Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

О „Народном Женском Савезу“ и „Народној Женској Заједници“

Зашго је дошло до расцепа?

Од »Нар. Лгенског Савеза«, у коме је остало преко -300 друштава, отдијсиило ое |»Женско Друштво« са вепим дијелом својих подружница и јоиј неколико друштава, међу којима и б друштава из Босне и Херцоговине (од 42 колико их је у Савезу) Гђа Ј. Шиљак, у другом ороју »Прегледа«, покушала је да ово отцнјепљење мотивпше неким начелним разилажењем. Жао нам је, што њезино разлагање не можемо усвојити и што морам'o признати, иако с болом, да нпјесу никакви начелни разлози руководили одборе споменутих друштава-. да иступе из једне тако импозантне 'заједнице жцна, или бар нијесу они разлози, које сада наводе. У »Нар. Ж. Савезу« није се водила »борба између млађих, са револуционарним феминистичким пдејама и старијих са истим, али еволуционалним начелима«, или, како је писац чланка назива, »борба унука са бабама«. '»Нар. Ж. Савез« је, од свог оснивања, у чл. 2 својих правила, имао као циљ, међу осталим, и рад на феминистичком пољу. Ж на основу тих лравила окупљала су се у Савез сва женска друштва из наше домовине; и она са »бабама«, н она са »унукама«, и она са »средње линије«. Радило се сложно све до избора нове дредсједнице. А тада су, на жалост, настале двије струје и то не на основу каквих начелних разлика, него из личних узрока. Једна струја била је за то, да се на управу Савеза доведу жене, чији мужеви заузимају висок положај. истина жене честите јавне раднице; а друга струја била је -за то, да на управу Савеза дођу само жене неоспорно високих способности и исто тако честите јавне раднице, а без обзира на то какав положај заузимају њихови мужеви и очеви. И, ова друга струја је побиједила, што може само да служи на част »Нар. Ж. Оавгау«. Да је" подвојеност у Нар. Ж. Оавезу« одиста настала због личних трвења, а никако због тог, што је, како гђа Шиљак вели »савезна акција окренула само феминистичким водама«, баш је доказ у оснивању »Феминистичке Алијансе«. Убијеђене феминискиње, и ако се »Нар. Ж. Савез« лојално држао 2. чл, правила, ипак су осјећале, да не могу рачунатк на то, да све своје идеје проведу кроз -Савез, те су основале једно тијело које he, без икаквих компромиса, тражити за жену сва грађаиска права. Међутим, у оскудици других, начелних разлика, гђа Шиљак, у име »flap. Ж. Заједнице«, уписује и оснивање »Феминистичке Алијансе« у гријех »Нар. Ж. Савезу«, и ако је баш тим оснивањем, већи дио Оавезовог феминистичког рада прешао на то тијело. Исто тако замјера Управи »Н. Ж. C.« што је, опвт држећи ce правила (чл. 10.), слала делегације

на интернационалне женске конгресе. Тај рад €авеза, који је схватила и наша државна управа и у свакој га прилици помогла, гђа Шиљак осуђује. Она вели да смо »још скрхане и слијепе прешле наше границе и тражиле по Европи, па нак и по Америци »нешто« што нисмо могле наћи, нитн ћемо икада наћи«. Ми пак сматрамо, да је Управа Савеза брпнући се о томе да на интенрационалним женскнм конгресима буде заступана и наша жена, сами вршила своју дужност и да за тај рад заслужује признаље. Култура и цивилизацнја је створена трудом цијолог човЈечанства. Овака нација је давала и примала, и ни Јвдан народ, који би се оградио кинескпм зидом не би могао наиредовати. Важно је п цотребно је. да и ми видимо-, шта и како раде жене другпх народа, па да пресадимо оно, што одговара нашим потребама и нашим приликама. Друштва, која су истуижла из »Нар. Ж. Савеза«, нијесу никада изнијела стварну критику рада управе »Н. Ж. С.«. На конгрес на Вледу, гдје je управа полагала рачун о свом раду, та друштва иијсг су ни послала своје изасланице, него су, не износешг никакве начелне разлоге јавиле да иступају из Савеза. Да одиста нијесу начелни разлози руководили споменута друштва, најбољи је доказ то, што н. пр. из Савеза иступа једно профеепонално женско друштво, а зна ое, да борбу професионалних друштаза увијек боље може схватити она група жена, која је ближе феминистичким идејама. Или н. пр. цз »riap. Ж. Оавеза« иступају нека друштва, чији највећп број чланица пржпадају другпм женским друштвпма, која су остада у (Завезу! Како he вође »Нар. Ж. Заједнице« да објаспе ту појаву? Да ли је и ту разлог неслагања са феминистичким радом »Нар. Ж. Савеза«? Ми тврдимо да ннје по сриједи нггкакво принципијелно разилажење, јер сва су та друштва са.ма створила правила »Н. Ж. C.« или су приступила Савезу на основу тих правила, а управа Савеза радила је само према правилима. Нрви повод за отцјепљење бпла су лпчна трвсња, а затим личне везе и обзири. Расцјепу у i»Hap. Ж. Савезу« најкривље су данашње наше политичке прилике. Јер, док год заузимање једне жене, или пунице, или стрпне мшшстрове вреди више иего најоправданпји разлог, дотле је јасно, да he бити доста оних, који he се лриклонити онамо, гдје је моментани интерес. Због свега тога, ми се ннкако не можемо сложити са- гђом Шиљак. да је »здрава појава« што је дошло до двије групације и никако не можемо схватити њезино лично задовољство том појавом. Напротив, ми смо увјерене, да би сложан рад, у једној јакој организацији, донио мното впше користи и жени као појединцу и женским друштвима. Ми се надамо, да he ово схватање усвојити временом и она друштва, чије су управе, без пптања својих чланица, најавиле иступ нз Савеза, и да he се вратити Савезу.

Јованка В. Чубрилови^;