Beogradske novine

BroJ 110.

i Straaa 2 . pm5ka ofenziva, dakle već više od injtsec dana, nemaju oikakvih vijesti fcz horbenih oblasti. Francuska vojna uprsva »adržava ava pistna i karte koje vojnici s Ironta šalju svoiim ponođtcama- Podmornički rat Nova potapljanja. "'- v Kb. Beriin, 24. aprila. NVolffov ured Javlja: Zvanično se javlja: Jedna od naših podmornica, (zapovjednik poinorski kapetan K a 1 b e), prošie je nedjelje u zapornom pojasu oko A z o r a i kod Kanrskth ostrva uništila 11 parnih brodova, 3 jedrenjaka i dva ribarska broda, ukupno 30.662 bruto tone. 'Medju njima su se nalazili: portugalski parni brodovi ,,Neptun“, 3000 tona, ,,Lulgi“, 3549 tona, kao i engleski parjii brod ,,El Loston", 3192 tone. Posljednja dva su bfla naoružana i morali su u topničkoj borbi biti savladani. Zaplijenjen je 7.5 cm top sa engleskog pamog broda, a kapetan je zarobljeii. Medju jedrenjacima su se nalazili američki „Julie Frances" 183 tone, ,,A. E. Whylan<l“, 130 tona, engLeski brodić „Elise Dirdt“, 135 tona. 'Medju tovarima tih brodova, koji su bili odredjeni za neposrednu irpotrebu našHi neprijatelja, biio je 3500 tona rude, 6900 tona soli, 800 tona plute, 800 tona ulja od palme, 4000 tona uglja, 4000 tona sitne robe, trredju ovo najviše životnih namirnšca, bodljikavih žica, kože itd. Za njemačke ratne potrebe je prenijeto ti otadžblmi 12 kožnih kajiisša od 120 metara dužine. Načdnik admiralskog stožera tn'ornnric«. Razne brzojavne vijesti. t Kapetan Richthofen. Kb. Berlin, 24 apriia. Baruuu Manfredu pl. R i c h t h ote n u posvečuje ,,K r i e g s z e itung" ovc riječi: Svoga glavnog neprijatelja kapctan ie vidio u Englezima. S njegovim letačima se on borio naročitom odlučnošću. Nesravnjivi uspjesi, koje je on postigao svakom su pojedfencu njemačkog naroda živahno pred očima. Visoke časti, koje su niu nkazane, tiisu narođnoin junaku nikad oduzele skromnost, koja je bila jedna od karakternih crta njegovih. ,,T iigliche Runđscha u“ veli: Sad će drugi doči, koji će popunitl prazninu Richthofena. Oni će možda nadmašiti rekord hjego>vih vazdušnih pobjeda, aH će ga tako isto maio baciti u zasjenak, kao što je Richthofen pojnračio zvljezđu Bilockea.

