Beogradske novine

Strana 2 .

Utorak'

BEOGRADSKE NOVINE

9. oktobra 1917.

Nacrt novog ustava za Pinsku. jNaročltl brzojav „Beogradsldh Novina“) Helsingforf*, 8. oktobra. Potrogradski bizojavni uiod javlja: Senat je izradio nacrt za novi politički sistem U Finskoj. On. ćo biti republikanaki. List' „T o s e" đonosi ovo o osnovi novog sistema: Zakono'davnu vlast vržićei zemaljski sabor, koja će prelrpiji 'dvije izmjene, naime oi velikom knezu i (ulpraVT Isbonii zakon nećo so mijenjati. Poglavar državo bićo pre'dsjednik, koji će na osnovis jopgteg izbomog prava biti izabraa na pet go'dina. On ćo Finsku zastupati prcma Evropi, imonovaće ministre, o'do{ravaće zakone kojc zemaljski sabor flotiese, postavljaćo višo činovnike i imaćo bravo pomllovanja. Ministri biće o'dgoyorni samo zemaljskonr saboru. Da bi Se 'đoveli u rcđl od,nosi izmedju Rusije i Finske stupiće u sporazum zakonodavna tijcla obe zeinljc. Ako bi to bilo iiemoguće, oba će naroda živjeti u potpUnoj nezavišnosli', Ili ćo se pitanje o Ujihovim ođnosiina moći podnijet# mirovnoj konfercuciji ra'dr proučavanja. Poslije obuarodovanja nczavisnosli zemaljj»ki sabor će izaslati svoje izaslaniko, da o tome izvjesti Evropu, i izabrače svojc izaslanike za mirovnu koufeivn^iju. Poslijc rata će ltusija povući svoje če(e iz Fiuske i pre’daće joj svo ivr'djave, koje se danas nalazo još u njcniin rukama. Organ agraraca ,,Man Kansa" donosi članak, kome je očevidno svrba, da nacrt novog sistema, koji jo scnat izradio i koji će uskoro biti podnjet radi proućavaiija kb'nfeieniiji stianaka, pcpularišo u Finskoj. List smatra kao sa s\im prirodno, što će se sabor progtasili ustavotvomim i l lusk'u pio.'asill za republiku. „Tose" piše juS, da prog'ašavauje repul: ike neće Iiili sanio čin mudi'osti, jpego. i polrebc, da bi se u buduće obržavali dobri siisjcdni ođuosi s Rusijom', toja se sad obrazovala kao mpub’ika. Mogućr.ost akcije njemačke flote u finskom zaiivu. Uzucniirujuće vijesti u Petrogrudsi. lvb. Slockbulm, S. oklob'ra. ,,n ječ" pretresa m o g u ć n o s t a kcije njcmačkc flote u f'nskom zaJivru kou Kronstadla ili Revala, da je hrinistar momavico dobio uznemirujuće vijesti, prcma kojima se možo uskoro Očckivati iskrcavauje Kijcinaca.

Akcija za mir. Saztv sobranja radi odrcdjivanja držanja preina papiuoj lioti. (N'aročiti brzojav „Bcogradjkiii Novina“) Bcrlin. S. oktobru. .,V o s s i s e h c Z c i t u n g“ javlja tz Sofije: Sobranjc je sazvano u vanrcđtiu sjeđnicu na dan lč, oktobra. U ovoj ćc še sjcdnici priprcmiti radovi za redovno zasjcdavanjc i odredićc strankc svoje držimjc prcma bugarskom odgovoru na papimi no'ir.

Austro-Ugarska. Pokret za mir. Kb. Bee, 8. oktoora. U velikoj dvoraui opš.iiioJcc vijcćnicc bio je u nedjelju poslije podne skup više liiljada hrišćanskih socijalista ii korist miru. Njegovom Vcličanstvn upućen je tclcgram, u komc so izričc srdačna blagodarnost, što jc Njegovo Veličanstvo dostojno prilivalilo plcmcnitc intencije svctoga Oca za uspostavljanje mira. Iz svili krajcva monarliije stizuli su pozdravni brzojavi.

