Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Згралу. која ће блти наскоро готона и бпће једна од зграда не само на Балкану. него н у Европн. Стара позорншна зграда срушена је н еа њеннм цнглама прпвремепо сахрањене су Grand-режнје н комалн већих димензпја.Мп сад нграмо као камерни театар Дима-а. Алфреда де Мисе. Натансона. па Молнјера и низ фралаускнх комеднја у луксузној дворанн »Крангрвиј палате« у ‘Скодљу. а други, већи.део. трупе радп са националним репертоаром и романтиком у Битољу. И тако у ненрекидном раду чекамо опет рад у новој луксузноЈ Иозорпшној Зградн у којој лмају све могућности саЕремено позорпшне технике. Само Маестро Верешчагнн. као Холанђанин луталица, мора да режира н у Скопљу н у Бнтољу. Једпна ми јс жеља да се у новој згради поновп срећно доба са самопожртвовањем, јер мирноћа. није потребна ни Позорншту, нп пуолинн.

А. Лескоза.

Музика

Оркестарски концерт сарајевске филхармоније

Овај другп оркестарски концерт сезоне донео је X а јд н о в у ц-дур симфонију (са уДаром тимпана) у репрпзп, Блодекову увертиру одере »У бунару«, Моцартов рондо и Франкове симфонпчке варпјацпје. Последња два комада за клавир уз пратњу оркестра. На клавпру г. К. Меншпк. дпрпгент г. Е. Кшенек. Програм прилпчно _ хетероген. моглп бп чак pehu и шарен, јер Блодекова увертира ие Мрже да заузме место у си.мфонпчкој музпцп. Моцартов ронно и не Рпада баш међу његова најбоља дела, но извесна свежина п лепота другога мотпва као и оркестарска разноликост боја унела је живота у тај комад. Хајлнова спмфопнја, компонована с неколпко другпх у Лондону за увеселење ондашње арпстократск-е публпке, одпше животом и познатом духо'вптошћу творца симфоније. Пако стара по времену н стилу. такова музика не може лако да застарн. јер V тој музини 'нмдде нешто нскоиског. иешто музички елемтарног. Једаи новум за Сарајево су Франкбве симфоипчке варијације, дело које већ одавпа ужива право подаиства у највећим концертним лзоранама. Рођен у Белгијп. ио осећању и души Француз, Сезар Франк јс епохална личност у модерпој франиуској музнци. Он је заираво створио.фраицмску симфоничку музнку и данашњи иајозбиљијн франнуски музичари као на пр. Венсан Денди су његови верни ученици ц следбепиди. По племенитости велика лушаЈдубок .10 ]>е гигиозиости. силан no својо-Ј музичкој спреми. Г, Франк као иеки профета от: ipa ФраДцузима двери пајвпше музике на рође Дом тлу, Премда Франк ие разбија калупе к lacinних облика и ие ствара иова средства, већ моментаио иотсећа иа поступке Шопеиа па Вагнера (као

niTO и лоследњи базира на првоме), он је много више него фини еклектик, он има потпуно свју ноту. хша и своју модулацију, која је смела н интересантна и већ по томе заслужује место међу великима. У погледу извођења могли смо констатовати, да Је оркестар у техничкој прецизностп и елаотичности у својим гудачким деловима достигао извесну висину. коју, могли би рећи, Оарајево, културно у пропадању, и не заслужује, јер одзив публике би могао бити још бољи обзиром на тако велика и озбиљна предузећа, на једпне оркестарске концертс. Г. Кшенекова је заслуга, што је оркестар, псд његовом руком. добио нарочиту окретност у комаднма с инструменталнпм солистом као п сретну sузију у симфонији. Интерпретација неких места у Франковнм варијацијама није нас потпуно задовољила, јер Франков стил тражи висину готских катедрала. тражи монументалност. која се" може постпћи Једино темпом. Г. М е н ш пк Је у оба комада показао техничку и пнтерпретаторску зрелост. Он Је већ годинама добро познат нашој публпцн и с право.м ужпва све њене симпатије, алп овде морамо нагласити. да се он у Франковпм вариЈацијажа попео до Једне виспне, која га може одвестп на дрлтп подиј већи од нашег сараЈевског. Лепу кадениу у Моцартоеом ронду је он сам израдио. М.

Позориште

Узоран муж

Лакрлија у 3 чпна. Написао Абери Хопвуд. Првн пут у Народном Нозоришту у суботу 19. фебруара. Узоран муж је лакрдија најниже врсге. пуна шкак.ЂИвпх места п ситуацпја које бп бГгле смелије да су мање вештачки припремљене п намештене. Чпсто лакрднјскп карактер целој игри дао је Цветковпћ који је био главно лпце у коме је концентрисана сза лака комнка комада. Он је бпо тај узоран муж чпја солидност п коректност уносп дисхармонију у брачнп живот п којн треба да, бар на око, постане неверан и безобзирно енергкчан да би прпдобио љубав своје сопствене жене. Iћа Лукатела, која је играла ту жену, нако је одсецала пра*вилно наглашене речш.пије имала иитонације у речепици и није, услед тога. могла да уђе у брзи темпо лаке конверзацпје на којој. у представама ове врсте, почпва све. Гђица А. Ђачић је у том погледу била боља, еластичгшја и жпвља и у покрету и у говору. Г. Бандић је играо без амбиције да-даде улогу, п она је, у главном остала неискорпшћена. На плакату је изостало и име редитеља. можда зато што ни он није пмао претензн.ја да даде режију. јер се овп комади играју сами од себе п што горе то бољс.

Ј. A. K.