Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 253

Разсуждение :

Понеже и нехотјашч (!) Василиј Вуић погрјешение свое исповједал, јемуже самаја вешч обретших при нем новци засвидјетелствовали и вина јего судили бити, тога ради и ми праведно находим на тјеле јему претерпјети 30 паличних ударениј, и из школи изгнану бити, погибшијаже новци Алексију Боровцу подполно изручити. А что племенити магистрат когда јего во арест взјал и своеј јего јурисдикции не токмо не предал, но ниже објавил, то праведно сатифакциеју награждение да сотворит.

Все же сие на милостивјејшее Их Екс. благоразсуждение представљаем.

Дано в Карловцје из Конзисториума в начаље положенаго дне, мјесеца и љета:

Викентиј (Видак) протосингел с. р.

Јефтимиј нач. прот. карл. с. р.

Пахомиј протодиакон с. р.

МШ. Протокол и резолуциа еврху попа Николаа пароха каменичкаго, јаже јему

публицирато в Карловцје 26. апр. 1757.

В Карловцје 22. Априлиа 1757.

На височајшее повељение Их В. Пр. и Екс. дјело попа Николаа пароха каменичкаго во Арх. Митрополитском консисториумје карловачком предвзјато бист, котори за узрок что он ударением церковнаго сина кровију олтар осквернио, правилне отлучен бист.

Ниње же на прошение и иитеропозицију Јего високородиа Цесарскаго Персонала Г. Георгија Фекете де Галанта, а в наших обшчежителних монастиреј во утверждение грунтов и их привилегид истинаго комисара, он поп Николај (ашче и велми достоин многаго наказанија бје) из обичне архипастирске милости, паки от помјанутаго отлученија отрјешаетсја и благословљаетсја паки свјашченодјејствовати и парохију јакоже и прежде имјети, с таковим обаче начином, да он поп Николај показаное погрешение духовному своему отцу исповјест и наложенују от јего епитимију исполнит, и в напред да бљудетсја от подобнога. погрјешенија. | |

Сие же все милостивјејшему Их Вис. и Екс. разсужденију все подањајше представљаем.

В Карловцје 22. Апр. 1757.

Мојсеј Архимандрит.

Викентиј Архимандрит.

Евтимиј прот. карловачки.

Пахомиј ексарх.

Својеручно написано решење Митрополитово:

Да се публицира·и исполнит, и поп да се отпустит (мора бити да је био затворен).

Карловци 26. Апр. 1757. 5

И'Н.А. и М.

ГХ.

В мон. Гергетегје Маја 26. 1757.

По милостивјејшеј резолуции за сего Кирила пустиника писато игуману бешеновачкому да га примит и јему опредјелит мјесто во пустини живјети.

Во обшчежителном мон. Гергетегје 25. маја 1757. Извидјение за сверху монаха из Пакре Кирила.