Cetvrlak raidmog dana od 2 T po do 4 i po »ti po«Hje podne ea pozivom o& broj koji 3 ® prcđ svakim imcnoin nalnzi: L. Broj 7716 Labnrić Akksandar, ehiž. min. fin.; 7716 Lazarević Jovan, prcds. varoško uprave u penz.; 7717 Lazarević Svetisl. porodica, arhivara; 7850 Letić Zlvorađa porodica, rez. pporuČn.; 7851 Lukić Radomira porodica, kapet.; 77?1 Lu. kić Tl'adovan, služ'. min. fin.; ; M. Hioj 7611 Magazinović Save porodic&, svešt-, V. Moštanica; 7722 Maksimović Anfonije, služ. inonop.; 7723 Manić Dragutin, služ. skupštino; 7852 Manojlović Dušana jiorodica, kapet.; 7724 Manojiović Milcnio, knjigovodja; 7884 Margulić Olga dr. Rafajia, sanit kapet.; 7725 Marić Angelina Božidara, služ. univerz.: 7726 Marković Aleksandar, prakt. gl. kontnole; 7727 Marković Arandj. poiodica, služ. pošte, Jove Ilića 85; 7728 Marković Milenijn, raden. fabr. duv.; 7820 Marbović Miloš, blag. slov. soli; 7612 Martinović Vcjislav, sres. čim, Mladenovac; 7613 Matić Iiij« porodica, svešt., sclo Iri-skovac; 7730 Matić Koata, car. reviz.; 7634 Mehović Marka S. porodica, rez. poručm i pores. čin, Umka; 7858 Mićić Savo porodica, služ.. vojn. jnin., 7746 Mićić Mihajlo, biag. u penz.; 7747 Mihajlović Dragutin, nadz. stov. Boli; 7748 Mihajjović Gjorgje, služ. min. fin.; 7749 Miliajlović Jovan, rezerv. kap. u pen.; 7750 Mihajlović Kosta, isluž. nronop ; 7751 Mihajlović Miloje, služit. nvonop.; 7614 Mihajlović Milutin, čin. žel. direkcije; 7752 Mihajtovič Ružica, pnikt. monop.; 7753 Mihajlović Stana, praktik. gi. konf.role; 7732 Mijatović Uroš, služ. pošte; 7731 Miladiaović Aksentije, činovn. u pen.; 773G Milanković Dr. Milutin, prdf.' univer.; 7853 Miletić Toiue porodica, eliiž. vojn. min.; 7737 Milić Mihajlo, kapct. u p|enz.; 7633 Milićević Milivoja porodica, rez. poručn.; 7016 Milošević Pavla porodica, evešt., Vel. Srio; 7615 Milošević Vcljka porođiea, svešt., Koraćica; 7739 Miloradov'ić Jekna, pra’kt. carin.; 7738 Milovanov'ić Jlilka, služ. min. fin.; 7851 Milovanović Tannsija porodica, mašinista, Stiška 36; 7855 Miloradović Novaka D. [orodica, kapet.; 7856 Milošcvić BogoIjuba pordilica, rcz. kn.pct.; 7740 MilutirioviĆTrobinac Mileva K-, učit. u penz., Kralj Milutiua 53; 7617 Milutinović Yeli inira porodica, svešt.; 7741 Miljević 0lirad, služ. monop.; 7742 Miijković Velimii’, služ. monop.; 7743 Mitić Vladiinir, poručh. u penz.; 7744 Mitrović Aleksa, nadz. fabr. duv.; 7745 Mitrovlć Božidar, sekretur |U pcm.;7597 Mkdenović Kalica Zivka, služ". ak. nauka; 7754 MladenovfĆ Miladin, služ. s’kupštine; 7755 Molerović Dimitrije, blag. u penz., Svetogor»ka 12; Molerović Dragutin, prakt. u pen.; 1 7757 Mornirović Jovan, shr>. skiipšfinc;

Novl bugarski posiauik u Đeriimi. (Naročitl brzojav „Beozradskili Novlna".) Bcrlin, 24. aprila. Cujo se. da ćc na mjesto bivšeg lnigarskog posianika Rizova biti za berlinskog bugarskog poslanika Imenovan Ćaprašikov, gtiverner obiasti, koje je BugaTska okupirala.

Traže se Društvo L’rvonog« Krsla u c-. i k. vojiu j glavpoj gubemijl x.a Srbijti poziva nižo imenovan« lic-fl radi prlmanja nov•ca, da se javc ako sii u Rnogfttdu lično sa logitimacijom (prijavnom ljstom), inače da pošipi svoju tajSnu adreeii i označe najbližu pošlu, koju prlma novao uputpicom. J. Zastupuiku bkig.ijnikii dcuštva Cromi Krsta U c. i k. vojuoj glavnoj gutM riilji za Spluju g- dr. Marku T. L e k u, ppof, Hoogvad, Dobračjipt ul. 16, svnkog