Nova talijanska ofenziva? (NaročiU brzojav „Beogradsldb Novlna 1 *) Zfiricli, 8. oktobra 1 . - „Secolo" javlja s fronta, da su prispjele s t a I n e a m e r i č k e v o j n e k o ni i s i j e u t a 1 i j a n s k i g I a vnl stan 1 na to nađovezuje nadu, da će uskoro otpočeti novl tallj a n s k i n a p a d.

Japan i Kina. Izjava japanskog poslaiiika. Kb. Dcrn, 8. oklob'ra. ,,DaiIy. Mail" javlja iz Ne\v. Yorka: Japanski izvanredni poslanik Iši izjavio je predstavnicima štampe, da jo amerikanska štampa na pogrješnom putu, kad tumači njegovo riječi tako, kao da on proglašuje iapansku Monroedoktrinu na dalekom lstoku, jer je Japan obećao, 'da on sam neće krnjiti prava Ktne i 'da ćo se pridržavati osnovntih prava „otvorenih vrata" i istfli zgo'da, dok Monroe doktrina no sadrži odgovarajuća uvjercnja Sjedinjenih Država odnosno 'di'žava srednje i južno AmeriJče« Iši je'dodao: Razumije se, da ta ispravka no znači, 3a on ili drugi dovode u siunnju politiku Sje'đinjenih Država. Zna se, da bi Sjedinjeno Države prema drugini'državama svagda č.asnioj i cdinjereuo postupale. Engieska u ratu. Nova politička stranka. Kb. Bern, 8. oktobra. Londonski dopisnik „Manches t e r G u a r d i a n“-a doznaje, da uprava Labonrove stranke, Iioja je do sad dosta Iabavo bila sastavljena iz slnično-radničkih uđruženja i sociialističkih grupa, namjerava, da od njili stvori jednu is'tinsku nacijonahm stranku s opširnim programom i organizacljom po primjeru liberalus i uuionističIce strauke i da u nju prikupi svc slojevc naroda. Raidi donošenja zaključka ! po toj stvari sazvau je za 23. oktobra i skup dclegata doiičnih krugova, koji I će se u slučaju sporazuma konstituisati kao iiprava uove političke jstraiike. Novo pozivanje pod zasiavu. iN' .ročiti brzojav „BcogradskiU Novina") Zuricli, S oktobra. Iz Lomloua javlja ,,Secolo“: Posijednji pozivi pod zastavu obuhvataju t ri č c t v r t i m i I i j u n a 1 j u d i. Ta mjcra znači toliko, da i Engleska smaI fra, d a j e k r a j r a t a j o š v r 1 o d a-

Kabinetska kriza u Svedskoj. Liberal Ebeu preuzeče sastav uove vlade. Kb. Slockliolm, 8. oktobva. Knko se govoii, Dranting je <lol>io zvaničnn lmredbu za dbraznvanje kabiiicfa, Kako ćc pouz'dauo on to odtiiii, sastav kabmcla će se povjerili Jiberalu Ebean. Radništvo protiv koaiicijc. Kb. Beilin, S. oklobrn. 0 švedskoj minislarskoj krizi jav< ija so ,,\'orwarts"-n: Sve'dska laduička stranka je riješila, da odbije ulaz ' u lcoaiieijono ministarstvo, jcr 'ilesiiica no proža nikakva jamslva za prova'djanje ■ ustnvne reformc.

