Beogradske opštinske novine

118

КАРАКТЕР (по Охлајлсзг) VIII. Дружба и пример. Држ' се доброг друштва, па ћеш и сам добар бити. Џорџ Херберт. Ја волим да сдушам о племенитим људма Шекспир. Кажи ми кога цениш, па ћу ти казати ко си. Сент-Бев Ко тежи да буде добар живописац тај ће увек тражитии дг ради но најбољпм сликама. Тако и онај ко хоће да му је лист живота светао, гледаће да су му и примери који се држи најбољи и неће се задовољити све док их ве достигне или и не претече Оен Фелтам. (Наставак.) Природно васпитан.е, које се добија код куће, продужава се далеко у живог; оно управо викада и не престаје. Али, у току година, дође време кад кућа више не дејствује искључиво не образовање нарактера. Тада долази вештачко васпитање шкоае, и дружба с пријатељима и друговима. која теше карактер моћним утицајем примера. ЈБуди, млади и стари — више млади но стари — неодољиво се поводе за онима с којима се друже. Мајка Ђор^а Херберта ималаје обичај дадајеовакав наук својој децв: ,,Као год што нашв тело прима у се оно што му храна пружа, тако и наша душа неосетно усише врлину или порок. према примеру које даје добро или зло друштво". И доиста, није могуће да круг, у коме се крећемо моћно не утиче на образовање карактера. Људи су по природи мајмуни, и на свакога ће, мање или више али тек, утицати говор, корак, мимика, па и саме навике мишљења другова му. „Шта је пример"? — пита славни Берк-па одговара: пример је све и сва. Пример је школа рода људског; и ни у којој другој не да се он васпитати," Беркова велика девиз* — а она заслужује да се понавља гласила је: „ уаамти, удеси и истрај. и Подражавање је махом једна несвесна радња, чије је дејство готово неприметно али не мање за то траЈно. Тек кад једна нежна п р и р о д а дође у додир са силном природом, промена у карактеру даје се опазити. Међу тим, и најслабији људи имају неког утицаја на своју околину. Општење у мислвма, осећајима и навикама постојано је, а дејство примера иепрекидно. Емерсон је приметио да чак и стари парови, или лица која су го динама жввела у једној кући, почну личити једно на друго. А ако се ово може рећи о старом свету да колико ли то вреди за млади, чија је пластична прврода куд и камо нежнија и осетљивија,

па наравно и приступнија сваком чину и примеру своје околине. У једном свом писму вели Серл Чарлс Вел : „млого се говори о васпвтању, ави ми се чини да ее и ту заборавља главна ствар а то је: Ј аример. За себе могу рећи, да сам највише научио угледајући се на старију браћу, а сви смо изашли из куће као самостални људи — но и то, — силом примера и угледања." 1 ) У самој природи је ствари, даоколноета. које утичу на образовање ка. актера, поглавито дејствују у младости. С годинама, пркмер и подражавање пређу у обичај, обичај се крастазише у навику, а н а в и к а је опет т а к в а сила да ма чеето и не знамо колико јој жртвујемо од наше личее слободе. Прича се о Платону, да је у једној прилици нокарао био једног дечка за не <у глупу игру „Што ме караш — рекло му је дете за таку маву стввр"? „Е али обичај није мала ствар" — одговорио му је философ . И није. Хрђав обичај, кад пређе у вавику такав је тиранин да ће људи често подлегати пороку и онда кад га из све душе пјоклињу. Ти су људи робови својих вавика, и као такви немоћни да имсе одупру. За то је и Лак (философ ) рекао: да се стварање и одржавање умне снаге, којаје кадра да спори царство навици, може сматрати као један од главних задатака моралне дисциплине," Ну, и ако је млого васпитање карактера примером спонтано и несвесно, не мора за то млад свет бити просг мајмун своје околине. Његов сопствени правац, далеко више но правац друппва му, водиће га мети и одредити му начела у животу. Свако има у себи извесну моћ счободне воље и радње, а, ако има и куражи да ју врши, он ће усаети да изабере себи и пријатеље и другове. Управо и само слабошћу показаном у таквим приливама млади, па и стари, људи постају робови својих пожуда, или се предају сервилном подражавању других. Стара је пословица да се човек познаје по друштву с којим иде. Тако, трезвен човек неће се дружити с пијаницом, ни нежан са грубијаном ни честит са неваљалцем. Ко се дружи са поквареним људима тај даје доказа лоша укуса и порочних тенденција, и пре а после понизиће свој карактер. „И сам разговор с таквим људма" — вели философ Сенека — опбсан је ; јер, ако и не донесе не посредне штете, а он оставља кужно семе у глави, које и после раставка ш њима рађа и мори нас." Дакле, ако млади људи хоће да буду мудро упуВиди Писма Сер Черлса Беда страна 10.