1 N. Rroj 7758 Nestić Nikola, konlroi. p-ošte u pcnz,; 7759 Naumović Milova, carin. čin. u pouz.; 7762 Neslorović Dimitrijo, prakt. monop.; 7763 Ncšič Arandj'd, posluž. monop.; 7821 Ncšić. Marija Drm gutina, raden. monop,; 7858 Nešić Miloja porođioa, rez. kapet-, Sopol; 7765 Nikolić Oslojii., raČu’n. u pcnz.; '7706 Nikolić. Stcva, nmrveni Lkar; 7768 Novaković Petar, carin. s'hiž.; 7859 Novaković Dr. Slu: nislava porodica, sariit, majora; 7769 No vaković TimoUjtt, major n penz.; 7767 Novaković Vidosava, fiin. glav. kontrolc; 0. tlioi 761.8 Obrndović Eiv'otu porodica, svešt., Vranić; 7772 Ostojić Radiaavu de. ca, ponz.; 7770 Oslojić. VMilijn, t.ebdorviskinjn; (Svršićo se.)

~M»| ■! 1 ■ rir»I

A’išnjaik mome ocu. Svi si| gtt u selu zvgli deda Milo'jt. Šta i šta li sam li ga puta poijubio u ruku, a on mene pomiiovao po glavi. Voljeo nie je kao svoje dijete jer spip bio vršnidk njegovom JjitUl- Bm je čovjek dosta imućnog stahiU, pošteu, doibai’, vfUjMt i vrijetUtn. M\\ MHst'ć 11 ^hatpa. - Prvd nm žma htnrć poslije dva mjvsega. On' se oženti dru«oin. Uva mu zaiedno s djetptom umre m. porodiaju. On dovede treću. Taman da «kne Božč pontet?!, •jer mu ova rodi muskarčića ko zlatnu jabuku, a ona poteži?, pa umro. Ostade iiamcat u kući sa wim crvićem. ^Njegove muko i oaUuv m daiu se isuiičati. 'jo samo njegova đuža zna. Big H> « kući i čovjpjv i žeua, a svcape djtlencetu i otac i majka- Patiu se, mucio sa, borio se. hranio aa i gaiio, i odnjeaavftp sina kao sokola. — Ja sam b|p vršnjak ftjcgovog Draaojia. Zajedno smo rasli i ograsIT. A'ajedno bili čobani; zajedno se suomčili. Htjedosmo *e zajedno jedne šeseui i oieuHi, alj dtrtigačije naacdi. 'Nas dvojica voljeli se k«g sto se voie rodiena bradai McdSu nama nde bilo taine. a iedan bea drueog nilicsmo mogli ni dan. '*■ ;Tu »ujafelJ Ninko uzdajum. gotovo jeknu— Moj bftta. DragoukJ, bijaie lijep ko djevojka, a doibar kao jagnje. Najtljepši momak u sel«, pravo je da dobije 5 najljepšri djevojku. Tftjfo je i bilo. On le zavolio ivoju kamštoicu Milicu. — Eb, prijateUu, što je to bila dpbja dJevoška!... Btiefcp suila ftjika Drar »ejlovft. Kad ib poigkdaš otrako jedno pored drpgog, kao da ai j^bukp raspgv4«\ fQ. ' — Jddavi ia, u ciieimn »elu. znao

