Arhiv UNS — Selo

Из историје нашег покрета

Политичка стварност

Савез земљорадника је идео'лошки покрет. Родио се је политички у послератној атмосфери и расположењу као неминовност условљена пустоши а из једног сазрелог сазнања о односима у друштву. У стварању Савеза земљорадника, политички посматраног, рекло би се, да је јачи фактор био сељачки инстинкт него спознаја. Осећај, да је препуштен сам се би, економски уништен, без сигурних изгледа на једну организовану помоћ од економски моћниЈб или заједнице, покренуо га је да кроз пуну политичку моћ и победу, оствари једно праведно друштвено екрномско уређење. Овако се схватање развило у свим покрајинама одмах после ослобођења и ми у новоствореној држави у Савезу земљорадника налазимо и Србе и Хрвате и Словенце. Уставотворна скупштина бирана је у пуној политичкој слободи. Савез земљорадника показао је већ тада широке концепције, високу државотворну свест са пуном ширином и љубављу сељачке душе. Новајлија у новоствореној држави одмах је озбиљно наишао на препреке и ограду старих политичких партија које су своје ситне личне рачуне како пре рата настале, тако и оне у рату и одмах после рата стављале на позорницу брзих богаћења, личних интереса и себичности. Кроз разне грађанске партије ницали су утицаји који су бесомучно гомилали богатства. Привидно се међусобно водила борба на политичком терену, а сконцентрисано су се обарали на Савез земљорадника. Савез земљорадника одмах по оснивању нашао Је између два јака политичка блока укљештен без икакве организоване економске подлоге. Грађанске партије су ушле у политичку борбу потпомогнуте капиталима стеченим за време рата и одмах после рата, искоришћујући национални занос међу Србима из новоослобођених крајева а корумпирајући бираче у Србији још неодморгне и неизлечене од ратних страхота чије је лично имовно стање било препуштено чгри судбине. Друти снажан блок који је одмах после рата имао огромног политичког утицаја у нашем јавном животу претстзвљала је странка са огромјјцм бројем школованих људи и варошког пролетаријата. Радничка странка у борби располагала је низом популарних и прихватљивих парола, како за npoлетаријат тако и за националне екстремисте. У словљен оваквим политичким приликама Савез земљорадника од почетка трпи ударце са~>евију страна. До 1924 године пуна политичка слобода и ако у главном формална, омогућила је известан вид здравог вочетка разбијеног политичког живота. Организовани систем до 1924 године није нове полиддчке партије сматрао опасним |за свој опстанак. Кад су се поjpp а Ж®Рви да се ограничи и

окрње интереси крупног капитала доноси „Обзнана” која политички онемогућује радничку странку а Савез земљорадника доводи пред челични зид својих изборних система, који су и поред огромне надмоћности свесних сељачких гласова, давали квантитет грађанским партијама. После „Обзнане”, борба се преноси на Савез земљорадника. Грађанске партије осећзју нагли пораст новог покрета, бележе свакодневно губљење тренутно завеђених сељака гласача. У борби која се даље наставља, радништво остаје по страни. Оно се све предало свом економском организовању и синдикалном раду и заиста оснива једно социјално закоиодавство и осигурање. Видног политичког рада код радничке странке нема. Оно као да предаје борбу за политичке слободе сељацима који заиста посгају Једини и велики борци, чувари политичких слобода. У редовима Савеза земљорадчика готово и нема ниједног радника. Граађнске п/артије систематски настављају и даље борбу против земљорадничког покрета. Савез сељака прима борбу у пуном замаху, даје жртву за жртвом за своја схватања и идеје. Грађанске партије прелазе сада на коалиције. Нуди се деоба власти са Хрватским сељачким покретом. Савез земљорадиика постаје у политичком животу један тежак баласт за грађанске партије. Он Је преставник савести и морала нације. Снажним и документованим нападима у парламенту Савезови посланици демаскирају афераше, бране голи живот економски слабих. У редовима савеза земљорадника налази се велика национална и политичка имена са необоривом националном репутацијом. Сви су услови за објективну политичку премоћ новог покрета над старим ћартијама и над старим редом ствари у друштву и економији. Снага сваким даном постаје изразитија. Грађаиске партије то осећају. Треба то спречити. А начин? у име кога? Ту се налазе они који су све своје дали за земљу! Ту се налази они који земљу воле и желе joj најбоље! Спољних услова за диктатуру нема. У целом свету жеља за миром. Социјал демократски ре жими одржавају демократски начин живота, а у Женеви се решавају сва међународна питања. Унутрашњих услова који би гооврили о насилном узимању власти нема. Хрватски сељачки покрет нуди конструктиван рад али тражи братство и јединствено гледање на друштвене и економске проблеме. То се одбацује. Али се разлози ипак налазе. Огромној снази земљорадничког покрета кодсвију Срба и искреној жељи за паметним и реалним решењем унутрашњег проблема, даје се антидржавни карактер. Дакле, за диктатуру се нашао разлог. И то једино и сигурно и само због наглог пораста новог noкрета, који ‘Је требао да освежи целу земљу да донесе нови

