Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 265

Сверху того јеште к нам вејакују милост и љубов показивал и нас гостољубно дочекивал, коеге његова гостољубија и милости ми исполнити неможемо кое не само нам ·-парохианом, но и страним пришелцем. Бог всемогушти да исполнит јему за његову доброту и безлобие, кое всјакому познато јест.

А будући да он свјаштеник наш најстарши здје при Архиепископим нашеј, а многаја страданија чрез завист, доношенија и оклеветанија ложнаји код В. Е. претерпјевает (за коего ми вси опште молимо се В. Е. да би у напредак оваким његовим супостатом не имјели вјери, јати) за коего нашего свјаштеника јеште уповајуште надјеемосја да них Е. от здје јеште болшују коеју честију и степенију јего повисит, за његове толико љет двадесјат служаштаго при сеј Архиепископии заслуге и мјерите јего код церкве нашеја, нам служаштаго, того ради покорно молимосја да њест под ногам младшим.

За кое паки ми вси опште Христиани и ктитори горње цркве св. воведенске са нижајшеју покорностију кољено поклоне припадајуште к ногам В. Е. просимо и молимо за нашего свјаштеника страждајуштаго, да бисја самиловили и јего к нам у свој штонт и парохију допустили и благословили, за коего мољаштесја вејех нас обште у милост Вашу високо-Архипастирскују вручајуштих истим остаемо ожидајушти милостивјејшија рецолуцим и јесми

Вашего == — =— =

Покорно послушни нижајши раби ми вси обште мали и велики Христиани и ктитори горње цркве карловачке св. воведенске.

На полеђици написано руком писара конзисторијалног: „Ради писмене тужбе цјелаго здјешнаго племенитаго магистрата карловачкаго, по дјелу јего јест примил суд“.

Из Арх, Митрополитскаго Конзисториума карловачкаго.

# ж ж

На инквизицији (в. Г.) на последњој страни табака стоји: „Понеже сообштник и суперник здје протоколованија вини преставилсја, а парохијани св. воведенскаго храма своими под 6. и 24. феб. сего текуштаго года молбеними нисаним и многих духовних лиц ходотајств убједиша нас напред стојаштују сентенцију за попа Петра Табаковича в милост и примирение промјенити: Тако же јест Наше последњее и весма крајнее изречение, да и он поп Петар от себе и парохиани јего за јего исправление и мирни живот поручение писменое нам дадут, како ће он живот свој внапред умирити, и недати прочее повода к судејскому на себе изреченију, и тогда да останет при парохии церкве реченија Богородичније горнија карловачкија, обаче се да будет посљедни и крајни пут занеже потом не будет јему милости во дне живота јего.

Ми убо молим и препоручуем Богу и Богоматери да јему живот умирет, напрасност јего утолет и смирено мудрствовати устројат; или аште паки покусит се противодјејати и возмуштати и љубопрјетитсја или иначе немировати остављаем да Бог и Бого Мати с ним по свјатој своеј воље устројат с ним попом Петром, како не бисмо прочее с ним дјела имали.

Сиг јему пред поручники јего да огласитсе, и аште сему довлесотворит праздников сих великих ради Христових и Бого Матере благословено да будет јему здје паки при парохии остати и свјаштенодјествовати и отлученија нањ изреченаго свободну бити,

В Карловцје 24. Марта 1760.

Смирени Арх. и Митрополит и обоих Ц. К. вел. Тајни Совјетник

Павел Ненадович с. р. (Само је потпис Ненадовић оригиналан).