sam. du se Dlragojlo i Milica 1 vole. Oni su to tako iiieipo i vjpšto krili, da iliko uije inoguo prhnjetiti... Bi'ia im je kuću us kuću. Njena majka, kaid krenicu, vrjjgdha Žena, rni se .;a!ui!i..i iu- rnci. jcž dnk -c Dragujlo rnali bjo. Ou je |ož itz djetiujstva i'uvoiio MiiiOiuu maiKU. kap svoju rgdjenti, jer svojo majke nije ni z-a^ panViin. Ta ona ga je poia odnjegovala i zavoliia gu kuo svoje dijpte, .Vojjela gu je još i zbog toga, što nije imala svoga poroda, već toiike gcdine. A kad se jKisiije nadjp Miiica, Dragoljub je bio već veHćki, oma }e rasia i odrasia s njimc. Dok su djeca bili, ptii Sl( svaki da«i, svaiki eaa zajedna On, kito stariji i. im#a stirana, hio je Miiici zaštita » obrana pred ostalom seoskom djr com... AU, što su osii vvći rasii, sve #u se riodjp vidjaji i sastajali, jer su fm rodit-Tii zabranjivali i motriji na njUv Sta je besanih noć; i « plaću proveia Miiica, kftd k maika pokara, šta samo rlječ-dvi.ie s Dragojlop pi’ozbcri. — Jes‘ čula ti?i — govorjla bi io^ona. — P|tai de u na sehe. Nijesi ti yi«e v dijcte. $ta »maš šaputati sa ovim komsimm? N«ću đ* tc vrša ridjm s ajip\, Kako je Miiici bilo, kad je pryi put te riječi oula. (o samo rnm ?na. Poslije je već po^pja glavu. Cutala je, jmtiia i trpjela i na njili već oguiglaila. A i Draojlo. nije bolje prolazio »a svobm baom: Otac «e »amo natnrgodi. sastavi obrve, ga cScm: — Žar opet?! ! Nijp habp. — Anrai, ćujei ti dijate. tji ćeš ti bUi ‘riaki kaiko ja ‘oću i raditl onp, što ja l oć», ili... pa aamo dune n» aos, fel«ti i« kuće zaiupiv« Mturta, taii ruke pod poias, p» huče »»Kidft po aivšUt- SN

BEOORADSKE NOVlNb Nedjelja cara i kralja Karla u Beogradu. Apel na sva srca! Car i kralj poziva nas, dai pamogntmo onima, što su u nevolji, koie je rat tako daleko d-cveo, <fa moraju izglčdati tudju pomoć, jer se sami ne mogu pomoći. Vladsm ne želi, da oni prose. niti da se siročad! palih na bojištu tjeraju sa praga koje kuće. Ne treba. da prose. J,er treba da dobiju pomoć svi koji je zaslužuju. Sam vladar se stavio na čelu jednoni dobrotvocr-; nom preduzeću, koje nosi njegovo Lme: Fond cara i kralja Karla. Milijuni su već ušli u taj fond, ali je to bilo malo. Mnogo je oniii, koji imaju prava na pomoć, pa treba još priioga. Vladar želi, da progovore, srca, on nas moli, da prilažemo, svaki koliko i kako može. On hoće da učini pohod u korist sirotinje, — d’a> pomogne svojoj djeci. Ova žeija vladareva fP'eba da za nas bude zaipovijed. Sada fcneba da pornažemo, kao ratnici, koji su uz svog cara i kralja, kad tre,ba Etšći u boj. U pjesnii, dovršenoj 1813. godiue kaže Carl Iieun: „Kraij pozva, i svi, svi dodjoše“. Gvo treba da bude istina, da svi pomognu. Baš u nedjelji cara i kralja Karia biće priiike za to. Evo programa: Zvanično počinjc uedjeija cara i kralja 5. maja svečanošću pričuvnog automobilskog odreda vojtie glavne gubernije za časnike u dvorskom parku. Već u srijedu 1. niaja biće dan žrtve, u časničkim menažama sa predistavama. U utorak, 7. maja davače se u pozorišnoj dvorani mjesne etaipne nienaže veče" Riciiairda W a g n e r a kao V. sinifonijski koneerat. Za četvrtak i petak (9. i 10. maja) predvidjene su svečane predstave pričuvnog automobiiskog odreda vojne glavne gubernije u dvorskoin parku za vojnike. 10. maja (u petak) davaće s-c u pozorišnoj predstavi mjesne etapne menaže velika varietć-predstava. Najposlije doiazi na red proijetna svećanost, koju priredjuje podčasnički odbor stožernog odjeienja u toipčiderskorn parku. Osim toga ćc 5. i 6. maja (nedjelju i ponedjeijaik) biti predstave u srpskoni pozorištu.

