Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 229
Вопросљ: Грћхђ ли вест сожбшцатиси плотно с свосо женого;
(увфт: Безгрћшное и нескверное дћло встб, заке Ф самог Бога офставленос ради обмноженја рода человћческаге, и ради взаимноћ ПОМОЦИ вђ жили.
Ест же должносте межа и женњ сочетавшихса взаимљ себе лобити и почитати, бе в домостроителствћ труждатиса, «бтцее о наставлени и воспитанји дђтећ имфти попеченје, и взаимн!о ложа свосего хранити вђрностђ такт, чтобм ни межђЂ со иного женоло, ни жена со инммф мвжемљ не сомбшалиси: но и никакон не творили бе плотскои сласти, кромћ законнаге своегф соитли: ибо веакал плотскал сластв, кромћ единагф сеге законнаге соита, встђ грбхљ заповЂди сен противнвт. А сверхђтоге и ти грбшатђ против сел заповЂди, которзи не берегвтсл Ф тога, что ведетђ к беззаконноћ похоти блвднон, на примћрђ: Ф блвднаго воззрћнији, прикасант, сквернословји: и прочаа.
А Рајић:
В. Каква встђ седма запоћдв;
(6. Не прелоби сотвори Исх. 20. 14.
В. Штосе пакљ овде запрешцава;
(5. Лаке можесе видћти, да запрешцава Богљ у овом заповфди свако лободфанје, студодћанле, блвдђ и свак плотска нечистотв, кол бмва или дЂломђљ или словомђ или помвшленјемљ. Јоштђ кђ том запрешаватосе онји велики грфси скотоложства и мвжеложства, кол по царскомв свд8 жестоко наказботсе.
В. Да што заповћда Богљ у овоћ заповћди;
(д. Само Ф себи авно ест што заповћда, то ест да бин Ф сваке нечистоте чввалисе. Заповћда кђ том“ женатнмђљ лобовђ и вЂрноств, а безженнимљ цбломбдрје, и свимђ ва обшце честностђ и чистотв8.
А. по Рајићу, до његова катихизиса не имађаху Срби катихизиса!
Навешћемо подједно и наставленије о тајнама од 1738. и Рајићево.
У првом се за 6. тајну: брак, рече:
В. Что же вест Бракљ честнћи;
'6. Брак вст законнов сочетанје мбжа со женоло вљ заимство плоти, самоволнемђ не нажднемљ обоих лиџшђ в солОЗЂ тоП соизволешемђ, и взаимнимђљ извфћценемљ, непрембннни лмобве, Сје Богљ изђ начала мтра оустановилђ во оумноженје рода человћческагч (зри вљ книзћ Бети во Глав: Е. КД). Оставитђ человћкљ Оца и матерђ, и прилепитса кђ женђ своеџ, и б%дтђ фба в плотБ единв, (4) оумножензи же рода человђческаге зри вљ топже Бити книзћ 4. 81.) Сотвори Бог человфка, по образв Божпо, сотвори вго, межа и женв сотвори ихђ стих ЕН. и благослови ихљ Богљ, глагола: раститеси и множитеса и наполнлите землко, и обладаћте сео.
В. Знаменветђ ли что дзховное Бракљ честнвш;
(6). Знаменветљ Христа со церковно свосзо деховное сочетанје лкоже глаголетђљ Апостолђљ Ефес. 6. 26. Танна сала велика естБ: ављ же глаголо во Христа и во церковљ.
А у Рајићеву катихизису:
В. А што встђ Бракђ;
на