Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 233

нодушно, јединоумно, сагласно, самопроизволно на сију обштују потребу, милостињу усрдно давати“.

На основу је тог закључка саборског и издао митр. Исаија онај родољубиви проглас на клир и народ у погледу прилагања на школе И ФОНД, ког смо навели у целости у нашој књижици „Позиви и одзиви —“, Земун 1894. стр. 4.—9. те одредио извесна лица да иду по народу и купе прилоге.

Како је митр. Исаија већ 20. Јан. 1749. умро, није дочекао оживотворење и своје и саборске намере. Ну, што није он дочекао, извео је његов прејамник митр. Ненадовић.

Из овог се дакле види, да јен поред онаке борбе око кандидата — ако ју је Рајић верно навео —- сабор доспео да се побрине и за опште народно добро.

Сабор се побринуо, ал се није побринуо Рајић да не пише на сумце после дуго година рад наших сабора и архијереја, уместо да је прво добро проучио архиву, те на основу званичних докумената писао своје „Точное изображение катихизма.“

И да је то учинио, не би могао погрешно навести да је на сабору 1748. било два комесара т. Ј. уз Енглехофена и Патачић од мађарске стране — дочим је био само Енглсхофен.

Да видимо како стоји са заклетвом митроп. Исаије.

Рајић, пошто је навео, како је избор Исаијев обављен био у највећој свађи и како умало што није крв потекла, јер многи посланици желеше карлштадског владику Павла Ненадовића, који не јеђаше меса, Исаија је пак јео (јео је због болести), дочим по наводу проте Милутина Јакшића у „Богословском Гласнику“ за 1902. 1. књ. 32. стр. Ненадовић и не беше протукандидат Исаији, него бачки владика Висаријон Павловић, и на основу архивских списа (М. А). бр. 241.) избор је овако обављен: „На два дана пре доласка Комесарева сложише се епископи да бирају и „изабраше“ Антоновића, и потписаше то (21. Авг.) и потврдише печатима. Потписани су сви епископи осим Висаријона. Уз епископе пристадоше и даље потписаше и свећеници и монаси, неки у име осталих и нехотећи одступити од началњејшег клира епископа и досадашњег обичаја.“

„Комесар у свом дневнику што га је водио (М. А. бр. 264.), записао је у њему о избору ово: „Комесар одмах без пратње оде из старог двора у нови, и управи на све посланике питање, да ли су у избору сложни, на што устане будимски владика Василије Димитријевић и одговори да су сложни и да су за арх. и митр. једногласно изабрали Исаију Антоновића. Тада их упита: да ли је при избору све текло као што треба, и није ли било какве незаконитости, у којој би когод после нашао основа тужити се» Димитријевић — владика — одговори, да је све у реду. Кад је комесар затим запитао цео сабор, има ли међу посланицима кога, ко налази повода да се тужи, највећи део њих одговори, да нема и изјавише жељу да се избор публикује,“

Па кад је овако текао избор Исаијин по тврдњи оних, који су избор обавили и присутни били при избору; може л' се вера поклонити у онакво причање Рајићевор Не може!