Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 239

нити сени благопокојног митрополита Ненадовића, који је показао да је био јерарх и у том погледу као и иначе у сваком.

Осим онога, што је Ненадовићева конзисторија расправљала наведене у прилозима ствари и њима сличне, водила је она бригу и старање о школама карловачким што их је Ненадовић завео " покрово богородичне школе — латинске и богословије.

Мојсије Путник Арх. Митрополитски протосинђео у писму своме од 1. Октобра 1753. митрополиту Ненадовићу који се бавио у Бечу те, и у Бечу водио бригу о њиме заведеним школама, између осталог рече: „— — — Предлажем Их високо Преосвјашченству здјешних вејех школ о ексамење и распушчении латинских школ релацију под А. Такожде и славенскија граматики и малије Славенскија школи под словом Б., ексамен же при мње (обшчим совјетом) удер· жах до пришествија их в. П. и далшија о сем заповјести, зане ашче би веја школнаја надлежателства чрез пошчу послал, велик ункост сотворил би“.

„Посилају такожде латинских школ новоустроеноју инштитуцију метода ниње трактировати сја имушчаго, како и коим начином и коима афтори собственоручним подписанием магистра Петра Несторовића под словом В. Ктомуже и всјех школ магистров контракте копие, јако клирическаго, граматическаго, латинскија малија школи, тако и маншија славенскија и Немецкаго језика перцептора све под словами Г. Д. Е. Ж. 3. 5. на ново во конапсторџумје Арх. Митрополитском карловачком устроених и на Их в. П. милостивјешее рјешение оставлених, и јешче добрје не утверждених, покорно вопрошајушче тако ли им иначе утвердити смејем“.

„Сице во обшчествје конзисториалнем сушче, покоршејше молим, во јеже би Их в. П. нињешњаго риторическаго магистра Петра Несторовића милостивјејше помиловати изволели и јего за префекта или ином каквом тутулом подаровали, сматрајушче на јего подвиг и труди, ревност же и благочестие, јуже он се уже триљетное времја показует, и к полаје нашего православнаго народа и церквје свјатјеј, јеже и ожидати будем милостивнаго о сем отвјета...“

Копије поменутих уговора налазе се у патријарашкој библијотеци, и под Г. учињен је уговор у конзисторији 14. Септ. 1753. са јеромонахом раковачким Висарионом, под Д. са ђаконом Самуилом Марковићем, 1. Окт. 1753., под Е. са Пантелијом Ранисављевићем 1. Окт. 1753. под 3. с прецептором Михаилом Дрекаловићем 1. Окт. 1753. и под 5. са ђаконом Самуилом 9. Авг. 1753.

Дочим је сам митрополит Ненадовић још 1. Окт. 1750. направио уговор с Теодором Марковићем магистром за свештенике.

Из прилога под УП. види се, да је конзисторија и самим ђацима из покрово-богородичних школа судила.

Илирска је Дворска Депутација по свршетку српског народног сабора од 1769. (В. Рад овог сабора у „Летопису Матице Српске“ у књ. 114.), тобоже на основу закључака саборских, издала 27. Сеп. 1770. „Регулалент“. |

У УШ. одсеку је „О Конзисторијама“ и то од 8. 11—8. [Х.

„Ову ћемо систему донети у српском преводу од једног нашег пријатеља.