Arhiv UNS — Selo

Шта јe хтела опозиција на последњој скупштини Г.С.С.З.З.?

(Mi44d444f и&

НиЈе незапажено прошла скупштнш Главног савеза сршжих земљорадничких задруга. И сам Београд био је сведов јодне бурне скудштине за коју су мноти дознади по улицама а многи из штампе. Но било какр било, из нанелних разлога, ми ћемо у oibom кратком напису да жзложимо све оно што је у вези оа свима оним начелима, због којијх је дошло до буре на свуиштинн Г. с. с. з. з. Има нечег трулог у вашем задругаротву то је зшкључак до кога су дошли многн у њетовим редовима. C'rora је на окупштини дошло до јаоне чак ако хоћсто и демонстративне поделе у мишљењима између данашње Управе и оиозицијо сељака задругара. И та подвојеност нијо могла бити нрикривена, она је избила као пламен, и Јасно показала овима, да путеви којим иду они воји дажас в>olде Г. с. с. a. з. ниоу добри и да их ваља мењати. Један оа галориЈа, млади сељак, узвикнуо Је: „Путуј Bojo, задругаротво може li без тебе“. Свако у овој краткоЈ реченици има много чета што може да пружи разјавдњеља за оонавву окупштину Главног савеза српских земљо<радничких задруга. Одмах нам ое н-амеће шта je Хтела анозицнЈа на тој скупштини. Шта ју Је руководило те Је онако била борбена. Можемо одмах кратво и Јасно да кажемо: ишпта друго но оаввст и жеља да се задругаротво врати на прави пут којим мора да иде у Једној оељачкој земљи. М-еђу оељацима док су че-вали на ред да уђу у салу био сам и Ја. Био оам по сво Јој дужности тамо, као са.радпик једног б(;оградовог дпсвног листд. Упитао сам Јбдн-о-г сељака, очито настрој|еиог опозиционо, шта хоћете ви, зашто ое зал-ажете на да.пашн>оЈ скупштиии ? Оељак ми Је на то одтоворио шта, р-азговар-ајући, док Је маоа етајала пред ионом зградом ЈВеогр-адоког универзитета. Разговор Је тевао живо и озбиљно. Ја сам желео да сазнам истину и надхао са моељака, воји Је био жељан и-сте ства-ри. Први паш захтев је, рекао Је стари Космајац, да се задругарство врати у сељачке руке, у руке онога, ради вој-ег је оно и створено. Задругаротво је увек долазило р-ади оних кои су економски сла-бији. Једна оељачкд земља м-ора да има и Јако и чисто земљорддничво задругаротво. Заиота, човек се мо-ра зачудити, текао је р-азго-в-ор даље, како то да у Г. с. с. з. з. могу бити чланови задруге земљораднива. У чланству Оав-еза с. с. з. з. морају и требају да буду само земљорадничке задруге. А не вао што Је то до оада било, да могу бити и друге задруге, на пример задруге вештака, уметник-а, вњижевника, и других воји немају баш мива-КБ-е везе оа земљорадничким задругама и њихов се глас чује вао и наш, и они глаоају о нашим бригама и проблемима, као и ми. Ова-ва задруга мора да има иа окупштини овога делегата. Данашња управа Саве-за дредлаже да Један делегат буде на 7 задруга. То није верно оним начелима на којима почива иде-ологија задругарства. Задругарство се родило у де-мовратији. Задругаротво може опстати оамо у демократским системима. То нам данашњица казује, а то Ј-е ре-вао и претседник Главвог међународног оавеза, ва. одржаном во-нгресу у Царизу. До сада Је била иравса да Једни те исти људи буду чланови Управних одбора и уиравници по аеколиво го-дина. Такав Је случаЈ

ва пример са Во-Јом Ђорђевићем. Он је претое-дник Г. с. о. з. з., У пр-авнинв Главне нровзвођачке земљорадничке задруге, члан Упрашног одбора сво-ро свих врицентриоаних задруга у Бео-траду. Затцм треба прекинути рно што се ј-е до оада радило, да члаНови У-п-равно-г и Надзорног одбора буду н чиновиици и службеници (отални или хонорарни) ма Bojie задруге или ма ког Оавеза. Наш са-беседиив мало заотаЈе, прекида разгов-ор, чуЈе галаму и расправу. Приближујемо се Једuoj групи оељава у војој се в-оди главви разго-вор. Оастали се оа ра зних крајева једном у години, па Једни другима иоповедају своЈе муве: Ето, вели Један из По-оавине, је-дан брат претсе-днив Управног одбора Главног савеза, а његов рођени б-рат управшгк Гдавног сав-ез-а. Па како може Један другог да вонтролишу питам Ја Вас? Брат за брат, ама.... уцада Један Македонац. Нема више тава. Доста беше. Какву контролу може да врши пр-етседник Г. с. с. з. з. вад радом свота рођенога брата? И-ма и других вримера тдквих, вели Један други Пиро-ћавац. Ето упр-авнинк наше Гла-вне вабављачке задруге у Пироту, је г. Чеда Милошевић, учитељ у певзији. Он ј-е у и-сто вр-еме и пре-тоедвик надзорног одбора Главног оавеза. Откуд мо-же овај човек —• чнн-овник Главног савеза, да ма ж наЈ-мању вонтролу има над радом претседнива Упр-авнот одбора или Унравника Савеза. И аво би желео, он би се страшно замерио обоЈици браће: иретседпику и управшгку Глптпгог слвгзп: ...... Једна раја а два тооподара, упада нетко из Херцеговине. Или ова-ј случај; Главни Оав-ез је врхоша ревизиона устаиова свих задруга, својих чланица. Да би надзорник Главвог Оавеза мо-г-ао да изврши преглед рада на пр. Глагвне Земљ-орадничке кредитне задруге, потребно је да му за то изда ваређење претседнив Управнот одбора' Главног Савеза Во-Ја Ђорђевић. И, ако му изда наређење, како ће овај надзорниик извршити савесно своју дужност, када Је управиик те Главне вредитне задруге, сам наре-дбодавац претоеиник Главног Савеза Boja Ђорђевић? Ј-ош има пуно че-га што ое Је из разговора са оељацима задругарима могло до-знати. Један вал воЈи ое Ја-вно код сељака задрутара не може нико зауставити. Он ће пробити ове преиреке и све бране, ма од вота и ма са воје стране долазиле. Ови противници правог и п-оштенот земљорадничжог задругар-отва имаЈу отпаоти оа здрlавога тела орнсвог задругаротва. Неће бити ни починка, ни одмора, ни кривудања, ни одлагања. Борба Је отпочела и она се мора завршнти. А мора ое завршити победом оних за воје Је задрута-ротво и створеио. У то ие сумња ниво, у то не сумњаЈу ни храбре легије земљораднива задругара, Јер овако семе мора донети плода, Земљорадничво задругаротво мо-р-а бити у рувама сељава, у рувама оних коЈи раде и овојим зноЈем натапају простраие хектаре њива и ливала. Они ће бити, у наЈскориЈоЈ будућно-сти, иосиоци правот и иотинитог, земљорадничвот задругарства. Нико више. Узалудно ое труди Једаи лцст у Београду, да докаже ваво је зацрурар-ство било до оада „неутралн-о“. Нека се они коЈи то пишу мало ири-сете своЈе по-литичке прошлости. Неутрално-оти нема и н-е може бити. Неутралност има

лзруги смисао и друго аначење. Вемљорадничко задругаротво мора служити оамо селу и никоме друтом. Оно не сме бити извор почасти и власти, каријера и одликоваша. Оно се мора старати једино и оамо једино о томе: о селу и оељажу. Кроз задругарство мрра провеј-авати задружио-демократсжи дух. Тај дух се има спро»одити кроз све његаве идеје и сва вачела вао и установе. Ништа не сме бити нротнвно томе духу и начину. А оећа,ју ли се господа из „Земље” да је Воја Ђорђевић био у влади др. Милана Отојадивоеића, чак да је био његов поолавик, и да вада џ пао др. Милан стојадивовић, Boja Ђорђерић јс оа осталом групом од 21 верпика др. Отојадивовића гласао у буџету врртиву владиног предлота. Звачи да је био добар вервик. Следовао је овога вођу. А шта Је био др. ОтоЈадиновић, ваше село ана, н беа ’,3емље”.. У залудна Је борба прртнву народне воље. Никада и нигде шије народ био побеђен. И у овом случају, и у овом спору, по овој народној • сељак задругар неће изгубити парницу. Пресуда ће бити изречека, од ниодког друтог но од правих свесник задрута и задругара. Они се морају уЈединити, и сложити на послу који се зове оадрављење вашег земљорадиичкот зедрутарства. Оа много труда и енергиЈе имаЈући увек пред ообом Једну ствар; ствар своју личну и зај!едничку, опште оељачку, оки мораЈу прнступити том послу. Никада и ништа таЈ вал, таЈ покрет здрlаве снаге неће зауотавити. Можда’ 'ђсмб и прЛуСТБовати тренутку када ће пробуђено и свеово сељаштво кроз овоЈе јако земљорадкичко задрутарство иа оеЈвачком Балкану битн побе-дшгац ва овима фрон т швима., иа једном бољем остварењу csioje ЖlИвотне замисли; остварењу своје сељачке државе, где he задругарство заменити све привредие облнке, на овнма пољима вародне привреде. И у нроизводњи, и у трговини и у индустрији. Наша Је земља оељачка. И земљорадничком задругарству мора се и од страше државе и од страие свих оних који раде за добро села и сељака да поклони наЈвећа пажња. Село Је бшго и биће, једизш резервоар здраве и напредве економске и одлучне снате вације. М. Ј.

Шта бројеви говоре...

1936-37 године у Југославији је било 24 богословија од којих 5 прзвославних, 9 римокатоличких, 9 муслиманских и 1 мојсијевска. У истој школскоЈ години било је свега 3 државне средње пољопривредне школе. Богословије је похађало 2.128 ученика, а средње пољопривредне 497. У богословијама Је радиио 240 наставкика, а у средњим пољопривредним шкелама 42. А иста статистика вели да смо ми сељачка земља-.

