Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

да вагон прц својој циркулацији т. ј. док извршп један превоз (са утонаром и истоваром) дневно превали око 45 км. Просенни дневни лриход вагона денп се на око 100 Дин. Према трме док се изврши древоз у.сва три правца зарадпо би један вагон: 1. Габеда—Груж 106 + 106 X 100 = 471 Дин. 45 2. Габела—Пдоча 25 + 25 X 100 = 111 Дин. 45 3. Чапљина—Сплит 131 + 131 X 100 = 582 Д. 45 Идп рачунајући са годишњим превозом од 40 хиљада вагона дрвета, угљена п руда, то би претпостављајућп исту тарифу. за сва три случаја имали годипгњу уштеду у бољем пскорпшћењу вагона: 1. Габела—Плоча према Габела —Груж од око 14.000.000 Динара. 2. Габела—Плоча према Чапљина—Сплит од око 18,880.000 Дпнара,

Додавши овсме разлику у, вучи то би имали укупну уштеду годишње; 1. Габела—Плоча према Габела—Груж од око 19Д40.000 Дпнара. 2. Габела —Плоча према Чапљина—Сплит од око 25,280.000 Джнара. Ако рачунамо по вредности превезене робе, онда ова уштеда износи за први случај око 6 % од целокупне вредности робе а за други спучај око 8%. И још један факат Гемо на крају да изнесемо. Ако рачзшамо да би се са луком Плоча извоз дрвета под овим знатно повољнпјим околностима. повећао кроз првих десет година за просечно око 3.000 вагона годишње, а извоз угљена и бауксита за око 10.000 вагона годишње, то би наша трговинска биланса са овим показала годишњи плус од око 50,000.000 Дин. Завршујући са овим мислимо да ће сваком на: шем озбнљном економу, који води рачуна' и тражи начина да се. наша привреда. подигне, бити јасни мотиви п настојања са луколг Плоча.

Значење луке Александрово за босанску дрварску индустрију

Извештај Удружења индустријалаца и трговаца дрветом у Б. и X.

За дрварску индустрију од велике ,су важности транспортни трошкови, јер сачињавају релативио велик проденат од вредности робе. Разлика у подвозу за вагои дрвене грађе између Гружа и Метковића износи за највећи број босанскпх подузећа око 200 —300 Дин. по вагону, а то значи око 18 —28% од железничке возарине и око 2 —'3 %од вредности робе. И ако је ова разлгп;а осетљива, и ако је дрварска индустрија у последњим годинама (1924.. 1925.. 1926.). стајала врло рђаво, те је тих 200 —300 Дин. значило за њу врло много, ипак преко Метковића није ишло више од 2300 до 3400 вагона дрвене грађе годишње,. док је преко: Гружа и Зеленике ишло у исто време годишље 13.500—18.400 вагона. Та грађа би сигурно ншла сна преко Метковића, да је то уопште било могућо. Но у Метковнћ могу пристајати само бродови који врло мало тону (до 3.50 м). Стога је и од оне, количине дрвене грађе 'која се извозила преко Метковића, већа половица отпадала иа подузеће Фелтринели, које има свој соиствени иароброд. нарочито грађен за Метковић а у последњим месеиима жде преко Метковића само грађа тога подузећа.. Полузеће Фелтринели не продаје своју робу ни фоб ни циф, него је превози на сопствена стоварншта у Италију. Сва остала дрварска подузећа продају фоб п циф и морају да се раннају према мотућностима продаје не само у Италију и Грчку, него и на удаљеније пијаце, — Ћ лрема могућностима превоза на туђим бродовима (јер немају својих сопствених). Ради тога не могу извозити дрвену грађу дреко Метковића. нсго морају ићи у Груж и Зеленику. Још и пре рата извозиле су босанске дрварске кндустрије дрвену грађу осим у Италију и Грчку још и у Северну Африку, ,Канарска острва, Пер-

сију, Индију, Енглеску, Холандију. У првим изаратнжм годинама наша се грађа лако могла пласнрати у блиским земљама, али у последњим годинама наишли смо у Италији и Грчкој на јаку и успешну конкуренцпју аустријске и румуњске дрварске ипдустрије, те су наше пндустрије биле принуђене да потраже и друге пијаце. Тако сада велик део босанске грађе иде у далеке земље: Јужну 'Америку, Африку оеверну и јужну, Бнглеску, Канарска острва и т. д. Превов до тих земаља врши се велжким бродовима, који не би могли долазитп у Метковић, све да се Неретва и багерује до на 6 мет. дубине (при нормалном како је била багерована при регулацији. (при ниском водостају дубина је испод 6 мет. Осим тога и осредњи бродови. који би по дубини понирања моглн улазити у Метковић нерадо долазе ради јаке струје Неретве и ради мале шжрине луке Метковнћ за окртање брода. По ноћж се бродови уопште не усуђују кретати Неретвом, а за је-' дрењаче је нарочито тешко уском кинетом уз струју Перетве прећи дужину од 21 километЖ. Дакле потребе босанске дрварске индустрије ннкако не би бнле задовољене регулисањем Неретве и евентуалнпм проширењем луке Метковића. него је неоходно потребна изградња морске луке при ушћу Неретве. Исто тако пзвоз угљена и руда и довоз кокса захтевају дубоку луку, дубљипу од 6 мет., у коју бв могли пристајати велики товарни бродови који су најјефтиипји. Пошто су угљеи, руде и кокс jom јефтинији артикли него дрвена грађа, то код ших пнтање трошкова транспорта игра још већу улогу ноro код дрвене грађе. Како за лрвену грађу тако и за угљен, руде и кокс. била би нзградња луке Александрово близу ,}лпћа Нербтве од неопходне потребе и велике важно-

13