Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Но кака је та лећина штсГсе окупила око гроФа Туна, да га’ потпомогне у патриотичном аустријском раду ? Ту су се емјеетили Младочеси, који еу већ давно изгубили право, да их еловенски евијет с #ави као заетупнике слободе и демократизма. Ту еу пољски шл.ахчићи, којима С У Р.У 140 ј° ш Црвене од крни пољеких и руекиХ Ту су клерикални Словенци, којима каб први замамљиви идеал евјетли бечко „hofratsfcvo“. Ту су и далм. Хрвати, народњаци и праваши који код кућс увијек говоре о слободи и јединству народа, а } ,а -Т' Ј /--чксп цлади, а поглавито даТа да проведе "-агодбу с Угарском и тиме раде на пс tvho задовољство наших нагодбењру 8 Ру а А у евом друштву р<.,с-,Ол. уили њемачке ултрамонтанце, које им Нијемци велиКодушно ноклонили, да им тако вежу руке у евакој слободнијој акцији. Па коју је мисао прихватила та десница као подлогу заједничког рада ? Према програмима појединих странака, који су дошли до израза и у адреси већине, морала би оиа бити аутономистична. Но ако иогледамо рад, како се развијао у парламенту, иагледају нам наше словонске странке много t скромније. Док свИ Нијемци без разлике, ’ звали се они умјерени или радикални, водили их Lichtenstein или Wolf признају Ауетријп право на опстанак само у том случају ако то буде њемачка Аустрија, њемачка држава, дотле еу и најрадикалнији Словени аа вољу миниетарских наредаба приправни положити приеегу и на данашњи државни устав, како је то учинио одлични преетавник младочешке државоправне странке аустријски министар др. К-аизsl. Док Нијемци развијају народну свијест, јер у њој гледају најјачу залогу за уепјех њемачке ствари, дотле се Словени поноее својом ауетријанштином, те су приправни да за вољу и најеитнијих мрвица одустану од захтјева народних, каке намеће народни живот и потребе народног развоја. Словени у потаји додуше сањају о некој словенекој Аустрији, или -е-Фвлерацтгји" слободних- гтарода n.yетријских, али то их не пријечи, па ни оне словенеке странке, које стоје на темељу државних права, да се испоставе као браниоци постојећег државног уетројетва, које се на темељу дуализма развило. Нијемци знаду што раде. Они имаду јаене народне циљеве иред очима и према њима сигурно и одлучно корацају. Њихов је актуелни програм превласт њемачка у Аустрнји, а из тога може евако известн, каки су крајн.и ци.љеви њемачке политике. Словени напротив мисле да; раде за себе, ако елуже Аустрији, иа еу у поводу тога и измислили неку посебну, аустријско словенску узајамност, која се покрива са ’ границама монаркије. Та миеао аахтјева, да се сложе све словенске силе у Аустрији у заједничком раду, како би се макар у далекој будућноети оживотвврио идеал словенеке Аустрије. Но жалосно је код' свега тога што Словени у опће о будућноети еамо лијепе снове . еањају, а кад треба за ту будућност радити, онда служе свакоме, ко им уљудно изађе у сусрет с насмијаним лицем и лијепим, слатким, обећањима. Држимо да није задаћа Словена, да служе као ослонац и потпора туђој државној мисли. Спас еловенства не лежи у успјеху и јачању те мисли. Словенство има у себи довољно увјета и снаге да живи својим елободним животом, само ту снагу треба развити и у еопствену еловенску корист употребити. Са многих страна, а особито код Чеха истиче се мисао, да треба иодржавати државиу идеју Аустрије, само је у еловенеком интересу да се поништи централизација, а уведе као државни облик удружење равноправних народа у Аустрији. Они то тумаче као неку потребу чешког народа, пошто су Чеси мали народ, а сваки мали народ упућеп је већ ради свога одржања на асоцијацију. Ова је посљедња мисао исправна, али треба узети у обзир, да Чееи стоје у непрекидном дотицају е другим

Словеетша, па- 6 и према то ме саев и м 6и л о природно д а уз м у ка о св о ј политнчки идеал сл о-6од и у асоцијацију у смиеду словенском. (,'авез Прага и Лавова има v том правцу пространо по.ве а нечасну служоу туђинеким интересима треба предати иеторијском, забораву.

Kalendar god. 1848.

