Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

258 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Но понеже из оваковаго Весиног отрицанија, и јего с протопопиним репортом сказања несогласајушчаго се, јего Весу конзисториум подзорна имат наипаче да јестество родитеља к чадом о себе јављает да јест игуменово намјерение синовом јеговим извјестно било, занеже по протопопину репорту Пр. 2. јављаетсе, да жител иришки казанжија„Лозан зовоми Димитрију Земунцу, а сеј ондешнему шчатрихтеру и шесторици господарем казао, да је поменути Лозан из Ирига у Земун писмо носио да пошље у Бјелиград игумену Арсенију беочинскому, неизвјестно же из репорта от кога је Лозан писмо примио игумену носити.

Сего ради находит Конзисториум потребну бити да и протопоп земунски и Лозан ирижанин и Димитрије Трајановић земунац семо у персони позовутсја за соочение своего сказаниа и репорта на против арестованога Весе, а от шчатрихтера и поменутих шест господареј писменое свидјетелство принесут како је Димитрие за Лозана сказивао, и тако би се сему дјелу след нашао, иначеже невозможно.

Занеже и свјашченик иришки Георгиј син поминаемаго игумена беочинскаго конечно отрицает да незна за бјегство ни намјерение бјегства ни от отца ни от инаго кого разумјел ние.“

Никанор Јоановић арх. раковачки.

Пахомиј ексарх

Мирко протопоп

Јереј Софрониј Поповић.

Својеручно написана пресуда митрополитова:

Поп (Георгије иришки син игумана Арсенија) да је касират от парохиеси свјашченства, а други син (Веса) у арести да стоит дотле, докле игумен невозвратисја, и јегда и игумен возвратисја, то ови сви, а и он игумен милост и благословение да имут.

Карловци фебр. 10. 1758. ~ П НА. и М.

ХШ. Парох горњо-карловачке (ев. ваведенске цркве) Петар Табаковић поднео је 27. Апр, 1759. митрополиту Ненадовићу ову тужбу:

А. „Високо — — — —

Са великим жалованием и с плачем припадаја В. П. Ексцеленции и тужбу предлагају на противника црковнаго и супостата моего Проку Новаковића гонитеља свјаштеническаго, будући да јеште от у почетку наложене мое службе ради церкве кола нареждивати и циглу носити почеше мја сенатори карловачки гонити по пијаци и со штапом терати и тући, неколице и за браду и за косе влећи на вашего јеште ту сједења, а после ће ме и утући.

Тако днес више речени Прока, велику пакост цркви учинио, и људма марву позатварао, без никакове штете у послу бивше, по лажи субашиној како · јесу донесли. И људма не хотјел марву и коње отпустити да цигљу возе, но и људи дангубили и марва гладовала у затвору, и ја ходао пустити, он кључ од затвора отнесао у поље, а когда ге дошао из поља, нашао сам га на пијаци, рекао сам му: зашто цркви пакост чиниш и толику марву људма у затвору держиш. Ако буде штета била после можеш звати. Он же на то на мја извадившисја, зачео на ме викати и псовати на сред пиаца: матер и оца говорећи: нисам ја твој колотер да знам что тебе треба, једна хуло и лажо и шпионуи