Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке Митрополије | 237

шем и јеште суштем, но от многих високоумних остављаемом (било је дакле и у то време надримудраца)ј Архијереем Христа Господа образ на себје носјаштим метание творили, и тако благословение примили — —“.

Ово је »наставленије“ штампано као што рекосмо на истом м формату као и „Ортодоксос омологија“ на 13 стр. а издано је у Карловцима 10. Септ. 1757. године.

Рајић је нешто запамтио из овог: наставленија о великом поклону — метанисању, па ил је намерно навео само о ономе кад се иде архијереју, или је заборавио о главном у цркви при извесним приликама на литургији.

Па кад Рајић није ни ово знао — ил није хтео да зна — што је требао и могао знати, те је неверно целу ствар преставио; може л се поклонити вера даљем његовом причању, како му је митр. Ненадовић одговорио, кад му се понудио да напише катихизис: „Не требам твога катихизиса. Доста је учити децу тропаром и кондаком: јер у томе се састоји вера и закон.“

Ми велито да не може! А не може с тога што митр. Ненадовић не само да не беше игнорант, него је напротив био први наш Архијереј који је завео систематске славенске и латинске школе, старао се да набави спремне учитеље, водио бригу о школама тако, да су му сви учитељи и из речених школа и богословије месечне исказе морали достављати, у којима су му потанко наводили шта су све ког месеца свршили и поименце наводили шта је који ђак учио.

Ув то је он и посебне награде из својих новаца учитељима давао, та сам је Рајић за оне три године добио 12 +.

И из истих се извештаја види, да се не само учио у школама катихизис, Могилијно православно исповједаније, Теофаново краткосе толкованије десетсловија, молитви Господни, Символа вереи девет блаженстава, него је уз поменуто издање „Ортодоксос омологије“ и „Наставленија“, Захарија Орфелин издао и поменуту књижицу о св. Тајнама 1760. и 1768.

На примерку од 1763. у патријарашкој библијотеци, стоји овај својеручни запис митр. Стратимировића: „Книжице спо Первњи кратђ дал из книг „Мирђ сђ Богом“ зовомом, штампати Патртархљ Арсети ТУ. Шакабенда.“ — што као што рекосмо не стоји.

Уз то су ђаци у Ненадовићевим школама учили и библичну повест, па шта више читали и ТеоФилактово тумачење на св. еванђелија. И кад све ово стоји; не да се ни замислити, да би митр. Ненадовић могао дно рећи Рајићу!

Из причања се Рајићева — међу линијама — види, да он није „бегенисао“ митр. Ненадовића.

Повнато је да је Рајић као световњак био скоро три године учитељ у Ненадовићевим школама (1760.—1768.)

Рајић је хтео да напусти школу по свршетку школске године 1762. те је с тога митр. Ненадовић, који се дуго бавио у Бечу —