Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

_ 266 __Архив за историју српске православне карловачке митрополије

|.

Порука штатрихтера и њеких бивателеј карловачких ради пароха горнија свјатововеденскија церкве Петра Табаковича.

Понеже ја низу потписани парохиални свјаштеник свјатововеденскија карловачкија церкве, за мое противоправилное обхождение Јего Превосходителству, Преосвјаштењејшему Г. Архиепископу н Митрополиту моему показаное преслушание и прочаја пред честњејшим конзнсториумом митрополитским развидјенаја и обличенаја погрјешенија по заслузи моеј осужден бих из предпомјанутија парохии моеја и мјеста инамо во иное мјесто премјестити се: но како ово на мое крјепчајшее послушанија, подчиненија, смиренаго со всјеми обходенија и житија исправленија објештание и смирењејшују молбу, ово пак и наипаче на приљежњејшее всјех предпомјанутија церкве парохианов о мње ходатајство и поручение, високопоменуто их Превосходителство Г. Арх. и Митрополит наш в надеждје објештанаго исправленија моего, мње сију и посљеднују милост учинити и при парохимн воспомјануте карловачке горне церхве оставити, милостивјејше изволили јесу; того ради ја крјепостију сего обвезателнаго писанија моего објештају и непринуждено сам на себе суд навожду, да аште ја в напред в непослушаним, неподчиненим и о звании моем пресвитерском и парохиалном небрежении и должностеј неисполненим једин крат и в најменшем постигнем се, тогда абие без великаго милосердија, ходотајства и проштенија и надежди из мјестаКарловаца онамо, куд от јего Превосходителства назначено будет и опредјелено, пресјелити се хошту должен буду без великаго изјатија и каковија на то помошти

ж ж ж

Ми же бивателие карловачки свјатововеденскија церкве парохиани један за све и сви за једнаго не само за сад, но и за всегда ради здје подписавшагосја пред нами свјаштеника нашего со сим поручение и јемство наше даем, да поменути свјаштеник објештанију сему своему довлетворение учинити и должности своја и мирное со вејаким обхождение творити будет: Аште ли постигнет се у чему год преступити објети и звание свое, објештаем, да више нигда у напред за јего молити, нити код себе имати восхоштем ни будем, но паче сами свјатјејшују Архиепископију и Митрополију нашу молити долженствуем, да јего от нас преместет инамо, а други код нас намјестит се.

Ово обвезателное јемство за сад и за свагда от себе даем.

В Карловцје 25: Марта 1760.

-- Јереј Петр Табакович парох горње цркве карловачке св. воведенске с. р

-- Георгије Јоанович штотрихтер с. р.

–- Јефта Радосављевич епитроп горње цркве.

+ Васа Несторовић.

+ Игњат Веселиновић.

+ Павел Вучковић.

-- Јоан Сандић,

+ Јоан Вуић.

+ Јоан Радуловић.

ж ~ ж

Занимљиво је у овој парници то, да се у њој наводи и спомиње поп Петар Табаковић, парох горњоварошке св. воведенске цркве.

Међутим он се у протоколима исте цркве обично наводи под именом Петар Милосављевић и то од 1745. (старијих протокола и матрикула и не ма)