Stanje u Spanskoj, Ukinuće opsadnog siauja uad Madridonj. Kb. Ma'diid, 8. oklobra. FkimUo jo opsaVhro slanje, kojo je u svoje vrijeme na'd Madriđo n -ol.javI Ijeno.

im jc dat posrcdnim putem, prcko Niša | na ovaj način. 21. scptcmbra u tri [ sata poslije podnc zagrmišc u Nišit iz- ; ncnada topovi. Sa istočnc stirane, bu- j garskc teritorije, pribtižavala su sc Nišu dva aeroplana, letjela su u dosta znatnoj visini pravccm srcdini grada. Kad su bili nad Nišavoni, izmcdju tvrdjave i zgrađe načclstva, u kojoj jc bilo ministarstvo spoljnih poslova, bacili su 7 bombi, kojc su topovskim pucnjem cksiplodiralc na samoj obali Nišave prema zgradi načclstva. Poginulo jc 5 lica, mcdju njima jedan austro-ugarski ratni zaTobljenik, a 3 jc ranjeno. Ovaj uam jc dogadjaj objasnio cio položaj i uvjerio svakoga o budućiiti namjerama Bugarskc prema Srbiji. On je i poslaniclma sporazumnili sila u Sofiji bio rjcčit odgovor na njiliov ultimatum. 23. septcmbra su oni napustjli Sofiju, naročitim vozom su otišli u Dedeagač, gdjc su se iikrcali u brođ i odmali produžili svoj put đalje. — 24. septejnbra u 7 sati ii večc jc napustio Niš bugarski poslanik Čapralikov, a 25. septembra u 4 sata u jutru doputovao je iz Sofije u Niš srpski poslanik Čolak-Antić. Timc je u odnosima izmedju sporazumnih sila i Srbija s jedne, i Bugarska s druge straue bilo svršcno. Do 27. septcmbra trajalo jc prcbacivanje srpskc v'ojskc na frontovc prema Bttgarskoj, koliko je vojske ostalo na frontu Save i Dtmava i na Drini nikome nije bilo poznato, ali je svaki ozbiljno strahovao od bliskih dogadiaia.

rostijo svcga goro navAlenog sncLbonosni dogadjaji za Srb : ju l)i>:o tu so razvijati. — 23. septembra n 8 'sati u jutru išao vt'im, obuzet razuim mislima u miuistarstvo spoljnih poslova. Na inostu preko Nišavo srctno me rnoj dmg. Na licu sam mu pročitao veliktt zabrinutost. „Dalđe" rečc mi on, ,.jučo su otpoče!i!“ „Sta sc Olpočelo, - ko jc o'počeo? ‘ upitum ga s ncstrpljenjem. ,,Pa, austro ugarsko-njemačka ofen. ziva protiv Srbije", odgovoii on. Sinoć jo došao prvi izvjegtaj, da jc juče u j u t r u k o'd B e o g r a d a, i s p o d g r ad a p r e »1 a n a n ašu s t r a n u a n s t r ougarska vojska. Dorba so vo'di strašna. Boogra’d so sa svih strana tižaisno bombatdujo. lz tog se izvjcštaja vidi, 'da jo protivriik već jučc zauzeo jeda,n, 'dio grada, a!i ćo vjorovatno biti, da jo ušao samo u prve u!ico s 'đunavske straIV?. Brojuo stanje protivnika ne zna so tačno, ali se misli, da je protivnikf fia “naSu stranu prebacio najmanjo 'dva Fataljuna". ,,Pa Sta je đo sinoć bilo, znali se što opširnije?" upitao sam mog 'druga dosta uzbunjcno. „Nikakvih drugih vijesli neina, đo podno ćo vjerovatno biti. To -ti jo sad, iz ove kožo ndpj'đ. Sad samo treba da otpočnu još i Bugari" — završi moj 'drug, i produži put. " • < (Svršiće se.)