живот али и да постављајући многе ствари на своје место удари и на интересе малог броја послератних богаташа и привилегија. Многе ствари требале су да дођу пред суд народни. Ударац је био тежак. Не зато, што је био немилосрдан и вређао све најузвишениЈе у човеку, већ због начина, који Је ишао за ликвидациЈом здравог земљорадничког покрета носећи у себи нездрави пут ломљења карактера и новцем мерећи савест, достојанство и част. Оно што није урадио рат и метак треба да се постигне са банкнотом. Тешко време искушења стрепљења за носиоце земљорадничког покрета. Не те шко .због тога што су удзрци били тешки, већ тешко што су те ударце осећали људи који су земљу волели и мислили о њој. Савез земљорадника примио је борбу. Савез стоји упоран на становишту пуних политичких слобода. Један период од десет година Савез земљорадника се непоштедно бори за слободу и основна права човека. ДогађаЈи спољни доносе ново светло на односе у главном исте и непромењене. Прекидд се нормална еволуција земљорадничког покрета. Постављају се проблеми у новом односу који траже брзо и неодложно одлучивање. Разум коначно говори да се мора интерес државе издвlоЈити од своЈих. дишшх ~и. се то це учини, да нема разлога, да они, коЈи државу воле и желе да је сачувају имају ма каквих обзира према ма чијим личним интересима. Народ као политичка снага долази до израза али на жалост опет кад је земља у питању. Вртлогом догађаја обухваћен, Савез земљорадника се прибрзно и хладно прима најтеже дужности у друштву са хрватским сељачким покретом, свесни високих интереса државне заједнице и путева којим треба ићи а којима је давно требало да се иде, да је душа и срце организованог сељака могло да победи неман личног интереса и прохтеве појединаца. Савез земљорадника је желео увек пуне политичке слободе, пуну и стварну демократију као облик живота. Кроз пуне политичке слободе, борбу схватања и стремљења. Уверен да је схватање државе, друштва, економских односа правилно разумео и да то схватање одговара апсолутном општем слагању народа, Савез земљорадника никада се није бојао слободе, нити политичке борбе у слободи. Данас, у овој спољној ситуацији не може се упирати у ма какво и у ма ком правцу одступањз Савеза земљорадника од његове идејности и доследности. Ми смо двадесетогодишшњом опозицијом залегли се за државу у овом моменту и само тако треба да се схвати и правилно цени однос политичких ствари. Држави је услов опстанка народни споразум. То Је схваћање данас, истина непобитна и необорива. Без сумње, да се нрје прекинуо политички живот са диктатуром да би данас био други

однос политичких снага и ако је партија, израз схватања уређења животних односа, онда би ми имали највећи број таквих схватања, те би много и много бола било уклоњено из државног организма. Као што се је предано и несебично борио за слободу, а кроз слободу за бољи и праведнији живот, данас се Савез земљорадника преда-

но ставља на службу дражвне заједнице. Најјаче политичке снаге и морали из Савеза земљорадника будно прате изнад свега интересе државне заједнице. Најјаче политичке снаге Савеза земљорадника у интерееу државне заједнице предаио лежу на посао увек као идеалисте, несебични, широкогруди са Једним компромисом који би био немогућ да је остала стара међународна ситуација, да се није иставило изиад свију који воле земљу: Држава, покрет, човек.

