Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

354 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

ред свег тога, они су нам сваке године све гори и гори, те с тога се у њима и може наћи свакојаке лудости, а ретко кад и паметне поуке.

А какви су јадна нам мајка бугарски календари!

Пре неки дан добисмо од једног нашег старог познаника Т. Карајовова календар за 1912. „ЛЂтострун“, што га је издала Матица бугарска у Цариграду.

У њему се налазе ови чланци:

Дивно израђена слика Пајсија Хилендарца%) затим „Преглед рада Матице бугарске за 1911. год.“, ив ког се види, даје н. пр. „ЛЕтоструџ прве године 1909. растурен био у 2.485, друге у 7.467, треће у '.669 примерака, а ове 1912. растурен је преко у 10.000 примерака; Метеорологија — у ком је чланку говор о атмосфери паре, роси, слани, магли, поледици, снегу, тучи; Електрика — атмосфера електрике, громобран; кратки политички преглед за 1911. год.; важност ауторитета по васпитање; справедљивост је основна црта хришћанског доброг карактера; заразне болести у школама; аграрно питање "у Маћедонији и Једрени; шта је данак и како се убира код нас; српска патријаршија у Карловцима; из живота народне бугарске пркве; две речи о нашим школама — из ког се види да су Бугари у ексархату (ван бугарске краљевине) имали 1277 основних школа, женских — за ручне радове — 6, богословију, духовни семинар, 4 мушке а 2 женске гимназије — ми не мамо ни једне, а и како би их имали кад их не могу народни фондови издржавати —, 2 петоразредне

#) Пајсије је био игуман у Хилендару, и као проигуман долазио у Карловце 1761. као изасланик хилендарски да прими заостале ствари по смрти архимандрита хилендарског Герасима, који је као што рекосмо на стр. 158, о. л, за пр. год. + у Карловцима и сахрањен у горњој порти 20/. 1761.

Иларијон је у Јагићеву „Агсћу-у“ ХХИМ. књ. на 620/1. објавио реверз Пајсијев о примљеним 21. Маја 1761. заосталим стварима Герасимовим.

Ну, Пајсије је том приликом у Карловцима –- у митрополијској библијотеци купио грађу за своју историју — малу по обиму, а велику по родољубивој тенденцији — „Исторјла славлнобљлгарскал о народахљ и о царфхљ и свфтнхљ болгарскихђљ и о всехљ дђанјл и бивша болгарскал, Собрано и нареждано Паисљемљ јрм. во лфто 1762. на ползу роду Болгарскому,“

Од ове историје Пајсијеве налази се у патријарашкој библијотеци лепо сачуван препис, без назнаке: ко га је и кад преписао.

___Ова Пајсијева историјца била је од много и много веће користи у буђењу народне свести код Бугара, него што је имао наш народ од Рајићеве у четири тома издане историје.

„А била је од веће користи с тога, што је Пајсије своју историју написао у родољубивом духу, корећи своје успаване сународнике речма: „О неразумне и гороце, поради что са срамишљ да сл наречешљ Болгаринђ; Или не са имали

Болгари царство и господаротвог — — Но отљ что сл ти, неразумне, срамишљ отљ свом родђ и влачишђ са на чужди азнкљф“ — — „Ти Болгарине — — знан свои родђ и азикђ и учисл по своему азику« —, дочим Рајићеву није народ могао

разумети, с тога није ни чудо, што смо се ми јошу ХЛХ. в. називали и сами, а и други нас називаше „илирическо-сербским народом“, а потом „славено-сербским народом.“ Е ј Пајсије је препородио Бугаре, те с тога и имају право што ће свечано прославити 150 годишњицу његове историје. Не би ни мало погрешили, да га прогласе и за народног свеца и спомен његов сваке године прослављају као и ми Срби св. Саву.