Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије _ 250

ниткове, и затерао ме са штапом у касапницу Рајкову, замавајући на ме; а когда сам изишао напоље, ухватио ме за браду и штапом неколице био. А у мене ничто не било у руку кромје једне бројанице, не могох му ничто учинити, ту мја ружил и псова с великом псовком, претећи.

За кое покорно молим се В. Е. да би мене таковаго супостата с врата скинули тасесвакцију (сатисфакцију) дали за безчестие његово и прочее гонение. Аште тако њихов почетак на мене останет, ја више у том дјелу службе исполњавати не могу, опростите мја да сам миран, шњим се носити не могу, а наипаче са Проком Новаковићем, свирепство коего више подносити не могу да мја протеруе како курву кроз варош и срамоти свакојако пред људма и иноверци.

Сад сам га коекако отерао, а други крат ако на ме пође, не ћу моћи, биће зло велико.

За кое всеколико мое страдание извјештају и себе у милост вашу високо архипастирскују вручају и с тим остају ожидајушти милостивјејшија резолуции и јесм — — —

Јереј Петр Табакович парох горње цркве карловачке и страдалац.

Б. /

29. Апр. 1759. поднео је митр. Ненадовићу Прокопие Новаковић ову тужбу:

Високо — — — —

Вашој високој Ексцеленции са понизнвим молением припадаем и изјављуем поради оца Петра пароха горње цркве што се случило помежду нас поради неки со опроштењем коња што су били затворени заради потрице и послао ме г. штотриктер да гледим потрицу и кад сам дошао видил сам да је мала штета, тако штотриктера не било код куће, ја сам пустио коње; тако међутим не било из горњег краја кроме 1 коњ; него воросовачки коим ние заповедато да иду на службу.

Када сам отпустио, пошао сам од мое куће и отац Петар из двора иде, почео ми говорити: Зашто си ми затворио коње, ја сам му одговорио: ја нисам затворио него субаша оче и јесам рекао: данас јеси оче Перо са питропи кавгу учинио, пак и самном оћеш, не чини све за један дан, и сотим јесмо се растали.

После пошао сам своеј кући, а оца Петра затекао на Рајка касапина дућану и он започе говорити и паки ја сам му рекао: оче, оставиме се, давно је мирно от тебе. Абие ћипи, узе штап да ме удари от Мишка Петрића, и недопусти му штапа. Тако утрча унутра у касапницу и узе месарску велику сатару и на ме замануо, сад да расечем га и мене оца и матер изелица варошка и протерам те како курву из вароши и јест ли тео десет крат да ме узме за косе, и ја сам његове руке све отискавао од косе мое, и бојао сам се да неограишем от нега, а друго и от Њихове Ексленцие, понеже његова реч: сад ћеш однети свилу као Сима Загорчић и Парић, и потом никакове речи ние зауставио, што е год знао горе мени изговорио от своих уста и што је могао највише псовати и потом посреди узеше га људи Мила Кулунчија те га у дућан увукли и он викао: пусти ме да га убием, одавно сам намерение имао.

Сотим јесмо се растали, а боја никакова ние било, нити моја рука на свештеника дигнута, нити може посвједочити, а ја јесам њему сваку част ваздавао јеште от негова поставленија на свјаштенство, и он у мој дом доходил и част имао и после доста је на мене дизао кое какве брани и безчестија и у моју кућу доходио тајно и одслушкивао што ми чинимо и што се разговарамо, и на пенчере наше доходио ноћу преслушкивао и јесам га био једин крат обтужио

Г. бачкому, када био Администратором (то је било 1748/9.) после почившаго Г. %#