Najnovije brzojavne vijesti. Orčka u savjetu sporazunmih sila. Kb. Mi'ano, 8. oktob'ra. i Prcma ,,S e c o 1 o" javlja alenski list „Hestia", Francuska jo pozva’a Grčku ’da imennjo svoga vojuičkog zastupnika, koji ćo učcslvovati u savjetovanju savcznika u Parisu. Brodarska nesreća tt marseillskoj Ittcl. Kb. Bcrn, 8. oktobra. ,,P r o g r e s s d c L y o n“ javlja iz Marseillcsa: Noću izmedjjit 5. i 6. :. inj. r sudario sc na ulazu u mairseillcsko pristanište parobrod ,,N i q tt e 1 e n“, koji je dolazio iz Havra, s korsikanskhn poštanskim brodom ,,AIfano“. Parobrod ,,Niquelcn“ je presjcčeat po sredini tim sttdarom i odmah je potonuo. Brođolonmikc je primio poštanski parobrod. Koncert Maje de Strozzi u Zemunu. Opcrna pjevačica gdja Maja dc S t r o z z i. poznata i ovdje kao Madani8 Butterfly i FHina iz doba gostovanja hrvatske opcrc, započela jc u druš-’ IVu svoga supruga g. Bclc pl. P c č i č a koncertnu turneju po Hrvatskoj, Srijemu i Banatu, da tako i provinciji u jednu ruktt đadc it izvacitna u pojedinih openiilt partija sliku svojc umiećc u inalom, a tt drugu rukit da popularizira modcrnc kompozicije hrvatskilt glazbenika. Nastojanje daklc svake hvalc vrijedno, a tnisija nc sasvim !aka, kad sc uzmc u obzir, da već karaktcr glasa ovc vanredne njcvačice nijc za običnc pozorišnc efekic. Taj glas nc reproducira samo arije, nijc odjek, sredsiv.o i ,,grainofon“ njibov, već jc u njemu daleko višc: p s i h o 1 og i j a samc kompozicije. Odatle onaj „Stimmimg‘, što sc neopazice i poscbniin čarom spusti na slušatelje, čim ona nekoliko takta otpjeva; to je ouaj prcnos duša u krajine pjesnika i skladateIja, koji mogu proizvesii saino veliki umjetnici. Maja dc Strozzi, kako sc innije sa svotn dušom unijeti u opermt ulogu — tko da sc ne sjcti boli njezine ,,Traviate“ i sanjarske „Rttsalke”! ' — tako i dispozicijit najmanje pjcsmičicc prcncse onaj čas, dok pjeva, na svoje licc, oči, dušu, a uaročito na glas, koji se onda prilagodi svakoj pojcdinosti glazbcnog'štdkht. Upravo kultura toga glasa