Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

356 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

49 которли вамђ преписатв парпо во извђсте болше здбћ в коперди посилаемђ, тоже прочитавше развмћти из нед при конца уже назнаменато бвдете и тако своџ вредителнвицшли нам адђ покритими словеси поставилљ, гдћ стоитђ по тпосладнов нашот резолвии обдержЖаванља, а то не ино естђ, развћ онмх 9 пвнктов изданихљ (1729.)“) о коих восхотвхом болше 8 Господстваоштих извћститиса и не хотћша нам сказати, на послбдокђ просихомђ учинитисл единои комесли тАћ хофкригсратђ и комора сидћти бвдетђ веже оно протолковати, но почто мм уже извфстно знаемђ, что естб, а они восхотћли сице покровано дати, да потомђ како восхотатђ с нами управлат.

Сего ради мм како осталим, подобно вашему Братствв парпо посилаемђ, веже бм созвавше # вашенл Епархаи нбколико Господармвљ и спо приказавше и извђстившеси вопросите их, бат ли они потребнаго трошка поквпивше овамо народнимђ депзтиртемђ послати, или ни, почто как вам, тако и осталим већм вћдомо встб, с каковото свммото ЗДЋ вљ Бечђ прћидохом, которфо уже веше Ф половини потрошили восмв, и прочее неимћемђ с' чим насђ и наших мобдержавати колми паче депвтиртов вште ком Ф насљ вси потребнал имфаотђ, двла же ниже с' чим имћемђљ штиса дћлати, извђстно да зназотђ, а мем сами ходивше по Господстваоштих говорихом и чрез мбри гдћ не мама милости причастнице не бехом, сказугоште: ке нам нинакаков“ противностђ нћстђ, и ме уже престали тога сами свште дћлати, но народђ аште хоштетђ можетђ и могвтђ вси оное очистити,. почто болшо силв имати ко исправленпо можетђ, еже бе мн с чим имбли ником8 бн ж семђ нествжали, но зназоште аке сђ празднима рвкама дЂблати неможно, пачеже овое нивђшне. Зато последнће да скажвтљ бвдет ли трошка послати за очиштенјиа онма клаван, или ни, да возвђстатђљ, ибе оволиких лоден на трошкв големомђ содержати их не можем; аште не бвдвтђ хотћли б8демђ депвтирте натрагљ Фслати, мн же доквбдђљ можемљ краткое врема пребавитиса, потомђ и сами понгждени б8бдем и сљ таковозо прзити таме, веже бе потом виних насђ нетворили, сице вам извбстивше: мм бо конечнћ неимђемђљ с чим, аште б68двтђ контенти трошакђ квпити, что скорђвише да извфстатђ нам, веже дбл8 гатиса, И права надежд да имђемђљ, аште ли ни, и тако без всакаго Фложени Из"вЂетних насђ да сотворетђ, а что в. 6. с ними доконали будете, писмено утвердите, да потом нескажетђ что иное: с тим Фвђта скораге ожидаошти, остало Боголобја вашаго - :

усерднњи благљ желатејљ

Смиреннни Митр. Бћлг. и всего народа христ. под вл. рим. цес. обрт.

Архлепископљ Викенти Јанович с. р.

Из Вленнк 21. ТОла 1731. года.

Митрополит је Вићентије уз ово писмо послао и своју конфирмацију — у преводу српском, која и ако је штампана на латинском језику — по оригиналу — у Швикеровом делу: „Ше Мегепецшпа дег зетћасћеп Мегороћеп уоп Вејстад апа Сапотих 1781.« Улеп 1881.

#) 0 ових 9 пунктова види наш чланак „Мојсије Петровић — —“ у ХХХЛУ. „Споменику кр. срп. Академије“ стр. 117. —119.).