Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

стн. Оасвнм је сигурно да бп се изградњом луке Александрово. снабдевене са модернжм уређајима за претовар, како је то предвиђено у плану Сарајевске Дпрекцнје Железнида, повећао наш пзвоз дрвета п угљена. Сасвпм довољнп простори за слагалишта, омогућилп бп да се роба сортпра п примопредаја вршн у самој луцњ па бп тпме отпалн чести препорп око квалнтета робе прн пријему. п бнли бп испуњени техничкп предуслови да се оснује једна про* дајна централа за наш дрварскп извоз, што би много унапредило извоз. Оспм тога, егодерне агашпнерије за претовар убрзале бп претовар п тпме појефтпннле бродске транспортне трошкове. Све кад не би лука Груж отпадала из комбинације ради удаљености, она нп као ЛЈ'ка не ахоже да се успореди са Александровоак јер има мало места за слагалишта. па о сортпрању робе не може бити ни говора. Колпко су слагалпшта у групшој луци малена, најбоље се видп из факта што је последњих година извесна колнчпна дрвен е грађе (1900 —2700 вагона годишње) морала битп извезена преко Зелеиике. премда је то п скупљи и даљп пут. Колпко су слагалпшта у луци Груж неповољна, најбоље се показало лањске године у моменту кад је шумоко подузеће »Криваја«. Завидовићи, у псто доба имало да натоварп два велнка товарна брода; јодан са 14 хиљада кубних метара грађе (т. ј. 7000 тоиа робе), други са 10.000 кубних метара грађе (т. ј. 5000 тона робе). Подузеће је било принлфено за-

тражити да му се дозволн привремено нскрцавање Ррбе у ? скопљу. једној станнци нспред Дубровника. Како му то нпје дозвољено по Лутеој тарифи, коштало га је много чекаље брода у луци. Ради малпх слагалппгта у луци Груж не би се исплатило уво ђеље модерних техничт;их инсталација за претовар у оно.м опсегу како је предвиђено за Алексаидрово. Осим свега тога, дрвена грађа много губи у свом квалптету у луци Груж ради тога што се у непосредној близини слагалишта налази велика железнпнка ложпоница из које нађ пада по грађи на слагалишту. квари јој изглед п убија цену. Са отварањем шумског подручја ШебешпћСемешница, које је већ издато под закуп, повећаће се извоз дрвене грађе долином Неретве за 500 вагона годншње, тако да се за наредне године може рачунати са 25.000 м 3 извоза дрвене грађе долином Неретве, а по свој прилици и впше. Дакле изградља једне морске луке на ушћу Неретве, довољно дубоке, са довољно простора за слагалпшта и опремљене модернпм машинеријама за претовар, неопходно је потребна за извоз дрвета, угљена п руда и за довоз кокса. и унапредила оп у ветикој мери извоз тих артикала. Ради удаљености и неполесности лука којим се сада служи sосански пзеоз напред споменутих гломазнпх предмета, много је трппо и трпп п данас велике штехе извоз и продукцпја тих предмета.

Градња експортне луке Александрово, са становишта хидротехничког

Инж. Ј. Стојић:

Ушће реке Неретве, у пријашња времена, сачиљавала је једна пространа речна делта. Ова делта. у својој дужинп, допирала је по свој прплицп. нар мање до места Опузена, а пшрпна јој је бпла одређена орографским проликама на морској обали п то. на југу Великом Главицом, а на северу Вишњицом и Великом Стражпцом. На овој ширини од неких С км. слевала се вода реке Неретве у море мноштвом већпх и мањих речних рукава и јаруга, врло неправилног тока и неједнаке дубине. Изнад најсевернијег ограика Неретвпне делте Старе Реке налазп се лука Плоча Александрово. Поред тадашњег стања рбчне делте, река Неретва, у своме најдоњем току била је уопште ueпловна. Овако је стање трајало до голтше 1875. Године 1375 најсеверннји огранак делте т. ј. Стара Река толико је продубљена, да су њом могле пловитн XI лађе средње велпчине н на тај начин доспетн у горњи ток Неретве, којп ј е нначе бно плован, све до Метковлћа. Д акде итад а су лађе п л ов.и л е к а и а л о м. к о јн с n а ја, л у к у П t о ч а с а о т в о р е и нм м о р е м.

Овако је стање трајало све до осамдесетжх голина. када је проведена регулацпја Неретве од Метковпћа до мора. Регулација се састојала у главном од три већа нрокопа, од којпх су два између Метковића п Норпнске куле. а трећп је у данашњем најни;кем току реке Неретве. Река је добпла ширпну од 160 м, ухваћена је била на целој дужннп цнрка 21 км. међу два насппа. а средином корпта прокопана је кинета од 5 м дубпне пспод најнпже воде. Пријашњи многобројнп огранцл, којп су салињавали саму делту реке десно и лево од данашњег ушћа реке Неретве, ограђенп су зпдовима од камена трпапца. Сврха овог заграђивања делте бнла Је двојака; l. да престане дејство прпјашњпх речнпх огранака као таковпх и 2. да се седнментп, које Неретва прп високпм водостајпма носп у знатнпм колпчинама, не излевају у. море него таложе по околком терену, јер се одмах у почетку регулације реке Иеретве помпшљало на мелнорисаве делога подручја Доње Неретве помоћу колмације. Пзнимка у овомо ограђнвању делте учињена ie јодлно са најсеверинјим ограпком делте, а то је Стара Река. која прлма у себе роду из прдручја Десне и Компна, и радп