zapitpilijbf ta rafiniranosr ti koloraturi, u ćiii4ifciiWa ) koji se ko biseri prelijevaju iz iijčžina grla, a nada sve ebističnost i milina, po kojoj je Maja dc Strozzi stckla ime „slavuija lirvatske operc“. Ma da sc cijcnjeua gošća u nedjelju borija s lakom indispozlcijom, koja je razttmljiva na putti i za kišljiva vrcmena, ipak se tck ti dubinama zamjećivala kao neka magiica, dok stt visino bilc čisie i punc. U prvom sq iza velikiii arija „Samsoua i Ijubavne moiitve iz ,,Toskc“ mogrjq i; §yatko uvjcriti, da ima pred sobonj;-j)j^,yačieii evropskih kvaliteta. Ipak prava Maja iskočila jc istom u boli nesretiie i romantičnc ,,Lakme“, kojoj jccaji u ćurlichna p.mu ostavljajuei n duši jeku neizrccive čtžnje. Pljcsak jc iza ove izvedbe bic toliki, d;a se ta tačka morala pouoviti. U ovaj okvir došle su one Konjovićeve skiadbe: (Cltanson, Iščekivanje i Vcecrnja pjcsma), koje su radjene pod dojmom cvropskih majstora (naročito Debussy-a), pa im je na<rodni zadah jedva zametljiv. Kompozicije su korektno ispunjeiie, tek mjestimice pretrpane, a naročito je izradjena kao umjetnina „Večcrnja pjesma“, koja teško da bi igdje našla boljcg iu’crprota od Maje. U drugoin se djclu svidjela takodjer Davidova arija iz opere ,,La perle du Brćsil“, još više Sfraussov „Konccrtni valčik“ u bravuroznom Majmom predavanju, a najvise Konjovieeve narodtte i orijcntalne: Pod pendžcri, San zaspala, Nanc kaži tajku i nada svc: ,,Sabah“ sa sjetnim mitjczinovim „Allah ckber . . .“ u rano jutro. Cisto sc osjcća, kako dilberMaja piačc za svojim sevđahom . . . EltTa zemunskog gradjanstva s gostitna iz Bcograda isptmila jo gotovo sve redove vclikc dvoranc „Grand Hotcla“ i bcz daha sltišala svaku tačku, da na koncu provalf u bttran i oduševljcn pljesak. Umjctniea jc posiijc prvog dijela dobiia tri velike kUc cvijcća s hrvatskim trobojkama. — Ne sinijemo da zaboravitno diskrehiog joj pratioea na glasovirtt g. Pcčjea, koji jc jednakiin shvaeanjem upotpunjivao j)jevanje svojc gospodje. Priređjivačkom odbortt svaka čast i livala!