(od 29. travnja do D. svibnja). 29. tr_a уапј. Кг. teomisaj бзу~ггтгЈ х | (pespiTiio.t^^gi, ato Лв Vg.nifi ; vnj€tSTini smom srpskoga naroda) došao fie zajedno s vojskom u Kikindu, gdje јец vee odulje vremena vladala uzrujanost, 'pa dao pokvatati tamo sve srpske rodoljube. Tamnice se tako napunde, da su uh)vaćenike morali pozatvarati u vejničke spbp. 29. travanj. Bah' primio je čast pukovnika zagreb^' u pga streljačkoga društva namjesto preminm iga grofa Oršića. 30. travanj. Ban fjefačić razasla na sve duhovne stolice pisij u kojem moli čitavo svećenstvo, da k> > pravi pa°tiri nastoje o tom, da ииА« xi svojim pot vučjima puk, koji je uziiejnißen r|aznim lažsim glasinama. Gospodo! Ako je puk stado, vi ste mu jpastiri, ako je puk učcžnik, vi ste mu naravni uoitelji, akp je jpuk dijete, vi ste mu po Bogu oci. ' ’ ( Kao pravi pastiri,! učitelji i oci, nastojte i u crkvi i vani sami i po vašim područnicima podučavati puk i truditi se, da u njemu objačite ideje mira, reda i sigurnosti, a usuprot iščupajte ono. što su do sada nasijali vuci u ovčijoj koži, lažni prorooi i Ijudi bez domovine, bez Boga, bez duše. 1. svibanj. Česi pozivlju progiasom sve Slavjane austrijske monarkije, da dodju 31. svibnja u Prag, gdje će se uzajamno vijećati o svemu, što opoa korist narodna zahtijeva i što treba, da se učini u tim važnim vremenima. Slavjam, braćo! РрјуТЛа su važna vremenajkopsuoslMoa^iiaTOa^^zbaoua s njib teret, pod čijom su teškoćom stenjali. Ta su vremena zbaoila teret u velikoj česti i s nas, te mi možemo sada reći, što je na našu korist. Nijemoi su pozvali na svoje sjedinjenje parlamenat u Prankfurt, radi se o tom, da bi austrijanska država od svoje nezavisnosti toliko popustila, koliko treba za sjedinjenje njeinacko i da bi se monarkija sa svim neugarskim zemljama ovoj monarkiji priklopila. Taj korak uništio bi samostalnost slavjanskih grana, čija bi narodnost pala u pogibelj. Naša je dužnost, da se branimo. 2. svibanj. U spravišću državnom u Taraždinu došlo je do demonstracija protiv podžupana, dopisi ugarskih ministara predani po podžupanu budk bačeni ad acta, a da se nijesu ni čitali. Naloženo mu je za daljnje ravnanje, da , le kaže više skupStini takovih vlopisa ministarskih. 3. svibanj. Magjari su proglasili prijeki sud po predjelima, gdje stanuju Srbi. Srpsko novosadsko obštestvo je držalo sjednicu, u kojoj je_na prijedlog vaIjanog srpskog patrijoteiiG,, Stratimirovića odlučilo krepku na magjarsko ministarstvo proti naredbi. —.—

Male vijesti

Pravdi je zadovoljeno ! S tim se riječma svršava službeni izvještaj još službenijega lista o izvršenju smrtne kazne nad trojicom sjeničaokih buntovnika. Na vješalima su svršili svoj život Marta 4 Lončar, Tomo Lončar i Sava Manojlović i time je zadovoljeno pravdi. Država j-e učinila, svoje, uzela je tri Ijudska života, uzela jetglavu' zaglavu i time izvela nešto, što mnogo liči na krvnu osvetu. Držim©, da ne ćemo pogriješiti ako kažemo, da' se u pr i n c i p u tragedija što se u subotu u jutro odigrala u dvorištu sudbenoga stola neobiono podudara s onim krvavim činom pređ sjenicačkom crkvom, koji je doveo do te tragedije.

