Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

Да би се пољуљала вера у тврдњу Доментијана и Теодосија, како је св. Сава постигао автокефалност српске цркве када је постао и архиепископ, истакнуто је, да Димитрије Хоматин, охридски архиепископ, у своме познатоме писму 'од маја 1220, упућеноме св. Сави, не протестује против автокефалности српске цркве, него само против његова архиепископства. ‘I Тачно је да се тамо не истиче нарочито, како је _св. Сава учинио српску цркву самосталнрм, али ја нипошто не бих смео рећи да он није мислио и на постигнуту автокефалност српске цркве када је писао своје протестно писмо. Димитрије Хоматин јасно вели да се је св. Сава, вративши се у отаџбицу, прогласио за архијереја Србије, и то величанствено: „ЕврјЗса; реуаХмсти ■/.TipuT'cop.svo'.* 2 ) Због његова начина писања, због бираности и заврнутости тадашњег византинског стила уопште, често недовољно јасног, Јаије могуће казати мислим са свом сигурношћу да ли је Хпматин мислио при овим речима на српску прквену самосталносду алц још мање се сме тврдити да је. он никако и не спомињег' Охридски архиепископ је веровао, као и св. Сава, да цар има право узвишавања црквених достојанственика (не велим да је то автокефалност), па није могао сте стране ппбијати архиепигкппгтво— са—Сзве, за које је очевидно знао да је добијено с царским пристанком. Он је само истицао да би св. Сава, и у том случају, морао бити раније епископ, што је очевидно претерано, и да међу тадашњим грчким владарима уопште нема личности с несумњиво признатим царским авторитетом. Шта је друго, као епирски човек, могао чинити? Када је Хоматин признавао царско право на повишење достојанства у цркви, онда је морао још пре признавати царско право на одлуку о црквеној самосталности, наравно, с пристанком цркве. Автокефалност његове цркве била је чист тип самосталне цркве по царској вољи. Зато охридски архиепископ заиста није могао протестовати против автокефалности, постигнуте царском вољом, него се бацио на архиепископску част св. Саве, за коју му је, по његову ми-

1) Глас, CLXI, 1934, 238—239. 2 ) M7)Xiapdy.r)c ’A., о. с., 647.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