Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

108 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

од камена и черпића, покривена црепом, на среди труло, напред тороњ од камена и цигље, темељан, доста висок и обичан, на њему и звона. Порта доста широка и дуга, једна велика врата и двоје мањи. Црква изнутра није сувише висока и широка, 4 стуба одржавају труло и свод. Трапеза, умиваоница, крстионица од камена. Храм св. Николе, осветио је митрополит Вићентије Поповић 1718. Септембра 8.« (Као што су за време турског рата 1716 —7. изгореле биле и остале две карловачке цркве — горња и дољња — тако је и саборна.) _

И ова је црква постојала и у њој се служило све лок је није митрополит Павле Ненадовић дао порушити, и на њено место почео зидати нову -— данашњу цркву, којој је темељ освећен 7. Маја 1758. а довршена је била 1762.

По запису савременом изрезаном на камену, који се налазио до најновије оправке на зачељу између оба торња на западној страни, а сада је исти камен узидан на зиду доле сниже прозорчића на северној страни лева торња, који је запис штампан и у »Стари српски записи и натписи« што је изцао Љуба Стојановић П. 206. „митрополит Павел Ненадовић с свјатјејшим синодом, частним клером и славним народом, својим КЕтиторством, трудом и прилогом сооружити и нову назидати потшчасја за свој вечити помен.«

Исту је данашњу саборну пркву саградио митрополит Ненадовић већином својим прилогом, што се види и из његова својеручна записа на једном немачком будимском календару за 1760. годину, где је у »екстракту трошка различна за цјелу 1759. љето« написао — — на нову саборну цр'кву 15.023 фор 18 Кр.« (А милостиње је издао те године 5.088:25 фор.)

Толику је своту издао за њену градњу само 1759. године, а колико је тек морао издати удућих година док се није довршила !

За време њена грађења — пред довршетак — бавио се митрополит Ненадовић подуже времена — од половине Јулија 1762. до почетка Августа 1764. у Бечу и из писама његових, што их је писао за то време началному проти карловачком Јефтимију Радосављевићу, видеће се, како се Ненадовић интересовао за њено зидање, и каква му је упутства давао.

Јер иста црква није још сасвим ни 1762. готова била.

Митрополит Ненадовић обратио се и писмено на српски народ у митрополији карловачкој, а осим тога шиљао у епархије своје ексархе, који су купили прилоге за грађење карловачке“ саборне цркве.

Свој је позив од 24. Јулија 1758. на благоверне у митрополији завршио Ненадовић с речима: » Тако и сада у ово благоприатно време, сваки, ашче кто благочестив и христолубив јест, к матери Вашеј овој Саборној свјатој Церкви и Митрополии от свега сердца и све душе свое усердно и доброволно спомошчествујте, ктиторство и прилог свој покажите, и милостињу, како јест коме Бог дао, кои парусиом, кои сарандаром, и кои чим можете, сотворите.« (»Глас Истине« за 1884. 26.).

Да је данашњу саборну цркву саградио митрополит Ненадовић истина и нешто народним прилозима, то се види из оловне таблице, која је метнута у гробницу више његове главе, на којој је било написано: »ЗдЂ почивас:љ ПреосвишценнЂиши — — Г. Пауелљ Ненадович5, — — а погребен тогоже мЂсица в' НедЂло 31. дне вт созданомљ 94 него соборномљ храмђ св, отца Школа 1768, Лђта, —« (1, с,)