Beogradske novine

tJroj 277,

Ufcorak'

BEOGRADSKE NOVINE

9. oMobra 1917.

Sfrana 3 .

Narodna privreda. 0 povrtarstvu. (Nastavak). Djubro jc najpofcrcbilija stvar u povitarstvu, i f;djo ga ima dovoljuo, oml.o so možc šnjimo čuilo učiniti, samo so niora kao šlo trc’oa i u svojo vrijemo upotrijcbiti, jcr svaka vrsta zemijc zabtjeva drugu vrstu djubreta. Najpoznatije su najobičnije vrsto 'djubreta ovc: Konjsko djubre. Ovo jo djubro za i vo'đ ranoga povrća u ld’lu i po'd staklom, neopbodno nužno, i bez njega ne'da sc valjano izvodjenje ranoga povrća ni pomisliti. Ono izvrsno 'djelujo mačc u la'dnoj, teškoj i čvrstoj zemlji; kiša lako propuštaj i brzo so sa'i; gd,o so naneso u velikoj količini, ondje so rnože i najteža zemlja šnjirne do.jerati za povrtarstvo. I to mu jo jedno od dobrijeh svojstava, što brzo trune i tako na povrće brzo uplivišc. Kad ga stovalimo na goniilu, pištevinom ili vodont (s prvom je bolje) dobro pre ivamo, dol>ro ugazimo i 'svakih osam dana isprevrtamo, dobijamo tada za G do 8 ne* 'djelja djubre, koje so za svako povrće prekrasno može upotiijebiti. I ono djubre, kojo sc iz klila izbaci, \ulo je dobro za djubrenjo, kad sc prije upotrebe prelijo pišfevinom, jer onako suvo nema nikakvo snage. Pariski baštovani izvode na tako suvom i izgorjcloin konjskom 'djubrelu najljepši kartiol, ali tc bje navo'dnjavaju skoro svaki dan. U ostalom, i sama priro'da ovoga djubreta pokazujo vcč, da ono nijo za suvu i loplu pjeskušu, pa šta više, rnože ovakovoj zeniIji biti i štetno; a naproliv, za tešku i ladnu glinušu, ostaje uvijek jcdno ol najboljili vrsti djubreta. U pola sagorjelom stanjti 'djeluje najbolje, naročito, kad se češće prelijeva pištevinom. Gove'djo djubre. Ono je neopbodno nužno za suve i tople zernlje, i bcz njega na tijem zemljama nika'd ništa uspjcti ncće; jev u suvim go'dinama uzatu’dno je na pjeskuši, krečuši i dnigitn lakim zemljama svako zalijcvanje, bez ovoga djubreta. U ostalom ne treba ga upobrcbljavati u svježcm, sirovom slanju, jer bi ta'da pravu svoju snagti tck' dnigo godine pokazalo. Kad n. pr. leju sa sirovinr djubretom nadjubrimo, naćićemo drtigo godine, pri prekopavanju to leje, da se u njoj pojedijji dijelovi istoga djubreta još dobro raspoznaju. Ako boćemo da nam odma prvo godine djetuje, orida ga treba upotrijebiti u puia sgorelom ili strulom stanju. Djukire jo od o v a c a i Ić o z a snažnO, 'dobro djeluje i najugodnijc je za tcško i tonjavo zemlje; lafcoj zemlji može po okolnostima i šjco'dili. Osim toga ima ftvo djubro i ncko osobeno svojstvo, zbog lcojeg so samo u izvjesno vrijotno upotrijebiti može. Ono se pri trajućoj suši slvrdne, pa s o poslije vrlo lagano rastvara i troši. 