Grad i okolica. Dncvni kalcndar. D a n a s je utorak !). oktobrn, po slarom 26, scptembra. — Rimokatolici: DionFije; pravoslavni: Sm. Jovana jcvan. Casnlčka i finovnlCkn kasina otvorena jc do 12 saU u noći. C. i k. vbjnički dom: Citaonica, soba za pisanjc i igranjc. kantina. Otvorcno od 7 satt izjutra do 9 sati uvcče. Slobodan pristupsvaltomc vojniku. Beograds fci .0 rf cum (u baSti Hofcl Takova); Dvijc prcdslavc, prva u ■), a druga kao obićno u b'30 sati uveče. Kincmatografi: Vojni klno uKralja Milana ulicl 56 (Koloseum): U 4 i 6 sati posi. p. predstavc za gradjanstvo. — C. i kr. gradjanskl kino naTcrazijama br.27 (Pa-, ris): U 6 sati uvcče prcdstava za gradjanstvo. Noćna služba u 1 j ckarnama : U sedmlci od 7. oktobra do ttključivo 13. oMo

bra držaćc noćntt službti n Bcogradu ovc Ijekarnc: K u 3 a k o vi ć, Kncžev spomcnik 2; Niko 1 ić, Bitoljska ulica 2; Ljekarna crvcnoga krlža, Bcogradska ulica 2; Stojlć, Sarajcvska utica 70. Red vožnjc parobrodom iz Beograda u Zcmun: 7. 8, 9, 10, 11 i 12 sati prljc podnc; 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 sati poslijc podne. Iz Zcmuna za Bcograd: 6'30, 7'30, 8'30, 9-30, 10 301 11'30 pr. podnc; 1-30, 2'30, 3 30, 4‘30, 0'30, 6.30 1 7 30 posl. podne. — Iz Zemuna u Pnncsov«: u 1 sat posiijc podne i u 8 sati u večc. — Iz P a ncsovc u Zemun: U 6 sati lzjutia l tt 4 snta poslije podne. — Ladja, koja vozl izmcdju Zcmuna i Pancsovc i obratno ne pristaje u Bcogradu. — Brodarski saobraćaj Obrcnova c—S mcdcrcvo. Polazak iz Beograda za Obrcnovac: siijcdom i subotom u 7-30 sati u jutro; iz Obrcnovca za Beograd: četvitkom i ncdjeljom tt 7 sati u julro; iz Beograda zn Smcdcrcvo: nedjeljom i če.tvrlkom u 3 sata pcslije podnc; iz Smcdcreva za Bcograd: utorkom 1 petkoin u 8 sati u jutro. — Brodarski saobraćaj izincdju Bcograda Budimpcštc: Brod iz Beograda za Btii dimpcšlu krcćc svakoga dana u 5 satl izjutra; brod stiže u fcudimpcštu đrugoga dana u 5‘30 ssta poslijc podnc. — Jz Budimpešte za Beograd krećc brod svakoga dar.a u 8 sati prijc podne; u Beograd stižc taj brod drugoga dana u 7 20 satl poslije podnc. B o t a n i č k a b a š t a. Otvorcna utorkom, čctvrtkom, ncdjeljom 1 praznicirna. Posjet bolesnika u bolnicama: U bolnicl „Brčko*: od2—4 sata poslije podne. U bolnici „Brflun": ođ 9‘30—12 sali prije podne i od 2—4 sata poslije podnc. — U c. i k. gradjanskoj bolnicl: u utorak, četvrtak i nedjelju od 1—3 posiije podne. Riječno kupati 1 o na Savi, otvoreno od 6 sati izjutra do 7 sati uveče. Vojno parno toplokupatilo u Car Dušanovoj ulici. — 1. Kup a t i 1 o u k a d a m b : a) Za vojnc osobe otvoreno radnim danima od 7 sati prijc podne do 5 satl poslije podne, a nedjeljom i praznicima od 7 sati prije podne do 12'/ 2 sati u pođnc. — b) Za gradjanstvo radnim danima od 9 sati prije podne do 5 sati poslije podne, n ncdjeljom 1 praznidma od 9 sati prije pođne do 12 l / a sati u podne. — 2. l’arnokupatilo za časniko i n j i m a r a v n e č i n o v n i k c otvorcno je utorkom, srljcdoin, petkom i subotom od 7 satl prijc pođne đo 5 sati posiijc podne, a nedjeljom i prazniđma od 7 sati prijc podnc do 12 i/ 2 sati u podnc. — Za gradjanc muškogpola otvorcno je paruo luipatilo ponedjeljkoin i četvrtkom (ako u te dane nc pada kakav praznik) od 9 sati prijcpodne do 5 sati poslije podnc. — Časnicima i njima ravnim člnovnicima stoje na volju da sc sinžc parnim kupatilom i u danc odredjene za gradjanslvo (poncdjcljkom i čclvrikom). Blagajna se zatvara radnim danima u 12 l / 2 sati, a ncdjcljom i praznicirna u 12 sati u'podne. Zadušnice. 