Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

„Деполитизација управе “

Случај г. Прокића

Г. Петар Прокпћ. директор железница у Сарајеву бачен је ових дана изпеиада у пензију. Г ЛроKiih'je отишао у пензију у још иуној снази. кад с.е налазно пред пзвођењем свог програма рада око подизања железничког саобраћаја на подручју које ie њему поверено п кад је већ имао за собо.м чнтав низ дела и установа која дугују своју егзистенцију великпм делом њешвом заузимању. Не може се оспорити заузимање г. Прокића н његове заслуге за успоставу железничке везе између Босне н Србије. његови напори око ожпвотворења пројекта за уклањање зупчаннце на прузи Сарајево —Мостар и грађења великог тунела на Ивану и нарочито, његова ревност коју је показао у раду бко задобијања надлежних и јавности за подизање луке у Плочама. Три капитална дела на економском лоднзању Босне и на јачању њеног саобраћаја у вези су са директоровањем г. П. Прокића. Поред других оаобраћајних установа мањег значаја. г. Прокићу дугују своју егзистенцпју неколике врло важне установе за побољшање соцпјалног и прпвредног стања железничког особља. Железничке потрошачке задруге, домовп. конвикти и друге институције бн много касније дошле до оживотворења да није било помоћи г. Прокића. У че-тири године свог рада на челу сарајевске железничке дирекције г. Прокић је упознао до у танчине не caiio стање и потребе саобраћаја Босне него и уопшхе потребе босанске привреде, индустрије и извоза. Озака акција наших привредннх институција и сваки лепгтимни захтев прнвредника. у колико су се односили на саобраћај наилазили су на најсусретљивији одзив и потпору г. ГГрокића. Врло је важно а то трсба нарочито истаћн. да се г. Прокпћ у свом целом раду руководно само обзирима саобраћаја п службе; за партнјске упливе и интервенцнје г. Прокпћ је у свом службеном раду бно глув. Ова последња врлина г. Прокића, дошла је. на прво место п у првом распису који је новп Министар Саобраћаја, ђенерал г. МилосавЈвевић. упутио својим дотчињеним. Улазећи као стручњак и ђенерал у ово стручно министарство у коме је дотад партвзанство и котеријаштво претило да сруши најважније национално добро, саобраћај. г. Милосављевпћ је, у том сваме распису, објавио најоштрију борбу разорним партијским упливнма на саобраћајну службу, тражећи од чиновника свог мннистарства да у службеном послу. буду само чиновници саобраћаја и да се нипошто не експонују за ма какву партијску групу нли клику. И, кад је изгледало да су савесДи и корекхни чиновннци. каошто је г. Прокић, нашпи сигуран ослонац у свом претпостаЕљеном министру, долази од овог истог министра решење о пензионисању г. П. Прокића. Заиста, парадокси који се могу догодитп само у нашој земљи.

Morvhe je двоје; или да рад г. Прокића ни.је одговарао прннцшшма које је у сеом распису објавио нови мпнистар саобраћаја тгли да ти принципи нмају (мужити само као маска под којом се и даље могу несметано проводити интендије извесних котерија. Из наведене кратке карактеристике рада госп. Прокића јасно пропзлази да је прва алтернатива ван дпскусије. Г. Прокић, иако радикал по уверењу, нпје ннкад дозвољавао да извесне владајуће партпјске клште задобију утппаја на његово службено деловање. Још мање су га моглп у служби руководити његови лпчнп ннтереси. Преостаје дакле друга могућвост; да је пензионисање г. Прокпћа акт којим се наставља и даље лпнија котерпјаштва у државној адмпннстрацпји, која је пзгледала прпвилно ггрекпнута расписом ђенерала г. Мђдосашвевића. Као разлог пензионпсању г. Прокића паводи се. у прпватнцм к р у г о вп м а- необазриво машшулнсање са пзвеснпм мањпм радовима на железнпчкој станнцп у Броду. Нпје нам намера, а нпс.мо ни довољно упућенп у ствар, да о њој дајемо мериторнп суд. Поанавајући лосалањи рад н лнчност г. Прокнћа можемо- само а прнори да категорпчкн одоијемо сумњу у сваку личну запнтересованост његову, ако су и постојале какве малверзаппје потчињеннх. Ради се међутим.•оначину на којп се је ова афера лпквидовала. Нп у једној земљп где се поштују закони, нп најапсплутпстичкој, не бацају се напречац нц најнпжп чпновнпцп. па чак нп Оћда кад постоји оправдана сумња у њпхову некоректност. Код чпновнпка калибра г. Прокићевог то бп најмање iioirao бити случај. Догађале сусеунашој земљп. Богу хвала, п несравњено крупње афе-ре, па илн њпхове главне впновнпке нпје заболела ни глава илп с.У’ У најгорем случају, изведенп пред суд којн је пмао да утврди њпхову кривпцу. Г. Прокпћ се међутим једним мпнистарсктвг актом баца у цензију. Све да је минпстар овај акт пзвршио у најбољем уверењу, овај начин мора се иајоштрнје осудпти. Против оваког начина пензионисања једног вишег чпновинак, на месту које задпре непосредно у привредне ннтересе ових крајева устаће и пела јавност пс правом тражпти да се ј а в н о п о л о ж п рачуна о разлозпма тога акта. Пначе, овај тајанственп начнн пензионпсања даје лам само права да поновимо споменуту сумњу, да је овај корак мпннстра саобраћаја само наставак старог система увлачења котеријаштва у редове државне адмннистрације, снстема којп место најављеној деполитизацији управе, водп срозавању те управе на степен партпјских котеријских експозптура," Г.

2