8 toga treba samo s jeseM zemlju šnjime 'djubriti. Ove vrsto djubrcta slabo sc u povrtarslvu i upotrebljujo, a to s toga, što mnogo povrćo, a naročito korjenje, koje jo ovim idjubretom djubrono, neprijalno zaudaia. U smjesi sa drugijem vrstima đjubreta, može dobro podnijeti. — Djubro od koza djeittje sibto na razvilak lišča, s toga se, g'đje ima dosta vode za zaiijevanje upotrebljava za djnbienje spanaća, ivštanja, ?alat.e i t, 'd. Svinjsko; djubro vrlo je vodpjikavo i la'dno, te se s toga za djubrcnjo toplih zemalja može upotrijebiti, i oiida samo s uspjehont, kad je sasvini istrulo i s 'dmgim biljnim djubielom izmješano. I za uLIaženje konjskog, ovčijeg l' kozijcg 'djubrela, može sc u smjasi vilo dobro upotrijebiti. Ono djubro kojo svinji zimi izbacc, bolje jo od onoga Ijetnjega, jer se svinje zinti više zriiom rano, a najbolje je od uranjcn.ib svutja. Lju'dslco djubre, Ovo se djubre u povrtarstvu mnogo cijeni; puiiski liaštovani ne mogu ni bili bez ujega. U Parizu ima tvornico u kojbna s ri to 'djubre izrarljuje, t. j. suši i u prah tuca, pa u ridu praška prodaje. Ono vilo aiažno 'djeluje na povrće. Ljudsko je djubro najsnažnijo o'd sviju drugih vrsli, jer so čovjek i najsnažnijom ranom raiii, s toga so nesmiju tople zemlje njitue 'djubriti. Sa skorašnjim Ijudskim djubretom nesmiju se 'djubriti cvijekle ni ostalo korjenje. Kad se ša biljem i kročom izmiješa, nekobko puta isprcvrćc da dobro sagori, onda se dobiva izrcdno iljubre za svako povrće. Djubro o'd golubova i o.-tulo na *o 'domaćo i divlje pcrnadi, najsnažuijo je poslije Iju'dskog. Štcta samo, što bo ua njega u nas šlabo pazl. II mjcsto la se ispod sjodala lcokošaka i iz goluItbtjak« to ’djubre skuplja >— niko za ajega i no brine! Ktrl šparoga, krastaeaca, 'dinja, lubonica if.d., čudnovato baš djclujo ovo djubre. Kad lioćcmo neko povrćo brzo 'da unapređimo, treba ov r o djubro u vodi rastopili i lom vodom ono povTče zaliti; samo to ne treba činiti pri iuvom vremenu, jer on'da bi cnomc porrću višo škoćlifi moglo, no što bi mu Loristilo. I u vi'du praška inože se upo'jeliti, pa i u tom slučaju s pažnjom, Najbolje_ jo i najsigamijo: smjcšati ga ka 'drugun dobro sagorelim tljubreloin ) onda šnjime djubriti. I cljubre sa putova vrlo jo dobro i joftino. Neki baštovani ncupotrcbtjuju rado ovo djubre, jcr velo da itna u njemu i škodljivib stvari, dok sasvi^aa nesti-une. (N*stavice se).