Grad i okolica DnevnJ kalendar D a n a s je ieivrtak k5. aprlla, pu starum 12. aprlla. — Rfmokatolld: Evang. Marko; pravosiavni: Vasllije cp. eerigradsk!. Casnička l člnovnlčlta kasina otvorenn je počamod 15. februara do 11 sati u noči. C. i k. v o j n i č k i d o m: Citaonies, robn z.n pisnnjc I Igrattje, kgutina. Otvoreno od 7 satl izjutra do 0 sati uveče. Slobodan ptistup svakomc \ojniku. Klnematografl: Volni kinouKralja Milaua ullcl br. 56 (Koloseum): L' 6 sati posllje podne prcdslava za vojnlke; a u 8 sati uveče op51a predstava. — C. I kr. graUjaniUi kino na ‘Terazijama br, 27 (Parls): U 5 I 7 sati posllje podne opšte predstavc. Bcogradski orfcum (u zlmskom pozorlštu, prlje Boulevard): Početak predstave u 8 satl uvcče. Biblioteka zn pozajm Icu (Balknnska ullca br. 1, Hotel Moskva). Otvorcna od' 10—1 sat prlje i od 3—7 satl posllje podne. Noćna službn u Ijekarnama: Od 22. do uključ. 27, aprlla vršlće nočnu službu u Beogradu ove tjekanie (spoteke): S elakovlć, Knez Mlhnjlova ullca 45; VIktorovlč, Tcraztje 28; P r e ii d I ć, Kralj Aleksandrova ul. 01; Stojlć, Snrajevska ullca 70. Nadvoivotiiiuiti Mari.tn Tere/Jja ii Beogradu. Juče prije potlne Bliglo jo Njoziuo c. 1 k. Viaočaustvo nadvojvotkinja M« r i j a ■nmire —n ■■mim i r»nnn» f romali Dragojio, samo pogne glavu, u gilu ga nešto stegne, srco jaeo zaluipa, oči se navodii.e 1 , ali ćuti kao sinji ka-= iTieii i kroz suze gleda svoga roditelja. I eto, zbog toga sti Dragojlo \ Mliica rnoraii i od »vijeta kriti, da se vole. CaJc ni u kolu, nijesti oni wije|i jctiuo do drugoga poigrati, jer bi im to pekoUko treiuiiuka iradostf k(xi koKe pr«> sjelo... Oui stt se krišom očima aledaii l njhiift sve jedna drugain ikazivali, Tako su jnolaziii đant. nedjelje i llljescci. ! U j>očetkn je biio &amo ’karaj.ije od strane roditcija, posHift dodie fvljft'tnja, pa onda i boj. Roditelii su htjeii siknu siomiti, silom iščupati iz srca njtivoVft ono, što je sam Bog u pjili ijsadio! •,. Dragojjo i Miiicfti tnpjcl'i su. patiii stt, ;tii sij se voijeii, Volieli su »e od »veg srea, iz sve svoje ntlad.ian«’ dušo. I ako su oijj to krHi, opet je cijclo sitio ieljeio areću njihovu, >vi, pa čttk i otac Milićin, bili su niihovoj strami. Seio Je govoriio, da jo Milieft Dragojta stvorena, a otac joj, toliko se putn »vadio sa »vojom domaćicom, kad ova kori Milicu zbog Duraeojlfti: -- Ama, šta jo tpbi, slave ti, no?! Sto ti manišeš tome momRu?. pitao bj » on. — Ne maniaeni mu ništa. aii irtje on 1« naiu Milicti, A Što da nutr? slegne ramenima: — Ta/ko. ne dopada mi sc, pa eto tll — Oriješi«, iena 1 — Jek ift. - —- Ja velim. »rjje&ii. 8« tftda »ftijuti) on ućuti. MiItc* ga gl«dft očbua mmtm Ijubavi | 4Mku»kft W»god»rwo»tl Zattm mn

26. apriJa 1918.

