Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 241 О. Превезао сам се на Купинову, а бил тогда игуменом садашњи архимандрит Захариим, и отишао сам пак у Турску, у мон. Чокешану. 10. В. Јеси ли имјел пасош и гје си се пак превезао, и по том из того мон. Чокешани трећи ред куда си отишао О. Без пасоша отишао сам у Турску, и превезао сам се пак на Купинову, и трећи крат из того мон. Чокешани отишао сам трећи крат сад на последку у Хопово. И, В. Гдје си се превезао сад на посљедак идући из Турске трећи крат, и кад си се превезао О. Трећи ред идући из Турске и посљедњи, превезао сам се на Рачи, и имам пасош от команданта рачанского, и у Дмитровици био сам на контумации, и прешао сам вторе неделе поста. 12. А в кое време у мон. Хопово сад последњи ред дошао си2 О. На два дни пред Лазареву суботу. 13. В. А какви су узроци да толико крат из Турске и одовуд у Турску т. ј. трипут из Турске, а 3 пут из кесарске земље у Турску преходил јесиг О. Никакав други узрок из Турске први крат что сам прешао у ц. кр. земљу него что ми је умрла попадиа, а други и трећи крат от турскога зла, зашчо не само мене терају својом злоћом, но и проче. А из ц. к. у Турску, т. ј из Хопова у Чокешану мон. први крат заради моего сина, чуо сам бил да хоче Турци да га потурче, коего сад последњи ред извео јесм, а други ред једно кроз Васиана монаха Хоповскаго, коему и судили јесу отци и братство, и затворен бил кроз мене, а после за то, возненавидјеша мја братија, и највише что Васиан претио да ме убие. 14. В. А куда ниње намјераеш и что просиш от Г. Г. високопреосвјашчењејшаго2 О. Просим да би ми дали допушчение у коем год монастиру пребивати, зашчо у Турску више не ћу ићи, нити смем. В Карловци 27. Јулија 1752. године. Нема никаквих потписа, осим на рубруму стоји поменути натпис, писан руком Пертенија епископа. М.

Извидјение и суд

между Данилом Ришњанца и Лазара Нерадинца сушчија распри, јакоже в Нумер. Протокол

Сверху предложенија Данила Иванова рожлденаго у Рисну, ожененаго у Будиму, а сад стојашчаго у Кулпину, презентиранаго в Карловцје 26. јан. 1753. имже тужбу своју против крушедолскаго архимандрита Никанора и нерадинскаго подајника Лазара обоих зароблених бивших у Трипољу, за објешчану бившу мазду ради изнешенија книг у цесарску земљу а неиздату, предложил.

Тужител Данил поред своего предложенија соочен с архимандритом и Лазаром, исповједил да у Трипољу онаквим соленитетом клетве он полагао ние, но само да су они ондје бивши робови архимандрит и Лазар нега само просили тајно писмо изнести, иза тога Лазар у цркву увео и заклео да му какву превару неучинит кад би новце узео от негова дома.

Кад је примио писма у царску земљу изнести, от архимандрита искао ние нишча, него от Лазе искао 100 фор., а Лазар му рекао, да толико му дати не може, него кад у Нерадин дође, даће му жена дати једног коња с оправом и седам или осам дуката на трошак,