jrn Jlueland! Es geht um die Weltge!lung Eures Vaterlandes! Darum zeichnet die 7 Kriegsanleihe!

ZvsnKno Rusijo no BulRsnn (Nastavak). II. Istorljski pregled rada ruskog na Balkatiu. Ostavimo za easak današnju rusku politiku* u Bugarskoj, i bacimo jedan letimičan poglcd na ruskn politiku u opšte na Balkanu, vodjemi u proštosti. Potražimo logiku dogadjaja, đa bi razumeli celokupnu rusku politiku u Bugarskoj, Crnoj Oori, a naroči.o r u sk u p o I i t i k u u S r b i j i. k o j o j v e r n o s 1 u ž i N i k o 1 a P a š i ć. Prva najbliža i najmauje otporna tačka za izlazak Rusijc na Srcđozcmno More bio jc turski Carigrad sa Solunom. Na njih je bacio svoje oči, kao što poinenusmo, još Pctar Veliki. kao ua ključ Evropc od Azije. Na njega Rusija odavna izgleda. Prema tome vrlo je pojmljivo, koliko je u prošlost; svaki pokušaj od strauc baikanskih naroda da sc oslobodc Turaka i stvore mladu i .kulturmi državu prctio opasnošču ruskim imeresima na Balkanu. Za to jc i svaki raniji pokret balkaiiiskih naroda tt eelji oslobodjenja od Turaka, iii docnije zarad uvoćanla svojc teritorijc na račun Turskc, Rusija ncprijatcljski glcdaia. Jcr takvu jednu državu, koja bi sprečila Rusiji ostvarenje njenili planova na Balkami, Evropa bi čuvala i štitila od Rusije, kao što io radi čak i sa samom Turskom. Ako jc Rusija fakve pokrete na Balkanu koji put i štitila, čini'a je samo tada, kada su njoj u prilog Lšli. da joj olakšaju uspcii u zapletima sa Turskoni. Kako je sa Turcima stupala u dobrc odnosc, odmali bi tc narođs napuštala, pa bi protivu njih čak i radila i Tursku pomagala da ib uguši. Ugo vorima o miru sa Turcima prcdavala bi ic narode na milost i nemilost Turaka, ne učinivši za njih ama baš ništa. Mcdjutim Rusija je bila vrlo surcvnjiva na svaku po.r.cč, koja bi balkanskitn narodima dolazila ili mogla doći ma sa koje dntge strane, ne s roga što bi ona bila zadabnuta osećajima immanim pravdc i milosrdja prema svojoj braći po krvi i veri, vcć iz razlcga što nije Iitela nikome da dopusti, da sa tim narodima dodje u dodir, da ih osvesti i na oslobodjcuje pokrenc. Da bi sebc ti tom poglcdu potpuno obczbcdila, ona jc sa Turskom pravila i tigovore, po kojima je dobivala patcntc, isključivo pravo zaštite pravoslavnili hrišćana u Tttrskoj, isključujući na taj način sve ostale evropske silc, da se inešaju tt poslove turskog earstva, koji sc odttose naročito na balkanske narode. To pokroviteljstvo daklc uvck je zadržavala za sebe. Pa jesu li brišeanski narodi tt Turskoj carevini imali otuda kakvc koristi? — Nikaikvc! Ko go-J dobro poznaje istoriju grčkog ustanka i rad zvanične Rusije u njemu, a naročito is'toriju srpskog ustanka, rad ruskih konsuta za vreme Karagjorgja i Miloša, a naročito 1813-tu godinu, taj će biti potpuno uvercu, da je svo ovo višc nego istina. Tome će jasno biti, zašto Rusija pomoću. Ipsilantija i Kapođistrije grčki ustanak najprc sprema, da ga bdmaii zatim, kako on dobija ozbiljan lcarakter, svim silama omcta i ugušuje. Stvar prosta. Rusija sc spreinala za silazak za Carigrađ, sticajem okolnosti inorala je tu svoju nameru odtožiti i liaos u Turskoj višc joj ne trcba. Naprotiv još ga sc plaši. Kad se to ina, nećc biiti teško razumeti, z a š t o s u r u s k i k o n s u 1 i u S r b i j i z a v r cm c Karagjorgja b i 1 i p r o t i vli i n j c g o v o m r a d u, i Karagjorgja zavadjali sa vojvodama; zašto je zvanična Rusija kao pobedilac Napoleoua, dozvolila da Turska ponovo udje i pregazi Srbiju. Tada ec biti i suviše jasno, zašto su ruski konsuli Karagjorgja nagovarali da o s t a v i S r b i j ti T u r c i m a a s a m d a p r c d j c u Austriju, odakic su ga doinamiii u Hoiin i tu nekoliko godina držali kao sužnja, da ga najedanput sami pošiju u Srbiju da Miloša orneta u postu oko oslobodjcnja Srbije. Vrlo živu akciju oko oslobodjcuja sviju još potlačenih naroda na Balkann preduzeo jc bio pokoini Knez Mibailo. U tom poslti stupio jc u vezc sa Fraucuzima i Englczima. On jc se spremao, da ostvari Veliku Srbiju i oslobodi Biigare. Knez MihaiJo bio jc tibijen. K o g a j e u b i o? — Ko nc zna rusku politiku 11 a Balkanu, on kažc Austrija; ko jc zna, i u njoj je učastvovao, i on kažc Austrija. A ko je dobro zna i vidi, a u njoj nije učastvo* vao, on tako nc govori. Kucz Mihailc P‘to je kao žrtva patriotskoga rada, kpji jc bio protivan ruskim interesima na Balkauu. Ncki od učasnika tt tome ubijstvn, koji s u bili p r i n u d j c n i iiapustitl S r b i j u, otišli s u u R u s i j u 1 v a m o s n 0 b d a r e n i b o g a t i rti p o 1 j s k 1 m 1 m a n j i m a. Svoju scbičnu politiku prema Srbiji Rusija je najbolje ispoljila na Bcrlinskom Kongrcsu. Natntkana od Rusije, Srbija je upala u rat sa Turskom i ovu omcla. Kad je došlo do đeobe Turskog Carstva, Rusija je i ruk a m a i u og a ma r a d i I a da S rbijanedobije ništa, aBugarska sve. Tako, Rusija na Bcrlin-