Tarezifa u svome pratu iz Cartgrada % Sofijo zaBtč a Boograd i odffjela Je u > Parkbotel'u. U njezino| pratnji bijahu gro* Sca BaTdy, vrhovru dvonflu meštai giof Warmbrand i dvoreka diaina padvojvotkinift grofica Eltz. U svojoj prikladnoi nošuji kao sestra Crvenog Nrstft pohodila je visoka gospodja još prije podne pričuvnu bolniou ,,B r u nn‘‘, a u 12 i po sati primala je podvorenja. U 1 sat je uzela doručak. Poslijo podno pdhodila j[o nadvojvotkinja s pratnjom Kalemegdan, Konak i flnrgo znamcnitosti Bre>gra3a, pa patim pri&uvnu bolnicu ,,Brčko‘‘. Uveče je Njezino c. i k. Visočanstvo. bilo pozvano na dine kod vojnog glavnog guvernera generalpukovnika baruna pl. R h e m ena. Jutros jo produžila nadvojvotkinja balkanskim vozom svoj put za BeČ'. , I Za fond cara I kralja Karla. Do sada je skupljeno i predato fondu cara i kralja Karla: od vojnika u c. i k. gubernijskoj štamparijl, redakciju „Belgrader Nachrichten“, „Beogradsivih Novina“ i „Beigrddi Hir©k“ svega K 344. Posljednji čistl prihodi narodnih dobrotvornlh predstava. Od čistog prihoda predštava; „Bijelog konjfl", ,,Koštano“ i diletantskih večen "tadareno jo osamđoset siromašrfik poroUica bcogra'dske inteligenćije S pkruglom sumom od trinaest hiljada kruna, šlo s predjušnjim sumama: deset biljada bcogradskoj opštini i sodam bUjađa sinomašnim učenicima jtihi tridesel hiljada kruna kao ?ist prihod sriii dosadažnjih narodnih predstava. Sulx>tnja i nedjeljna predstava „Casti‘‘ mamijenjena je takodjo istoj svrši, pa e« prcplato primaju s blagodamdšću. Kod r '„Kdštane‘‘ su preplatili gdja Olga Sjonicki 50 K, gdja Jovanka Popović 50 K g. R. Kohcn 4 K i gdjica N. N. 50 K; kod dilelantskiJi prćdstava prc-pdatila jo l opet gdja Olga Sjenicki 50 JK. Svima đa. rovateljima najljepša hvala! Ugloflaii bo u njih i ostali mogtićnici! Traži se porodica. Porodica jli rodjaci Milana Popo\ i. ća, koji jo rodjen u Kolarima, ćlcrugu sinederevskom, iivio u Nišu, bio državifl ćihovnik, a umro u %irichu u 5'vajcarskoj, potrebno je da se jave sekretanjatu ppštijie grada Reograda u ulici Kralja Aleksandra bnoj 7, f. sprat soba broj,48 j dp sc pozovu na broj 9476, radi izvjesnog ffiitnog i važnog saopštenja. Umjetničko veće n Zemumi. Za ovo veoe, o kome smo juče Javili, primjećuje se veonna živ hiteres. Dodajemo, da sie iz tehniokih uzroka ne će davati u „Hotel Centralu", nego u „Orand-Hoteiu“. Koncerat u c. i k. časničkoi kasiui. Danas poslijc podne davaće se u c. 1 ik. časriičk'Oj kasini koncerat sa biranim program-om. Izdavanje pod zakup dućana u Kralja Aleksandra ullci 27. Na dan 29. aprila ove godine u. 0 eati prije jKiđne održaćo so javna lidtacija u taksono-poreskom o'djttlonju opštine gi-ada Boograđa za izdavanje pod zakup dućaua pir. 1 u Kralja Aleksanđra ul. 27, Po/.ivajn se zainterosovani da na ovu li cilttiiju dddju. Mast za april. Svinm onitn gradjansknn hoiinu, Jtoja iz prodavuice opštin« grada Beograda još inijeeu uzela masl na ktipono zu mjosoo april, skreće so pažnjn, da mast podignu najdalje 'do krnja ovog mjegooa,, inačo jiottlij« toga vremena rnast so na sj'filsko kupone (pe 6 j vjio izdavati.