Задругарство и политика

И задругарство и политика су појаве друштвеног живота. Њихова делатност одиграва се претежно у друштвеним облицима, заједницама ужег или ширег обима, код задругарства у задружним јединицама различитих степена. Основна мисао у задругарству је слобода. То значи припадници задружних јединица, задругари одређују везу са задругарством по својој слободној вољи. Принудног задругарства није било нити може бити. Оно, што је принудно, и ако је слично задругарству, није задругарство. Слично је и са политиком. Однос задругарства према политици постао је важан чим је оно достигло развој на коме је претстављало извесни друштвени чинилац. У многим земљама задругари и незадругари били су принуђени да одреде свој став према политици. Једни су стали на гледиште да задругарство мора бити строго неутрално, други да се мора активно умешати у политику. Став задругарства према политици одређен је његовом природом и функцијама. По својој природи оно је одређена организација, скуп људи повезаннарочитим интересом, заједничким циљевима, које остварују задружним путем. По евојој функцији оно спада у област привредног живота. Али став задругарства према политици одређен је и њеном природом и њеном функцијом. Природа и функције политике условљени су чињеницом да су уско везани за државу као посебни друштвени облик, Однос задругарства према политици може бити актнван и тада се мора посматрати са два гледишта, са гледишта задругарства као целокупне организације и са гледишта појединаца који у њему непосредно учествују. Посматрано, у нормалним приликама, са првог гледишта задругарство мора бити неутрално. У организацију и унутрашњи рад задругарства не смеју се уносити политички моменти. Појединци који приступају задругарству морају се ценити по томе да ли имају особине према којима ће њихово учешће у задругарству за њих бити корисно а за остале учеснике неће бити штетно. Не сме ее гледати да ли су извесног политичког уверења, да ли припадају одређеним политичким организацијама, партијама итд. Задружне јединице не смеју се претворити у политичке организације .Место задружног рада не сме се увести политичко деловање, агитација, расправљање политичких питања, политичка прогањања итд. Дакле, мора се поштовати основно правило, слободан приступ, слоблодно кретање, слободан рад, и само такав рад који одговара природи његовој. Са првог гледишта задругар ство не може ни да сарађује са политичким организацијама, нарочито партијама. Од њега се не може захтевати да своја средства ставља на расположење политичким партијама м акцијама. Нарочито, кад су у њему sa* ступљени задругари различитих

политичких увереша или такзи који се за политику не интересују. Ово због тога, што ће све то код оних који се не слажу са политиком која се заетупа, изазвати еупротно деловање, окретање другим политичким групама. То пак неминовно води до распадања заједнице, до пропасти еаме организације. Задругаретво као организација не сме бити средство за политичке циљеви ни појединаца. ; Наиме, појединци се могу увући у задругарство као политички неутрални, због тога што их ни-< једна партија или група не трпи или не прима. Заогрнути политичком неутралношћу они могу злоупотребити задружну организацију много више него поли« тички обележени. Они су нај-: опаснији, јер њихово разорно деловање може да изазове недо-; гледне последице. Оваквих слу-* чајева било је у пракси у свима земљама па и код нас. Са гледишта појединаца, који непосредно учествују у задругарству, ствари изгледају сасвиМ другачије. Задругарство не обу- ; хвата целокупну делатност појединаца, они су у њему само ним делом. Према томе, с обзи-< ром на основну мисао слободе у задругарству, мора им се при« знати слобрдно опредељивање у свима другим областима дру-* штвеног живота па и у ци. Шта више, од свих исправ-i них задругара, као и од осталих који мораЈу водити рачуна <Si свима своЈим интеоесима, морасе захтевати да се интересују Ш за политичке ствари. Јер ако не интересују они, доћи ће изражаја такви појединци чи,р£ особине и чији рад у политичкиМ организациЈама може окренутИ таквим током политичке акције! да нанесу штете и шима као поч Јединцима и задругарству као организацији. Неутралност поје« динаца у политици значи исто што и радити за ону политичкуј групу која је активниЈа, а то мо-б же значити и радити против соиствених интереса. Пасивни однос задругарства према политици може бити таксн ђе различит. Политички утицаја на задругарство могу бити шн вољни и неповољни, према томе, да ли долазе са стране људи који су му наклоњени или су, према њему нерасположени, Задругарство у овом погледу нема велику слободу. Добри управљачи задругарства водиће рачуна да својим држањем не изазову неповољне утица Је. С Друге стране трудиће се да искористе повољне, пошто они као услови могу знатно допринети његовом развоју и напретку.

Др. Голуб Марковић

Тражимо...

Тражимо искрену и праеу са» радњу задругарства и „Призада”, Сарадњу задругарства земљорадничког и градског. Тражимо сарадњу, која ће спужити произвађачу и потрошачу, сарадњу која ће искључити посреднике, тражимо сарадњу, која неће служити престижу појединаца. ЗЕМЉОР АДНИК

5

ЧИТАЈТЕ и ШИРИТЕ НАШ ЛИСТ