2. 0 . nij. prcmimila jc u Trsui mati g. potpukovnika, Crevat a, juče, 8. 0 . tnj. čjtale su se u poslaničkoj kapeli žadušnicc za pokojtiicu. Istorijskj kalendar. Na današnji dan, 9. oktobra JR76. god. krtmisan je 11 a solinskom poJju lirvatski kralj Z v o n i 111 i r. — 9. oktobra 1802. god. rodio se u Sibenik u u Dalmaciji slavni Nvkoia T 0 m as e 0 . On je do dtiše svoj život i rad posvetio sivaranju ujodinjcne talijanske kraljevine, ali jc uvijek s ponosom isticao svoje slovensko porijeklo. Napisao je na srpsko-lirvatskom jeziku djelo ,,I s k r i c c“. — 9. oktobra 1S13. god. rodjen je u R 0 n c 0 1 i u Italiji čuveni komponista Giuseppc V c r d 1 , tvorac proslavijenili opcra „Aida'*, ,,La Traviata", ,,I1 Trovatore' 1 („Triibadur“), ,,Rigolctto“ i drttgih. — 9. okfobra 1835. god. rodjcu je u Paris u isto tako čuvcni komponista C am i 11 e S a i n t-S a e 11 s. — 9. oktobra 1846. god. rodjeu je u K 0 p c 11 ii a g 0 1111 danski pjesnik Holger Dracliniann. — 9. oktobra 1<S74. god. položcn ie prvi tcmelj s v j e t s k 0 g poštauskog savcza, koji jc 1878. god. prošircn ua veeinu kulturnih đržava. Simfonijski koncerat. U ponedjeljak 15. 0 . tnj. prircdieo vojna posadua glazba u pozorišnoj dvorani na Terazijama simfonijski konccrat, na kojem ćc sudjelovati i tnnogi ugledni umjetnici. Karte za ovaj konccrat mogti se kupiii kod upravc mjesne vojnc menaže. Za koncerta bičc j>ostavljen i buffet. Cist priltod je namijcnjeu zakladi za podupiranje udovica i siročadi. Prilog sirotin.ii beogradskoj. Crkvasv. Nikole 11 a N 0 vom Gvoblju poslala jo sirotinjskom odjelenjti op.štinc grada Beograda svotu od 20.30 kruua, lcojit je svotu novaca skttpila prilikom bogoslužcnja na tas, kao svoj prilog za pomaganje sirotinje grada Beograda. Loptačka ntakmica Beograd- Kragnjevac. Pickjuče u nedjolju obavljena jc u Košutnjaku „futbalska" utakmica izmedju kombinovanog kragujevafckog i bcogra'dskog kluba kao revanš za utakirbcu, koja je bi!a prije pefnajestnk idana vt Kragujcvcu, a u kojoj su bi!i pobijo'dili Kragujcvćani sa 1:0. Rojazan 'da ćc rdja* vo vrijcmo omesti utakinicu nijo sc obislinila. Osvanuo je lijcp i svjež jescnji 'dan, kao stvorcu za sporlijskc utakmicc. Mnogobrojna puhlika slegla sc u Košutnjak, Me'dju gledaocima bilo je dosfai austro ugarskih a i tEko icina iv,emLĆ ih oficira, na kojc su objc shane svoji/n ispravninr igranjcm ufinili 'dobar utisak'. Taćno u četiii sata 'dat jo znak za poćctak utakmice. U početku jc igra Ulc'.a; 'dosta jednostavno, Prvi ,,gol“ dadoše Bcogra'djani, đok su so Kragujcvčani uskoro zatim revanširati, tako 'da je po 'datom oihnoru rczultat bio 1:1. U dritgoj polovini igro olijo su strane stiipiD ndvojonom snagom u borliu, u (oku kojo t 'o 'došlo do vrlo zammljivih jsitunciju. J krntkim razmacima 'došto je do tii

