Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 109

Проте код саборне цркве карловачке -- и код оне старе, а и код ове данашње — носили су наслов: »начални прота карловачки«.

Тако су као такови познати прота УКиван Црногорац, чији смо живот описали у »Ручном српско православно свештеничком календару« за 1909. на 42—61. страни, и Јефтимије Радосављевић ког је Ненадовић за време свога вишепутног бављења у Бечу остављао "за свога заступника, а у своме завештању од 20/П. 1768. оставио му 24. Њ и именовао за једнога од извршијоца свога завештања (»Беседа« за 1868. 104.)

Ненадовић је послао у пакрачку епархију игумана велико-реметскос Атанасија Исаијевића, у будимску игумана врдничког Стефана Зорановића, у карлштатску и костајничку игумана гомирског Мојсија Стојчевића.

Занимљиви су њихови извештаји о своме путовању по истим епархијама, које ћемо овде навести.

Извештај Атанасијев гласи:

Високопреосвјашчењејшиј и Превосходителњејшиј Господин Господин и Митрополит

Господин и архипастир високоповелителњејшиј !

По всемилостивјејшему указу и наредби вашеа ексцеленции, текушчаго сего мјесјеца 2. го. дне к вечеру приспјех у Пакрац, и здје у двору епископскому обрјетох Господина архимандрита благодарение Богу здрава. Но обаче (јешче онија истија вечери) провидјех благополучено MOC дјело бити, за которим отлучен јесм то јест милостињу на ново-сооружаемују соборнују карловачкују церков собтрати, будући да тогда у двору једнога залогаја хљеба нијесе находило, а жита и брашна јешче менше ниже у вароши могло се наћи купити, но једва у њекоего христиана пол сомуна нашло се рад вечере. Из коего ваша ексцеленциа благоразсудно можете увидјети каков добитак ја овамо могу у сеј епархији, котора и у лругојачија времена какое Бог лао изобилна јест, и сад сахрани Боже и моему непријатељу овдје бавитисја сим узроком коим сам ја дошао. Писмо ради Генадиа Васића јесм на два мјеста пред не малим собранием људством, како свјашченим тако и мирским публицирао, и људма угодно и поволно видјех бити, будући да викали: Ми не знамо тко се подписао, кадае и зашчо, него хоћемо драговолно примити онога за владику, кога нам Господин Митрополит нареди и пошље. У селу Борови церков јест храм успенија Божија матере и тако Господин архимандрит јест дал заповједити да људство тамо от окрестних сел, како и свјашченство придет, понеже њешто ново имају слушати, гдје тогда будем пак за Генадиа и јего ходатаев публикацију чинити. За милостињу что јешче нисам никуд и ходил христианом поминати узрок тој јест: да овамо јешче (како и у моему прохожденију јесм видјел) ни жита ни овса нису пожали, и тако разговор имјехом с Господином Архимандритом да по окончении сего мјесјеца у имја божие пробирати буду може ли се чтогод изобрести. Но в манастире таки по празднику намјераем отити. А како и что сљедовати будет вашеј ексцеленции по моеи рабској должности с нижајшеју покорностију вјерно и право јавити потшчусја. Уповаја же на благоутробњејшија шчедроти Вашего Високопреосвјашченства дерзају подањејше воспомјанути и покорњејше просити вашу Ексцеленцију, јако благоутробњејшаго Господина и Архипастира да призрјевше