skoin Kongresu stvorl Bugarsku, a od Srbije otc Bosnu i Hcrcegovinu i predadc je Anstriji, da je čuva od Srbijc. Plašeći se Rusije i njenc savcznicc Srbije, Evropa predađe Bosnu i Hercegovinu Aastrijf, da ili čuva od Rustje. Tako dakle, Rusija na Bcrlinskom Kongresu stvori rusku guberniiu Bugarsku. Granica Rusije bfla ie 'upravo samo na nekoliko kilometara od Carigrada, ali jc oiia opct zato glcdala, da je što bliže Carigradu priiualmc a po tom i Solumi. Toga radi otpočcla je bugarsku — upravo svoju — propagandu u Makcdoniji. I uspela je. 7. a nepunih nekoliko godina prisajedinila je Bugarskoj Istočmi Rumelijir. Tako stvorenoj bugarskoj državi, a ruskoj balkanskoj politici, najozbiljniji suparnik bila je, kao Što smo videli, Srbija. Kuda sc god ruska poliilka na Balkan krcne. sreće se i sudara sa Srbijom. Kuda god Srbija na Balkan i pomisli, udari na ruskc hitcrcse i bngarsku državu. Srpsko-bugarski rat, kojim jc Srbija pokušala, da omcte ruske planove, bio je veliki udar za zvaničnu Rusiju i njenu balkansku politiku. Od Berlinskog Kongresa, stvorenc bugarskc države a naročito tog kobnog rata i još pojavc srpske propagandc u turskc zcntijc Rusija jc prosto pobcsnela. Da bi Srbiju sprcčila i za svaku akciju onemogućila protivu svojih interesa na Balkanu, Rusija ni ranije nije birala sredstva, a sada još manje. Ja nc mogu ovdc ulaziti u svc detalje rtiske zakulisnc politikc u Srblji. To bi bilo pisati cclokupmi istoriju novijeg vremcna srpskog naroda, u svima njenini podrobnostima. To ostavljam srpskim istoricima, koji pišu istorije a o politici ni pojma nemaju, iii poltronski fakta izopačavajti. Ja ču ovde izložiii samo ono što je glavno i što će bolje objasniti samu stvar, kojom se bavim. Jzložićti samo giavna svima poznata fakta, koliko da či'taoeo na sve potsetim. Srbiju jc trcbaio uopšte učiniti n csposobnom z a s v a k u a k c i j u n a B a 1 k a n u. D a o n c m o g u ć i s v a k u a k c i j u S r b i j c n a> B a Ikanu, Rttsiji je bilo osialo dvoje: Da sltine Obrenoviće, a posle da nništi i Srbiju. Pre bugarskoga rafa Srbija je bila jakn. Narod moralan, p^t^t, i ekonomski vrlo uaprcdan. Državij- paž dugova. O b r e n o v i ć i v r 1 o i i r o d o I j u b i v i i k o d naro u a v r 1 o omiljcni. Uništiti deikle Obrcnoviće a sa njima i Srbijtt nije bila laka stvar. Ali su Rusi uz pripomoć rođjcnih sinova ojadjene Srbijc vrlo dfjbro aj posao izveli. Najvcći strali zadavali su Rusiji pafriotski Obrcnovići. Njiit jc trcbalo iz Srbije ukloniti pa zatitn i Srbiju uništiti. I Rusija je legja na posao. Kao i ranijc profiv Karifcjrif'gja i Miloša, tako jc i sada gledfdapdM iskoristi sve i svaku imutaniju p'ojaVti' u Srltiji. Ranije jc protiv Karagjorgja bunila vojvode; Miloja Gjaka, Pctronijcvića i Vučića protiv Miloša. Sad joi je trcbalo takodjc ncšfo novo naći i nekoga buniti. K r a j c m s e d a nl d e;s c t i b i p o č c t k o m o s a m d c s e t i b g o d ina javljaju sc radikali. Ta pojava bila je d o b r o d o š 1 a R « s i j i. Oni ćc pomagati radikalc u traženju sloboda a glavno o m c t a t i S r b i j u i O b r c n o v i ć c u nacionalnom rađu. U Srbiji ćc biti zbog liovih Pctronij'evića i Vučića iiaos pođ firmom unutarnjc borbc naroda za svoja prava protiv tiranskili Obrenovića; a Rusija prikriveua iza kdja radjkala i pođ njiliovom finnoiu prcduziniaće svo što budc nužno i protivu Srbijc i protivu Obrcuovića. I tako od prvc pojavc radikala oni su ili prigrlili, a od prvih po-> kušaja ladikalskili da sc ua koga osjouc, potražili su zvaničnu Rusijti. 'i'a borba radikala i Rusa protiv ^ Srbijc bila jc čas otvorena, čas prikrivena, kako jc kad frcbalo; kad bcz nspcl.a, kad sa uspcbom, dok sc najzad n ij c s v r š i 1 a s a t r a g o d i j o m 0 b r e n o v i č a, a n e č e dugo trajatl 1 potpimim porazom Srbije. (Nastavićc sc.)