Kopriva kao korisna biijka. Ju5e poslije podne držap 'je profesor idr. Osvvald Richter pred dobro posjećenim zhorom svoje prcdavanje o ko. privi kflo korisnoj biljci i prikazao je gostima svoje kulture koprira kao i tkarfine od vlakna koprivinog uz veliko dopadanje plušalaca. Ova je stvar u toliko više zapimljivija, što će se ili prije ili posbje morati pTistupiti kulturi koprive kao za. jnjene pamuka, koga svo višo ncštaje. Iz odjdenja za putnice (pasoše). Tu sJcoro ja/vljeno je u „Beogradskim Novinama“, da je beogradska opština odiučila, da se njenim organri ma za dostavu svaikog poziva ima naplatiti 10 odnosno 20 helera. Dostave ^djelenja za pasoše ne će sa naplaćivati, ne«o će se vršiti bez troškova. kao i do sada. ; , ; ' ' Istorijski kalendar Wllh‘e.lm oranski. — T. Tassoi — Cromwel. — Celsius. — Vojni zakon ođ 1856. godine m Francuskoj. — Marconi. „ Na današnji dan, 25. a p r i 1 a 1533) godine irodjen je na zainku Dillenbur,gu u nassauskoj grofoviji Wilhelm I. grof nassauski, princ oran; s ki, zasnivač holandiske nezavisnostft' Naslijedio je od svoga brata od strica kneževinu Orange (Oraniju) u južnoj Francuskoj i došao je kao miadić na dvor Karlo V. ’kao paž. Car Karlo V. obasipao je princa VVilhelma milošću i počastima. 1551. godine ožeinio ga je bogatom Annom van Buren (umrla 1558. godine), povjerio mu je vrhovnu komandu nad vojskom u ratu protiv; Francuske i postavio ga je pored setbe prilifkom svoje svečane abdikacije 1555, godine. Preko njega je poslao carsku krunu caru Ferdinandu I, a prl polasku u Španiju preporučio ga je kralju Filipu I. koji ga je naslijedio nai španskom prijestolu. Filip je princa Wilhelma do duše postavio za namjesnika u Holandiji i Burgundiji, ali je od početka bio nejx»vjerljiv prema njemu, a Wilhelm je opet stupio u sve otvoreniju opoziciju prema kralju. Nadi moćni uticaj kardinala QranveIIe-a u Hoi'andiji dao je Wilhelmu povoda, da udružen sa grofoviina Egmontom i Hoornom podnesu pismenu predstavku kralju i da 1563, godine sklope tajni savez (,,ligu“). 1564. godine opctzvao je kralj Filip omrznutog kardinala iz Holandije. Poslije toga toraljevog pomi'rijivog koraka, princ Wilhelm je opet živo učestvovao u državnim poslovima i savjetovao je spanskim vlasnicima, da biagoin i pomirljivom upravom opet uspostave mir u zenn Iji. No ikada je narodni pokret sve više rastao, Wilhelm se povukao u Bredu) Poslije pobune 1566, godine pomogao je uspostaviti mir. No kada j« saznao, đa je za guvernera Holandije postavijen vojvoda A1 b a, dao je ostavku na sva zvanja i otišao je na svoj zamak Dif'! lenburg u Nassau-u. Savjetovao je i Eginontu, da se ul\loni iz zemlje, aii ovaj ga nije htio poslušati. Alba je pak dao ulivatiti 13-godišnjeg sina princa Wilh£lma, Filipa. koji je u Louvarmi (L6wenu) učio školu i poslao ga je kao taoca u Spanlju. Tamo je Filip vaspitan strogo u Španskom duhu i otudjen jo od domovine i porodioev Wilhelm pak pozvat je da položl računa o s\ omc držanju, a njegovo imanje konfiskovano je. Wilhelm p;dč siinemao se tui borbu za' ncizavisttost Holandije. 1568. godine krenula su njegova braća prvi put sa vojskotn da osiobode Holandiju, all ili je Alba p<v slije počctnih nspjcha potukao, jer se