Jedno je krvno djelo dzve? narod, a drugo država. Pojam di'žav'eAkod nas je sa syim nešto drugo, nezavisno od pojma naroda. Država štiti svoje jnterese jednakom brigom spolja prema susjedima, kao i iznutra prema narodu, podanioima. Država ima u svojim rukama vlast, zakone i s njima se brani od naroda. Narod služi državu, a ako mu se kad učini da je ona predaleko zašla sa svojim zahtjevima, on joj se odupire sredstvima koja su mu pristupačna. Jedna je velika razlika medjn ta dva fak, tora. Država radi, da L astraši narod, da spase svoi autoritet, a nifod radi po prirodnom nagonu samoodrzanja, radi iz straha, da će mu -se oduzeti svi uvjeti za slobodan život Oni koji su prijatelji savremenih državnih forma stoje i u ovom slučaju uz državit, a koji žele preokret sooijalni i ekonomski ti su na strani naroda. Mi žalimo ijudsku krv s jedne i' druge strane, aM simpatije naše su odlučno za narod. Medju tim sad je sve svršeno, pravdi je zadovoljeno, a t,o je valjda glavno. Ali to još nije sve. Dvanaest osudjenika ima da izdrži svega skupa 150 god in a i S.mjeseci teške tamnice. Svi oni, zajedno sa ono troje nesretnika, imaju svoje porbJLjce, svoju siročad, koji su sada pstali bez zaštite, bez hranitelja, bezjgdje ičega. Ali ne samo oni nego čitavo selo njihopo je osiromašeno, zatrto. Sve su to žrtve na oltaru hoginje pravde. Ali ni to još nije sve. Sudbeni - stolovi u Osijeku, Mitrovici, Ogulinu i Gospiću prinijeli su u zadnje vrijeme lijep broj sličnih žrtava. Mi držimo da boginja pravde, ako nije Moioh, može za sada biti s nama prilično zadovoljna, jer nam se čini dajoj se odskora nije nigdje tako savjesno i revno služilo kao kod nas. Sadida navedemojošsamo neke ~sitnice.“ Braniteljn Tome Lončara oduzeta je bila za vrijeme rasprave rijeo, mjesto njega držao zaključni govor dr. Šumanović. Kad je doslo do ništovne žaibe, obratio se g. Šumanović na sudbeni stol, da ga riješi dužnosti stavljati ništovnu žalbu, pošto on sebe ne smatra za branitelja Tome Lončara, nego је samo supstitnirao njegova branitelja u zaključnom govoru, a on ,ue шш шси na dušu dva Ijudska života (branitelj Tome Lončara branio je i Djuru Bjeloša, koji je pomilovan). Sudbeni sto ga je odbio. Dakle po mišljenju dra Šumanovića usmrćeni Tomo Lončar nije imao branitelja. Sava Manojlović pblazeći na stratište rekaoje; ovako .... (tu sii riječi bile nerazmnljive) „. . . .. svakom onom, koji je kodnas uveo madžarake pravice“., Ovib riječi neki listovi ne htjedoše donijeti, a Pester Lloyd ih je iskrivio. Navešćemo još nešto, što do duše ne stoji u neposrednoj svezi s ovim, ali je dobro da se ne zaboravi. Aleksandarpl. Eakodcz ау, predsjednik sudbenoga stola, koji je vodio sjeničačku raspravu, dobio je prije kratkog vremena Leopoldov red. Mirko Košutić istražni sndao u ovoj raspravi postao je nedavno sudbeni pristav I razreda. Svrha je postignuta. Pravdi je zadovoljeno! ŠtO Ć6 koalicija ? Koalicija valja da ne snmnja, da će magjarska osnova o kreditima i obrtnim udrugama postati doista zakonom, a valja da je dobro razumjela, od kolikoga će zamašaia i kojib posljedica biti taj zakon u našem političkom životu. Jedan je organ koalicije ~Obzor“ sam istaknuo, da su tezadruge „р o sv om ustrojstvu (i ,p o m'aterij alnim pгobi c i ma, štoćeihpružati svojim članovima, kadrezadati smrtni udarac političkomu životu i političkoj egzistenciji hrvatskoga n a r o d a“. To je istina, nu zar će se koalicija i ovom zgodom ograničiti na to, da konstatuje pogibao, koja nam od toga zakona prijeti? Ili zar misli i protiv toga zakona dići samo svoj nemoćni glas u sabornici, pa time završiti svoj rad u oči toga kobnoga zakona ? Protiv toga zakona, koji nam uzima i posljednji oslon, seljački stalež, ne dostaju nikaki prosvjedi ni saborski govori. Njegovu se zamašaju možemo oteti samo radomčitavoganašega patrio-

Четвртак 23. априла 1898.

„НАРОДНА МИСАО“

Број 14.