ivanltne oUave. OBJAVA 0 dozvoli poštanskog saobraćaja izmedjti ratnih zarobljenika kod vojskc ua bojuom polju i stauovnika zaposjednutih područja. Za poštanski saobraćaj stanovništva s ratniiti zarobljenicima u moitarhijl 1 kod vojske na bojnoin polju važe u buditče ovc ođrcdbc: 1. Poštanski saobraćaj je dozvoIjen izmcdju slanovni-ka glavne vojnc gubcrnije Ljubljina i ruskih ratnib zarobljemka, izmcdju stanovnika glavnc vojnc gubeniije Beograd i srpskih ratnih zarobijenika i izmcdju stanovnika glavne vojne gubcrnije Cetinje i crnogorskili ratnih zarobljcnika. Stanovuištvu sc dozvoljava da može slati: a) obična pisma I poštanske dop'.siie kanc, b) poštanske uputnice do najviše 500 krima,

c) pakete bez označene vrijeđnosti u ukupnoj težini do 5 kiiograma. Dalje jc dozvoijeno stanovnicima c. i k. zaposjednutog područja Srbije prcdaja običnili pisama i poštanskih kartj, kao i pakcta u ukupnoj težini do 5 kilograma na srpskc ratne zarobljenikc u Njemačkoj. Sve te pošiljkc su osiobcdjene od poštaiine. 2. Pošiijke moraju biti snabdjevcne što tačnijom adrcsom. Adrcsc pošiijaka, upućeniii ratnim zarobljciiicima kod vojskc na bojnom poljn, moraju biti snabdjevenc ovim navodima: Inie i prezim.e, koje inia biti ispisano p o m o g u q s t v u 1 a t i n i c o m; označenje domaćeg logorišta; broj, pod kojini se zarobijcnik vodi; c. i k. stanica rafnih zarobljcnika; broj zarobijcničkog kod r'adničkog odjcljcnja. Pošiljke ratnim zarobljenicima u mouarhiji moraju kao inješto njihovog oprcdjeijenja oziiačiti dotični zarobljenički iogor. Sve pošiljke trcba daljc da su dcsno iznad adresc snabdjevene uočijivom primjedbom „Kriegsgcfangeuenscndung — gebuhrenfrci" (ratno-zarobljenička pošiijka •— oslobodjena pristojbe). Ova primjcdba može bil: napisana ilj odštampana. Kod poštanskib upntnica stavija se ta primjedba na dcsni odsjek, kcd poštanskih paketa na samu pošiljkti i na đcsni odsjek pošianske sprovodne adrcsc. Osim adrcse primaoca mora pošiIjač staviti i svoje vlastito ime i prezimc kao i svoju biižu adrcsu, i to kod pisama na poledjini zavoja, kođ poštanskiii dopjsnili karata na iijevoj prednjoj strani, kod poštanskih uputnica na prcdnjoj strani lijcvog odsjeka, a kod poštanskib paketa na samoj pošiijei i na lijcvom odsječku poštanske sprovodne adrčse. 3. Pisma i poštanskc dopisuc kartc moraju biti čitko napisane, pismo nc smije biti duže od 4 stranc običnc osminc (ne višc od 50 redi). Pisma sc moraju o-tvorcna predati. 4. Na odsjcčcima poštanskili uputnica nc smijc biti nikakvih saopštcnja. 5. Poštanski pakeii smiju da sadržc samo odijelo, rublje, druge pređinetc koji shiže za običnti upotrcbu i jcstiva, koja ne podležc lako kvaru (kouzerve, kakao, marmcladc, čokoladc, dvopek i tome slično). y\Jto prcdmeti koji se šaIju pod.'ežc zabrani izvoza, onda jc potrcbna naročita dozvola za izvoz. Nijc dozvoljcno da sc pošiljci priključuju plsmeua saopštenja. Tako isto se nc sntiju stavljati -pisinena saopštenia 11 a ođsječka poštanske sprovodnc adrese. Poštansk! uredi koji primaju pošiljke ovlašicni su, da po potrcbi zabtijevaju da sc paketi oh r ore, da bi se njihova sadržina utvrdila. O zamotavanju i zatvaraiiju važc isti propisi kao i za pakctc ratne poštc. Probitačno jc staviti u samoj pcšiljci odozgo cedulju s tačnim prepisom spoljne adresc, da bi se pošiljka mogla prcdati i u slueaju ako se spoijna adrcsa izgubi. Paketi za ratnc zarobljcnik'e nc podleže carinl. Otpravljanjc pakcta idc ua rizik pošiljaoca. C. 1 k. vojna glaviia giibeinija.