Broj 277. „gola" a poslijo <lugo liorbe đošlo jn * do posljeđnjcg, koji su dali KiagujevčaiiT, tako ‘da jo krajnji rozultat bio 3:3, znači, 'da je utakmica ostala neodluč<m. Kao su'dija fiuigirao je g. Jakoscli, 110 pošto su kao što rckosmo, o!)jo strnn : u igri bile veoma ispravne, lo sudijloa intcrv'cncija nijc ni u jodnom s'.uc ijn bila potrebna. 1 iriaterijalni rczultat bio jo vr!o dobar. Beogra'dskoj opšfini piodata je v !o zamaSna svota za sirotinju. Željcznička stanica Topčider. Od 1. oktobra stavljcna'je 11 javni saobraćaj željcznička stanica 11 Topčideru. Snabdjevanje Beograda nauiirnicatmt. Pitanje 0 snabdjcvanju Bcogrnd.i životnim namirnicama privedeno jc kraju 11 a način. koji zaslužuje ncstim njivo svakn lroltvalu, i đaje mogučnosti Bcograuianima, da 11 budućc sa manje brigc mislc o idučim danirna. Još prvih diana pitanje 0 snabdjcvanju Beograda bilo jc važno pitanjc, kojim sc opština grada Beograda pozabavila. Odimlt jc preduzeta ti rcž'/L prodaja bra.šna, šcčera, soli, kafc, pirinča, sapuna, pasulja i drugih nainir-' nica. Otvorene su naročite prodavnicc, 1 čiji je broj stalno rastao, koje su prodavalc iste namrniice i činile, da grnđjanstvo dodjc na što brži liačin do' istih. U tom jjoglcdu činjeno je svakhu danom sve više, da bi se gradjanstvo snabdjcvalo dovoljnom koiičiiiom potrebnili uamirnica, kao i dobijaJo i;;c što lakše. Posljednjih dana opština grada Bcograda bavi se ovim važnim pitnnjem svc višc i više. Opština grada Beograda odltičifa je: porcd toga, da uzme u svojtt rcžiju i prodaju ostalih životnih namirnica: pasuij, luk, krompir, kao i po mogućstvu druge životne namirnice, koje sd neophodno potTcbne gradjanstvit zm život. Na ovom pitanju radi se u veliko ? ono je vcć privedeno kraju. Naročito za to ovlašćena !ica otf strane opštinc grada Beograda protičila su sve pijacc u unutrašnjosti i 0 1 0 mc podnijeli izvještaj. Nabavkama c e već pristupilo i za dan-dva prodavnice životnih namirnica otpočeće i prođajom luka i krompira- gradjanstvu za ličmi upotrcbn. Kao početni rad ovoga posla bi!o je snabdjevanje gradjanstva crveniiu patiidžanom, pa zatim jajima i živir.o'.n. Iz tmutrašnjosti donose se veće količi11 c ist'ih i prodaju gradjapstvu za I;čnu upotrebu. Nabavke se vrše i dalje i ovo simpatično staranje opštine grada Bcr-.grada 0 gradjanstvu zaslužuje svttkn pohvalu. Snabdjevaitje gradjanstva živinoat. I u ncdjeljti prije podne opš.i!!a grada Beograda prodavala je na pijaci Velikog Trga živinu građjanstvu zaličntt upotrobu. Konuul ie prodavan po 3.20 kruna. Živina je davana s cbzirom 11 a porodicu. Važno za one, koji traže svoje. Vrlo često dogadja se, da pojedine ličuosti šalju svojim rodjacima i znancinia karte i pisma 11 inostranstvo t vojsci, a đa neznaju tačnu adresu, pa se obraćaju toga radi preko Genieinsames Zentral-Naclnveisbureau, \Vicir. Takovo postupanje nije praviliio. jer ne samo da sc zadržavaju pošiljke od dalnjeg otpremanja, već se zbog ncdostatka tačne ađrese često ttniš'avajtt. Karte treba adresirati ua slijcJcči način: Onaj ko ztia za tačmi ađresu ne treba nikakvog posrednika, ma gđje god se dotični i nalazio, nego neka kartn jeđnostavno adrcsira sa oznakom mjesta opređjclenja. Onaj pak koji samo zna, da se adrcsat nalazi ncgdjc sa vojskom ili u inostranstvu, neka piše posredstvom samo i jeditto nu adrestt: jOVAN F*RF.MOVlC, Geneve, Sufsse. Ovako adrcsiraue karte mijbtžc ćc stićl na nijosfo opredjelenja. Zabranjcno Jc obračafi se za posrcdovanje privatnim ličnostfma. Taksa za kariu tt Svajcarsku je marka od 10 helera, a za pismo 25 IieIera. Ovakovc se karte niogu na svakom poštanskom tircdtt prcdati. Dipioittirani učitelj, rado bi, a uz skrommi nagrađti podttčavao ttčenike osnovnih Škola iz pravoi)isa i mateinatikc. Upkati u redakciji. EHSPOZITURA PESTJHSKMIOJHSHE KOMEBGIALNE BANKE u Beogrudu - Knez Hihojlovu br. 50. Spciijatno odjeienje za »iljanje nova<a ratnim zarobljenicima i žnternlranlma. Osnovna glavnica i pričtive 232,000.000 kruna. 919