Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
292 __Архив ва историју српске православне карловач
ке митрополије
Писанија која смо ми пред отходом нашим на све протопопијате отправили, и протонопи карловачкому, намјестнику јего попу Илии и попу Петру горнија церкве за оправак чрез секретара изручити дали, овамо у Шид, Вуковар и Даљ Куд смо ми проходили, до данас јешче дошла нису, но да царско всевисочајша служба некоснит, овдје но ново писати и људем публицирати принуждени бихом. Сего ради повељеваем Конзисторијуму нашему, да опасно испитајет како су та писма оправљата, да нешчински протопоп (котораго писмо с горјеречених протопопијатов купно било) примил, а прочи непријаша, и какови то узрок да за 4 дни писма закасњеша, котора једин ден поред Дунава носишајса и приходиша. Закасњевшија да накажете, да научатсја бодрје службу своју исполњати,
Дјело званија вашего опасно исполњајте бодрствујушче, јеже чему неслучитсја невреждением вашим. Ми же јесми
Честњејшему Конзисториуму
Смирени Арх. и Митрополит и обоих ц. к. вел. тајни Совјетник всјех благ желатељ. ј
В Даље 1. Авг. 1755. Павел Ненадович с. р.
УП. да погрешение Василиа Вуића из Даља диака, влучившеееја 8. Апр. 1756, в Карловцје.
В Карловцје 8. Апр. 1756. љ. на предложение честних Покров Богородичних школ карловачких учитеља Петра Несторовича и прочих магистров ради диака из Даља родом именем Василиа Вуића пришедшаго в славенскују граматику 27. марта т. љ. котори на квартире бил при Антонију Сарајлићу, биватељу здјешнему и 6. дне текушчаго мјесјаца постелу себе у бирцузу наместио и спавао между прочими бећари, гдје једин бећар именом Алекса из Борова родом спавао и код себе у ћемеру имао различних новаца за 20 фор. и смотривши речени Василие те новце, диаволским наваждением и украо, а у јутру кад су. устали, исти Василие подранио и на утрену отишао.
Алексаже почео свое новце тражити, необретшиже их, пригласио је магистрату, гдје магистрат абие всја тија бећара котори тамо ноћили числом шест у арест узео. Тогда бећари тужили се и молили да диак не би заостао от ареста, и тако племенити магистрат без ведомости учитеља и магистров усудилсја взјати Василиа диака у арест варошки, и 24 сата держао а ником о том нејавио, и тако вси ученици учитељу и своему магистеру тужбу предложили молећи се, да ако је что и согрешио диак правилами школским или духовноју јурисдикцију наказан би бил, на кое јако учитељ с магистри, тако и конзисториум праздника ради јеже јест цвјетоноснаја недеља запоставили и притом должност магистратскују ожидали, будет ли магистрат правилним путем ступати и или учитељу или конзисториуму что диак при их во арестје находитеја јавити јеже и не сотвориша.
И тако сутра конзисториум послал пријати јего во арест свој.
И в начаље положенаго датума по указу Их в. П. Екс. во Арх. Митрополитском конзисториумје карловачком представлен бист многопомјанути Василиј Вуић, и вопрошен и разними истјазаниам и довољно вопрошен о сбившемсја случаи бивал, но никако показати у изповједати хотјел. На посљедак (бојним жезлием) принужден показати, и исповједал что он диаволским мечтением прелшчен же сотворити, на кое сие наше покорњејшее сљедует сице: