Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Писма наших глумаца

Редакција је замолила’ неке глумце, који су деловали у сарајевском Наролном Позоришту а сада раде на лругим нашим позорнкцама, да нам напишу Kojv успгмену на Сарајево и на свој рад у нашој средпни. У овом броју уврппавамо писмо гђе Лескове које је интер сантно и као докуменат за почетке уметничког р?да у сарајевском Позоришту, За тај рад имају велике заслуге први глумци и редптсљи нашега Позоришта, међу којим вајзаслужнија местз заузнмају гђа Лескова И њен муж г. Верешиагин. Поштовани Господине Уредаиче. са задовољством одазивам се на Вашу љуоазну понуду, да напишем неколико речи за Ваш цењени часопис. Радо ппшем, јер волим и ценим Сарајево. Оно што је најглавније у Позоришту то је занос грозничавот рада, надахнуће које прелази преко рампе на иублику и такође заноси и њу,. она пуни позориште и интересира се њиме. Тај занос, то надахнуће преживело je Оарајјевско Народно Позориште и ја заједно са њим у првој сезони 1921.—22. год. Тадашњи управник, г. Бракус, ангажовао је мене као првакињу и редитеља и мога мужа г. Верешчагина, као главног ре.Штеља. Трупа нас је добро примила, драматург г, Јевтић ишао је у свему на сусрет и започео се грозничави рад, рад иун самопожртвовања и самопрегарања. Сећам се проба, које су често трајале До 2 до 3 сата у поћи, и драмских премијера, које су увек пшле пред распроданом кућом. Било је и нервозе, али позориште без нерава личи ми на угојену усиделиду која ништа не жели и њу нико неће.

Резултат овог рада било је необично интересовање код публике и често обични гсомади пролазили су по 10 —12 пута за сезону. Дешавало се и неуспеха, али и тада је комад издржавао 4 —5 представа. 'Сећам се своје премијере »Дани нашег живота« где су и споредне улоге играли прваци и доносили уметничке креације; тако например првакиња колегпница гђа Зора Ћурчић играла је улогу оа две речи »Ја обожавам« и стара гарда г.г. Вучићевић, Ћурчић Хајдушковић у својим епизодама створили су ремек дела, а резултат тога рада био је ноћни севдах гп' Јлике, када се из кафана до зоре чула песма »Д аHii живота ко вали су б.рзи!!!« Никаднећу заборавити »Уријел Акоста Beh 2 сата поћи. Уморна сам од напорне улоге Јудите. Душан Раденковић лежи у гарлероби и тресе се о п оштрог напада маларије; глумпи су уморни. И јеi члан у ложи слатко спава од умора и хрче. Осећа се лремореност. Пауза. Чује се хркање уморног колзге и одједном редитељ комада г. Верешчагин констатује: »Мистически пгтжмунг!« Труга је оживела, поново с-е понављају призори и не осећа се умор. Cehair.ce моје пробе.»ЈБубоморе« када Је један призор б. чина оио поновљен бескрајно пута. Г. Новаковић сав мокар од зноја затражио је из гардеробе кошуљу; хтела сам да пцекинем нообу. али је г Новаковић променио своју кошуљу и радосно јавио »Нншта! Хајдемо да поновимо још једанпут!« Такво самопрегоревање цаје резултате јер публнка осети не само комад већ и глумчеве живпе и његов занос. Сара.јевска публика је необично осетљива. захвална, уме да одени рад позоришта и глумпа. Те сезоне у' Сарајеву бил.о је B—lo новина и сваки је кржтичар опширно писао о раду позоришта Деш-авало се често, као на. пример са ‘Софокловом »Антигоном«. да је критика писала у току од 2 недеље велике чланке. Мој одлазак из Сарајева у Оплит био је пун' топлог опраштаја. Сва јавност осуђивала ]е Управу због мога одласка, и ако Управа није била ништа кцива. Моја је жеља била да видим илави Јадран ж Далмацпју. Одлазећи из Оарајева однела. сам у својој души сву топлину заноса што -загрева срце гг душу. У овом периоду (од 1922. године) радила с.ам у Народннм Позориштима у Сплиту. Сконљу, Новом Саду. Осијеку и ионовно у Скопљм. била снм на студијама у Чехословачкој. Пешти. Нталији и Паризу. Кад сам усавцшиЛа глуму п темељно научила језик, осећам пустош у душж. јер је много из ње пренесено у рутину и напредак многих глумаца и глумида којима сам, као редитељ. дала и своје знање и свој занос и своје... живце. С топло болним осећањем сећам с-е гСарајевског Позоришта у коме је некад био занос гцознгтчавог цада. Зато, могуће и волим и Народнр Позориште у Скопљу у ксме има још заноса. надахнућа и темперамента стварања и у томе се можда налази тајна Скопског Нар. Поз. које једино од свих Нар. Поз. не зиа са кризу. Сад само очекујем пову. Позоршпну