Beogradske opštinske novine

п

Наређено ем је да престану са коггролбм иереиа ва концу Октомбра 1885 год. Г. М. Елидис. У интересу општине добро би било да се правила о сдободном клању обнове и у њи уђе, да је сваки касапин дужан да положи општини 200 динаг>а каудије из које би се н&плаћивале казне које вад њима општина изрекне. Г. Ст. Добривојевић. Општина није изгубила право да касапе због криве мере осуђује на накнаду, но из акта види се да је суд овде ишао на руку Павђрли само да избегне осуде а и напустив без разлога то оаштинско право општећева је општина са 10—15.000 динара Даље из акта види се да *нв једва [власт не спори оиштиви право да се уговор који постоји између ошптнне и касапа извршује. Полиција само важњава на осиову кри вичног завона, а општиаа има према правилима која као уговор важе право на 20 дин. накнаде. За то предлажем да се све судије опшгинског суда узму ва одговор и пише полицији да јих одма са звања збаци. Е. Потровић. Суд је са свим коректно радио што је одустао од взвршења пресуда које су у времену уканућа апелационог одбора изрезене — јер нчје имао ни право извршити их пошто су противу изречевих пресуда поднесене жалбе и по тим жплбама није ништа учињено нити пав пресуде општ. суда оснажене да би се њиховом извршењу могло пржступити, 0 самој вривој мери имам рећи да нивакав уговор не може одредити надлежаост судова јер то одређују закони а не уговори. Г.^Ст. Добривојевић. За меве није меродавно мишлење ни правничвог одбора ни полиције односно тога питања: да ли општина према својим правилима за кланице може контролисати криве мере или не може. То је право признато општини и *оно се практикујз од толико година. То опттинскОдПраво не може се оспоравати нашим кривичвим законом за то, што опшгина не изриче казну над касапима кога ухвати у кривој мери него га осуди на накнаду, воја се употребљује на издржање општивске контроле као што је предвиђено у поменутим правилима о слободаом клањуПрема томе сматрам да је заступвик председника г. Мијаило Крствћ, односно суд, радио са свим некоретно штј је то општине право и тај општински приход, који је знатан, напустио, и ^шта више смем тврдити да ту има велики део и несавесвости самога суда са чега смем < вде ва овом месту изрећи, да сам мвшљења да се судвје узму на одговор за такав свој поступак; јер оштетгти овштмну са 10=15,000 дин. и допустити да ггађаЕи трпе под кривом мером то би значило да ,, општинска управа очигледно иде на штету интереса општинских и грађансЕих. Тража да се судије одмах узму на одговор за ова аесавесни ра/, и подвргну одговорности. Г. Мил. Марковиб. Општина трсба да се стара за одржашс свсдих права које су у исто време и њени извори. Једно због ратних придика а друго што ово питање није још неко Д1 фввтввно решио, и од суда не може се

ништа друго ни тражити него пхто је учинио и з(^ог Фога сам противаи потрзању суда на одговор. Једино јога имао би приметити да би требало суд упутити, да редигује своје пресуде као грађанске, уговореве, а не као као кривичае. Г. Ст. Дсбривојеви&. Акга сведочз о несавссности кметова, и ако ниоу закон добро разумели они су се требали одбору обратити и тражитн протумачење. Шта ваше општински је одбор више пута налагао кметовима да изврше вајстрожије правила но они то нису хтели да чују — и ја и сада остајем при томе да се од њих тражи да илате штету коју је општина због њихове не еавеси® радње оретрпила. Г. М. Елвдио. Ја мислим би најбоље било да сваки кдач положи извесну кауцију у јопштинеку клсу из које би се нашгаћивале вазне за к|>иву меру. Г. В. Дучић. Ја би рад бао знати које крив те правила за ову годину нису извршавана Г. Ст. Добравојеаић предлаже да се ствар реши. Г. М. Вељкови!. Шта су општински контролори радили кад ниеу пазили ва криво мерење ? Г. Председник. Хватали су кријумчаре. Г. Ем. Штајлехнер, Ја мислим да је данас питање до кога је кривица те се правила не извршују а да постоји нека неправилност и да је тим општиаски интерес окрњен и с тога сам мнења да би требало изабрати комисију која ће целу свар иследити. Г. М. Вељковгћ. И ја сам мнења да се избере комисија и испита к<> је крив? Г. Е. Петровић, Наје нужно никавву комисију бирати већ треба нзвршење иравила продужити и објаснити пх да су све пресуде оншт. суда према §. 15 грађ. судског поступка одма извршне. По што је дебата псцрљена то је г. председвик ставио на гласање коге за комисију а које да се к мисија не бира и општински је одбор са 14 против 5 гласова рехххко: да се изабере комисија којаЈ ће целу ствар иследити и реФерисати општивском одбору. У" комисију да уђу г.г. Ст. Добривојевић, Манојло Клидис, Ем. Штајлехнер, Васа Дучић и Никола Боди. Међу тим да се н[ авила о слободном клању стоае, строго врше и иста објасне да су према §. 15 грађ. суд. поступка пресуде општинског суда одмах извршне. Против гласали т. ј. да се комисија не бира г.г. М. Марковић, М. Клидис, К. Петровић, Ј, Милановић и Јов. Дилбер. НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО Руска снага у инглеском отлеџлу(иввод из једног компехентног пера у дондонскои часопису ,,1''ог1п'[кћ11у КетЈеуу.") ,,При свом огромном јој дугу, при свом горостасном годашњем терету, Русија расте, а њена и онако исполинока сила само добија страхом који ненозната количина улива. Она, доиста, има највећу