тврђењу индиске штампе, ове побуне се и даље шире, Вазиристанска племена воде борбу са енглеским трупама, нападају на енглеска утврђења и руше комуниlкацЈИоне објекте. У појединим местима cao6patsaj је могу Кан само под заштитом војске. Лист „Тајмс оф Индија' саопштава да је, у беверозападним гран!ичним провинцијама, у току последњих недеља, била извршена отмица осам званичиих лица. Одведен је псмрћник инспектора полиције реона Дера Исмаил Хан. Овај лист јавља и то да су владине трупе близу Данџола опколиле одред прбуњеника који броји око три стстине људи. Према саопштењу листа „Трибин", у вези са побунама у Вазиристану тамо је звионом одлетео претседник владе северозападних граничних провинција.

Број 9

СЕЉАЧКЕ НОВИНЕ

Пријатем „Сељачких иовнна" позивамо да обрачунавају 45ез одлагања 0 Jj^&s се са мношм тешкоДОДШ U_ ИОТТучекуј.м В ВГнгл новин . - 1 е ве и с те стрдне бити отежаваи радГ ™ 1 ~

3