pridje, zagrli gu, iniluje po obrazu, ljuhi ga i irosi suzama svcje zaJivfthiosti. A katl roditelji ostanu na samo, ntati će tek početi: Ne kvari dc ti inom poso, j®»‘ čuo? Kažein (i jednom «a svagdai, tma neće otiči *a Dragojln. Naćl ću ja njoj dojn. Covjek, koji jc bio preko ntjere dobar, sarno degne ramejilnnt: — Dobro, žem>, dobro, radi kako ftitaš. Od prve zabranc da sc Milica sa»taje i razgovaira sa Dragojlom, a td je apravo otkako &o zadjevojčlla, ona ie u dana u diain vcdba. Pragojlo jo opet išft-o »jetan, iajnišljen, neveseo. Kad se na miojim prsima pa neki put isplače, h njeiuu onda maio lakše. Moj otao voljeo je Dragojia kao t meiK'. Vidio je šta j>ati i žalio ga je. A ka-d vftć za mene isprosi ©tmi, diže se jedUoga dauft ocn njogovom. On i dedft Mhajo bili su dobri drugovi i prijatelji. Citavo po daiift presjedio jc kod njega, a vrati se otuda Ijut ko ris— Sta bi. bafco? — pitah ga ja. — Šta bi! Ništft! Q»o je jodlna matott'ft bnđftift. Svadi s© sa mnom i gotovo me istjera u kuće: Idi ti, — veli, pa šeni svo' ga siua, a za moga se ne starujl 77 Ali, ja tl ovo govorim kao pri' jateij. Djee;t se vole, to wuan, p# bi Wk> grijehotai rastavlti tb. A curt ne 1 rnaš Šta atamjeriti. — Ako «>i to budeš joS govorio, utiesi mt više orbatelj. Sa takim rijočinia »lofeodno m» ne »di u kUću. ^ — Ama. jesl U ti prt sebi, čovječo? ' —• J«sam. i — Pa što tako radiš? — Oatavi nae. molhn t«i... 'Jg <hi

svoga sina umjeti oženiti- Naći ču mu ouJr'u gci-je ja btiđem i kako ja budein znao... Tu se prijateli Niuku oči uavodniše. On. proauži: Kad sain to poslije ispričao veseloiiu Dragojiu, on samo preblijede. Zaniju sc kao listn-k na drvetu l pad« mi tm grudi. Nije tnogao nl riječice pi’ogovoriti. To veče uhvati ga groznica... ; Kad se poslije iKkoiiko dana inaio pridigao. bio je sjenka od onog inouika. Lioe blijedo i uveltx Njcgove, pril® rumene jagodice, popalu kao ne'ka memia\ Oći upale u glavu. a Žar sc u njima bgHsio. TeSko tui ga je bilo po 1 giođati.,. ! Milica >e priR njega pala u posteliu. Oua je Ugledala kao uveo cvijetak. Nl traga od predjašnje tje-poto njciineMajka je dvori. čava, paai, njoguje. ali ona ive »>odiže. Sva nje^a ajoj nije pomagala, jer njenoj boiji nije bilo hjeka. Umria je u naručju svoje ojadjene majke. koja ju je nuizmjerno voljeia •.. A *ar i može bivi, da majka ne iniiuje jodino čedo svoje? Materino je srce patilo zftjodno $a srceiu njenc mii* kćeri, koje prestade a\ navijek kucati... Mjesto Ofkvi na vjenčanjo. otprati»mo jađnu MihcU đo ujeue vjeeu* ku« 1 Prijateij Ninko opet u*đnbnu, pa nastavi: — Jedno večeri odazvašc mc Dragojlovoj kući, jer otktđco je počrio puboljevati, rjodie sino se vLdiali. On je ne mičući «e iežao u postelji. Ja mu se javih. a on pola&mo otvori oči. Zafiloda s» uc menc. a satim pogied« po sobk — Sami ano, b»to, — rekoh Ja. ier stm rerumto on«j njegov pagkd.