Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Лука Александрово (Плоча) на ушћу Неретве

Увод у пнтање нзградње луке

Планине динарске системе су састављене већим делом од кречњака, који чини пространа, гола, јако скаршћена била, поређана једно за другим према унутрашњости, тешко проходна; кроз њих нема дугачких пробојница, које би послужиле као канали за комуникацију између приморја и унутрашњости, осим Неретве, која велики део динарске системе као попречна долина пробија. Јов а н Цв и ј ић.

Динарскп планинскн систем представља главну прпродну залреку га излаз из богатпх крајева наше Краљевпне на нашу морску обалу. Кроз његово широко п дуго било скоро и не постоје природнп попречни путеви, ради оскудице превоја и дубоких кланаца. Осим тога, област краса је врдо неподесна за саобраћај п ради оштрих нагиба и стрмих планинских врхова дуж морске обале. Једину природну попречну пробојницу чини долина Неретве. која задпре према унутрашњостп много дубље него и једна друга река Јадранског Мора, а оспм тога Неретва при ушћу формира широку равну долпну без стрмих нагиба. Са гледишта саобраћајне географпје ушће Неретве је, дакле, природни главни иапт излаз на море. И са гледишта економије грађења железннца. пруга долином Неретве н Босне је једна од најлакших јадранских пруга. У време Римске Нмперије на тадањем ушћу Неретве била је изграђена највећа римока колонија у Далмацији,' Нарона. Историјски развој донео је собом пропаст овог насеља, а ушће Неретве помакло се течајем векова за 20 км. на запад наплавама реке у море. Каснији развој наоеља на том делу наше обале био је условљен у главном политичким факторима, који су би.ли увек неповољни за формирање јачег насеља на том месту, и оскудношћу техничких средстава. за регулисање бујне Неретве. Данас се ушће Неретве налази у централноЈ тачци наше обале, и представља центар полукруга у који је смештена цела наша државна територија. Гравитационо подручје ушћа Неретве веће је него подручје и једног другот излаза иа нашој морској обали. Beh према садањим сасвим недовољним и несистемизираним комуникацијама, гравитују томс излазу долина Неретве и Босне. Западна и Северна Србија. а са изградњом неколико спојева, који су предвиђени у плану мреиш Железничке Конферендије, ово he иодручје бити ироширено иа долину Врбаса, делу ВоЈводииу, Један део Славоније. а ако би се посветило мало више пажње, могло би привући и транзитни саобраћаЈ из Панонског базена источно од линије Барч —Јаблунка. Кад би данас на иашој Јадраиској обали била. tatmfla rasa у иогледу изграђених лука и трговачких насеља, несумњиво је да би ушће Неретве било прво ,на реду да се на њ ,му изгради наша цпавна трговачка лука. Тим пре што уз само ушће постоЈи природна лука Плоча, која је врло иовољиа и са гледишта поморског и по коштању радова и по величини места за слаћалишта (Види ариложене карте размера 1 : 15.000 и стручни извештај инжињера г.г. КаЈнцла

и Окакића. Једна од тих карата приказује природну луку какова је 'дан'ас. а друга изграђену луку). Но како на том месту нема трговачког насеља, а данашње финансијско стање државе не допушта форсирање радова у великом стилу, то отпада за сада комбинација да се данашња природна лука, чији један део носи име Плоча, изгради у нашу хлавну трговачку луку. И ако и лука Сплит која рефлектира на то да постане наша главна трговачка лука има једну врло незгодну страну: да је за око 100 км. удаљенија, него Плоча. од наших најбогатијих крајева. Али тиме није речено да Плоча отпада из сваке комбинације. Насупрот: Разлози којп говоре за изградњу Плоче у једну велику шпедициону луку за наш извоз јевтиних предмета, као дрво, угљен руде, сирово гвожђе и сл. и за довоз кокса, тако су јаки и пресантни, да се грађење ове луке у напред споменутом опсегу импозира као најхитнија потреба. Код ових јевтиних предмета већ и најмања разлика у трошковима транспорта игра велику улогу, и врло често одлучује уопште о могућности пласмана, па према томе н продукције. Данашње стање наших излаза на море за подручје које гравптира долпни Неретве. представљено је довољно јаоно на иартп 1 : 800.000. која је прпложена, и изложена је детаљно у напред поменутом пзвештају гг. жнжињера Кајнцла п Скакића. Већа дужина пруге, изгубљени падовп и велике висине на путу према Дубровнику (види графичкп приказ-1 већ при данашњем капацитету извоза представљају за нашу напионалну привреду <у ширем смислу, подразумевајући ту и Жlелезнхгчки epap) толико ефективне губитке у успоређењу са излазом на луку Александр OВ( К да се грађење луке Алексадрово у опсегу данашње потребе мора исплатнти већ за 3 —l године, аза 5—6 година дана исплатиће се грађење и луке и пруге Мешовић —Плоча. Тако стоји ствар, кад се узме у обзнр сааго разлика у ефективним трошковкма на’ вучи и циркулацији вагона. Но кад се, поред тога, одмери колико би се изградњом пруге и луке Плоча повећао и унапредио извоз Оосанског дрвета, угљепа и руда. и довоз кокса (за високе пећи у Варешу и за борски рудиик) одмах по отварању те пруге и луке, онда користи исиадају много веће. и постаје потреба што хитнијег грађења још евидентнија. Важност пространих слагалишта за дрвену грађу довољно је истакнути у доиису Удружења Индустријалаца и Трговаца Дрветом у Босни п Хериеговини, који дословце доносимо иод насловом : Зиачење луке Александрово за дрварски из Бооне, Оа изградњом луке Александрово био би по-