Мане Вукобратовић

ПУТ У БОЉИ ЖИВОТ

Шта село- хоћс

Тежак је, горак и муштрпан наш живот живот сељанки. Он је пун невоља и беда, препун, вапаји и суза. Ми омо остали на најнижем степену, презрени, понижепи, голи, боси, гладни, жедни и непросвећени. Пролазе дани, пролазе месеци, пролазе године, а живот жсти, и ништа бољи; сљак је и даље слуга • роб; његов бедни живот тече све једнако. Преко цежн лета сељак ради, дан, ноћ ради, мучи ce и зноји, залева земљу мајку знојем својим крвавим, пуца кичма и усукују се њетова ребра. од BanopHiora рада. А када му црна њива врати уздарје и када му дођу до уста, оа муком и врвавим знојем стечени залогаји, тада се готовани, као пси на стрвину, окупе и долете са свих страна, и као векада бесни јаиитари, разграбе и развуку његов труд, његову замуку, његов хлеб, крвави сељачки хлеб. А сељак, стваралац хлеба, мора одмах из почетка зиме да притеже кајиш, а већ кад загази мало дубље у зиму тада настаје гладовање и јауци почиу одјекивати селом, Јауци за хлебом. Ето, тако Је то данас, таква Је данашња правда, да онаЈ коЈи хлеб ствара својим властитим зноЈем и жуљевима вапиЈе за њим. Варошани га има|у довољно и на претев, па га просипљу и разбацују, а хиљаде сељачких породица нема ни сухе кукурузе, ни жуте проје. Сељачко жито труне у шпекулантоким магацннима, а сељачки народ гдадуЈе. И газдински пао има бољи и удобниЈи живот, има удобниЈу кућу и постељу, има и лепшу вечеру него сељак коЈи храни свакога од црва до цара и коЈи је темељ ове земље. Што Је темељ кући, то Је исто и сељак нашоЈ отаџбини, а мислим да Је већ свакоме добро познато да ће се, ако темељ попусти, кућа, па ма од чега она била озидана, срушити. Свак се слади сељачким хлебом, свак само не он коЈи га ствара. У вароши се лежи, на селу се ради, у вароши се слади, на селу се гладује, у вароши се зидају раскошне виле и палате чији врхови стрше под облаке, а на селу се расклиматане и чађаве кровињаре прнлепиле за земљу; у вароши се спава на меким душецима, а на селу на слами и даскама. У вароши се носи свила, на селу рите. У вароши су улице од бетона и коцака, а на сеоским путељцима лежи блато до колена. У вароши на свакоме кораку пишти чесма, а хиљаде жедних и каљавих сељака ваиије за чашицом воде. По вароши клизе луксузне лимузпне, а сељак оре Још дрвеним ралом. У вароши даме носе крзна од по сто хиљада динара, а сељанке се вуку у дроњцима. У вароши свира клавир. а сељак иде брс. У

вароши c© за ноћ троше милиони, а сељак нема зашто ни соли купити. Да би се већ једном стало на крај томе злу и неправди и да би се побољшало бедно сељачко стање потребно је да се сељак удружи и организуЈе, jeps само удруженом снагом сељак ће моћи извојевати бољи и праведнији живот. Зато брате ceљате, ти који еи још неорганизован, организуј се и удружи. Буди евеетан да је извор твоје среће, твога напретка н благостања само у твоме удруживању. Организуј се у своју сељачку Земљорадничву странку, у свој силни и моћни Савез земљорадника, коме стоје иа челу иоцробани борци борци истински, борци праведнн, борци који пуних двадеоет година воде крваву борбу за тебе, бра* те мој, тебе оељадса, н за нрава твоја сељачка. Ту еу твоја браћа сељади, људи од шгуга’ и мотике и поштени интелектуалци који су махом синови) села, али прави и искрени еинови оела, којн се нису од ње* га одродилн и који ниеу заборавили сељачве муве и патње. Потребно је да се организујеш и у земљорадничко задругарство. Оргашизоваш у своју Земљорадничку странку ти ћеш свршити и сломити оне који су, тебе видали и осећали твоје невоље и муке само пред изборе т.ј. када им је била нотребна' твоја снага, твој глао. Организован у земљорадничво гарство ти ћеш етати ногом sa врат зеленаштву, воје пије тво< ју сељачку врв. Ето то је, брате мој рођени, пут у бољи жин вот. Тим и само тим путом тИ ћеш доћи до бољега и праводнијега живота до вапротва и благостања, до својих права и слободе. Оамо у удруживању и организовању лежи т»ој сдас —-< спас сељачжи.

Гојко Пиштзло

Обласна конферернција у Бања-Луци

У Бања Луци је одржана обласна конференција Савеза земљорадника. Конференцију je отворио брат Душан Бранковић. О унутрашњој и сцољној политичкој ситуацији говорио Је брат др. Бранко Чубриловић. После тога било је још неколико говорника, и затим су донети закључци о даљем раду Савеза земљорадника у Босанекој Крајини.

4

ЗЕМЖОРАДНИК

6л блаџинци Претплатите с® на наш лист „Земљорадник”, Организујте по веНима сакупљање прет_п«пате.