Poslijednje brzojavne vijesti. Izvještaj njemačkog vojncg vodstva Kb. Bcrlin, ft. >k«wi>ra. Zapttdno bojište: Borbcna djclatnost u F1 a u d r T j E oživjela jc znatno jučer o podne pa svc do večcri izmcdju šumc IIout Ji o u I o i dnima M c 11 i n—Y p o r n. Svim engicskiin djclimičnim napadimai prethodiia jc jaka bubnjarska vatra, koja se razviia na nekim dijđovinia fronta. Neprijateljske napadnc čc<c nijesu nigdjc moglc da prođru, ncgo siimoralc da se zbog naše vafre sklomr u topovskim lijcvcima isprcd položaja. Front njemačkog prijcstolona-. sljcdnika; Uz obe stranc druma Laou -* S o i s s o n s vodjena jc topnička borba' sa velikom žcstžnom osobito izmedju Ai I e 11 c-G r and c i visoravui iužno od Pargny-a. Uvcčc preduzclo jc napad nekoliko fraucuskih satnija, als sti odbijene našom topničkom vatronr. Istočiio od rijcke Maasc ležaia je jaka topnička vatra na našim poiožajimn izmedju S a \v o g n c u x a i B c z o u v a ii x a. Naše fopništvo sprijcčilo jo napad Francuza jugo-zapadno odl B c a u m o li t a. Na i s t o e n o ni bojištu i ua s oI u n s k o m frontu ucma vcćih borbi. Prvi zapovjeduik glavnog stana pl. Liidcndorif.

Njemački večernji izvještaj. Kb. Bciiin, 8. oktcbrn. v Na z a p a d u i ua f 1 a n d r i j s k o m frontu traje topnička borba sa izmjoničuom snngoin, Na istoku norca i.ista’ osobitoga. Peru i Uruguay prekinuli dipicmatske odnose sa Njemačkom. Kb. Lima, 8. oktobr.i. v Kongres republike Peiu, zaključio jo pi'eki'daujo odnosa sa Njemačkom. Kb. ilontevideo, S. oktob'r.V.v Repubiika Uruguay jc zakljuei'a prckidanjo odnosa sa Njemačkoni. Uapšenje poslanika Turmeia. (Naročitl brzojav „Beogradsidli Novina"). * Beru, 8. oktobra. \ U slvari uapšenja T u r m c I a se doznajo, da je istragom dokazana njcgova krivnja kao veleizdajnik. Tako jc ustanovljeno, da je Turinel za vrijema svojih put'ovanja u vremenu od maja 1916. do maja 1917. god. u Švajcarsku, uvijek se vraćao sa veeim svofcma novaca. ^